Obrazlažući izveštaj o radu BIA, Rade Bulatović, direktor Agencije, rekao je da je stanje bezbednosti u Srbiji stabilno, sa izuzetkom Kosova, a posebnu pažnju izavao je Bulatovićev navod da se posle 10. decembra i najave proglašenja nezavisnosti Kosova očekuju protesti i oružani sukob srpske i albanske strane. Bulatović međutim nije bio nimalo određen u pogledu mogućih reakcija BIA na eventualne sukobe.
“Šta će BIA preduzeti u slučaju otcepljenja Kosova? Mi pažljivo pratimo situaciju i kao i svi državni organi pripremamo određene mere, ali o tome ne bih mogao sada ništa detaljnije da vam kažem.”
I upravo Bulatovićeva nedoročenost otvorila je prostror za sumnje da bi Srbija u slučaju sukoba na Kosovu mogla i vojno da interveniše. I to uprkos više puta ponovljenim stavovima ministra odbrane Dragana Šutanovca koji je u potunosti isključio takvu opciju. Potpredsednik skupštinskog Odbora za bezbednost, funkcioner DSS-a Dragan Šormaz kaže da su procene BIA napravljene na osnovu obrade podataka sa samog terena i naglašva da su one takođe delimično rezultat saradnje sa UNMIK-om i KFOR-om.
“Ako oni koji su zaduženi da na Kosovu održavaju red i mir ne bi bili sposobni da zaštite Srbe na Kosovu, Srbija bi morala da brani svoj narod. Ali u svakom slučaju očekujemo da to prvo uradi KFOR”.
S druge strane, nekadašnji ministar pravde i poslanik, koji je prisustvovao sednici na kojoj je Bulatović govorio o mogućem srpsko-albanskom sukobu, Vladan Batić ističe da mu nije jasno na osnovu čega direktor BIA izvlači ovakve zaključke i naglašava.
“Da li se to njemu javlja da li ima neke parapsihološke moći, pa predviđa i anticipira događaje? On ne može da zna šta ce eventualno učiniti albanska strana, ali može da zna šta će činiti srpska strana. Pri tome se plašim da to nije najava nekih provokacija tobože Srba sa Kosova, a ustvari provokacija nekih ovdašnjih veterana, nekih desperadosa koji bi preko te lako propustljive granice otišli na Kosovo i pokušali da tamo naprave neke incidente”.
Istovremeno, vojni analitičar Zoran Dragišić smatra da BIA ima pogrešne procene i da je mogućnost izbijanja sukoba mnogo veća između 17. novembra, odnosno kosovskih izbora, i 10 decembra, nego nakon tog datuma i eventualnog proglašenja nezavisnosti Kosova. Na pitanje da li je izjavu direktora BIA Radeta Bulatovića razumeo kao nagoveštaj vojne intervencije Srbije na Kosovu Dragišić je ovako odgovorio.
“Sigurno je da Srbi sa Kosova, izuzev severnog dela gde su koncentrisani kao veća zajednica, teško mogu da se suprotstave Albancima ukoliko dođe do nekakvog nasilja. Ovde nije eksplicitno rečeno da bi se Srbija u to umešala niti je iko to do sada govorio, međutim ukoliko dođe do eskalacije nasilja može se očekivati da se I Srbija u te sukobe umeša. Sigurno da je izveštaj BIA dosta i politički intoniran, to je ono što je u skladu sa trenutnom pričom koju dobijamo iz Vlade Srbije”.
Na posletku, Vladan Batić ističe da bi eventualno vojno uplitanje Srbije u bilo kakav sukob na Kosovu imalo tragične implikacije po samu Srbiju:
“Mislim da bi mogli definitivno zatvorili vrata evropskim, odnosno evroatlantskim integracijama, da bi bili u nekoj vrsti možda nezvanične, ali poprilične izolacije”.
Na Kosovu nisu zabrinuti
Nijedan od pisanih niti elektronskih medija na Kosovu nisu juče ni danas javljali o izveštaju koji je BIA podnela nadležnom skupštinskom odboru, u kojem je ocenjeno da je situacija u Srbiji stabilna, ali da se na Kosovu mogu očekivati problemi ako dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Na Kosovu su svesni činjenice da su mogućnosti izbijanja novih sukoba vrlo mali i ne veruju da će se oružane snage ili druge strukture Srbije u to upuštati, imajući u vidu da je na Kosovu više od 16.000 pripadnika najjače vojne alijanse na svetu. Istovremeno, izjave najviših zvaničnika Srbije ukazuju da se oni zalažu za rešenje problema Kosova diplomatskim a ne vojnim sredstvima, čak i u slučaju jednostranog proglašavanja nezavisnosti.
Najviši zvaničnici međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu, iako ističu da ne veruju u mogućnost sukoba, uvek su do sada upozoravali da je KFOR spreman da odgovori svim bezbednosnim izazovima sa kojima se Kosovo može suočiti. Bivši i sadašnji komandanti KFOR-a, Roland Kater i Ksavije Bo de Marnak, su potvrdili dobru saradnju sa najvišim zvaničnicima Vojske Srbije.
Analitičari u Prištini ocenjuju da je Bulatović, koji je jedan od bliskih saradnika aktuelnog premijera Srbije Vojislava Koštunice, ovim izjavama, koje su pre svega orijentisane na unutrašnje potrebe njegovog šefa, želeo u stvari da pokaže da BIA ne isključuje mogućnost oružanih sukoba. Dobri poznavaoci bezbednosnih prilika na Kosovu kažu da može biti pokušaja destabilizacije Kosova i sigurno je da će određene obaveštajno- subverzivne strukture Srbije, koje su na Kosovu ostale posle juna 1999. godine, pojačati aktivnosti, ali da veruju da KFOR, UNMIK policija i Kosovska policijska služba imaju dovoljno snaga da se odupru takvom delovanju.
