Robna kuća „Podgoričanka“ je vlasništvo Podgorice i radnika koji su radili ili rade u toj kompaniji, a ne Robnih kuća „Beograd“, saopštio je za Radio Slobodna Evropa direktor „Podgoričanke“ Veljko Barović, komentarišući aukciju u hotelu „Hajat“, prilikom koje je firmi „Verano Motors“ prodata imovina Robnih kuća „Beograd“, a pod kojom je i prodata robna kuća „Podgoričanka“ za 360 miliona eura. Prema riječima Veljka Barovića, već devet godina se pred sudom u Podgorici vodi spor o imovini robne kuće „Podgoričanka“, a odluka suda jedino može biti validna:
„Smatramo da je prodaja koja je izvršena nelegitimna jer nijesu rješeni imovinsko pravni odnosi jer je to robna kuća koja nije građena od kompanije Robnih kuća „Beograd“, nego dvadeset godina ranije, prije nego što je ušla integracijom u taj sistem da ta robna kuća nije prodata, da ta robna kuća nije darivana već je to robna kuća Podgorice i radnika koji u njoj rade“.
Barović, između ostalog, kaže da postoji nesporna dokumentacija za robnu kuću „Podgoričanka“ kojom se dokazuje da ta kompanija ne može biti vlasništvo Robnih kuća „Beograd“. „Imovina „Podgoričanke“ nije plaćena niti je poklonjena, pa time ne može bit data nekome u vlasništvo“, kaže Barović:
„Svojim poslovnim efektima i poslovnim rezultatima robna kuća je učestvovala u izgradnji drugih robnih kuća na teritoriji Jugoslavije, upravo Srbije i Crne Gore i Bosne“.
U sklopu imovine „Podgoričanke“ su i magacin i zemljište u Spužu, poslovni prostor u Bloku V koji su takođe prodati na aukciji „Verano Motors“-u u Beogradu. Prema riječima Barovića ni ta imovina ne može biti vlasništvo Robnih kuća „Beograd“, a time ni predmet prodaje:
„Konkretno, magacin u Spužu je građen ustupcima opštine Danilovgrad i drugim ustupcima banaka i drugih tako da je to smiješno i žalosno da prodaje neko ko nema apsolutno pravo na to“.
Komentarišući prodaju „Podgoričanke“ u Beogradu gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša je saopštio za naš radio da glavni grad polaže apsolutno pravo na zemljišni objekat „Podgoričanke“ u centru Podgorice i da prodaja Robne kuće „Beograd“ ne može uticati na sudski spor koji vodi glavni grad:
„Mi što imamo od dokumenata i saznanja mi znamo da smo mi vlasnici i da neko ko je sada eventualno preuzeo tu komapniju on preuzima sve terete pravnog lica kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori, tako da je izvjesno da će taj sudski postupak se nastaviti u odnosu na kupca koji je na aukciji utvrđen kao najpovoljniji ponuđač. Po mom saznanju to je bila grupa „Verano Motors“. Naravno da sam bio kao građanin ovog grada u kontaktu neposredno i sa direktorom robne kuće „Pogoričanka“ i sa zaposlenima i rekao sam da glavni grad vodi bitku i nikako neće dozvoliti da državna imovina, odnosno imovina grada sad već po Ustavu, može da bude nekome ustupljena bez debele naknade. Ono što sam ja saopštio svim subjektima koji su godinama razgovarali sa mnom je sljedeće, mi ne negiramo da je kompanija „Robnih kuća“ vlasnik velikog supermarketa u Bloku 5, imovine u Spuži i naravno dijela tako da kažem novčanog ulaganja prilikom rekonstrukcije stare robne kuće. To su ta tri elementa koja mi ne sporimo, ali tu je bilo naravno raznih mešetarenja, upisa, dopisa u katastarskim knjigama, ali svakome u Podgorici je jasno da je to zemljište 100% imovina glavnog grada i objekat je imovina glavnog grada, firme su se udruživale, razdruživale, države se udruživale, pa se razdruživale, ali imovina je glavnog grada i sačekaćemo ishode ovih sudskih postupaka i ono što je veoma važno što smo mi na vrijeme upozorili stečajnog upravnika jer je naša ekipa bila u Beogradu. To je prosto komentar „Ne damo svoje“, kako se to kaže, „a tuđe nećemo“, ali smo vrlo spremni o modalitetima mogućeg u skladu sa zakonom prava preče kupovine ili najprije mi ne mislimo to prodavati, možemo govoriti samo o pravu nekog zakupa, ali naravno pri tom treba imati u vidu da ćemo apsolutno štititi prije svega prava radnika“.
Pitanja nakon prodaje Robnih kuća Beograd
Crna Gora i Srbija još uvek nemaju nekakav poseban međudržavni sporazum o zaštiti imovine, ali do sada nije bila sporno da srpski rezidenti imaju imovinu u Crnoj Gori i obratno, kaže ekonomista Milan Kovačević, komentarišući tvrdnje zaposlenih u robnoj kući Podgoričanka i gradskih čelnika Podgorice da ova trgovina ne može biti deo kupoprodajnog ugovora kojim je firma Verano postala vlasnik Robnih kuća Beograd:
“Ta imovina u Podgorici je bila u svojini Robnih kuća Beograd koje su otišle u stečaj, a po našem zakonu, kada se obavlja stečaj sva imovina se može prodati i iz toga se najpre izmiruju obaveze prema poveriocima. Ostatak se deli, ako ga bude – u ovom slučaju će ga biti – akcionarima kao preostala vrednost imovine. Ja ne vidim zašto se uopšte pokrecu ta pitanja kad se izvrši kupoprodaja. Ako neko spori neku imovinu, onda bi to trebao uraditi pre obavljanja transakcije, a ne baš u vreme kad se obavi transakcija ili posle toga.”
Kompanija Robne kuće Beograd, nekada najveći trgovinski lanac na Balkanu a sada dugogodišnji gubitaš, prodata je za 360 miliona evra na javnoj aukciji u kojoj je učestvovalo 10 pravnih lica. Najozbiljniji konkurent pobedniku Veranu bila je firma Edelvaj, za koju se pretpostavlja da zastupa interese ruskog oligarha Romana Abramoviča, a o vrednosti posla dovoljno govori podatak da je reč o šestoj po veličini finansijskoj transakciji u Srbiji i najvecoj u oblasti nekretnina.
Osim 360 miliona za kupovinu Robnih kuća Beograd, kompanija Verano uložiće u narednih 6 do 12 meseci još 70 miliona evra u sanaciju i adaptaciju 11 objekata u Beogradu, 23 u drugim gradovima Srbije, kao i pet objekata u Crnoj Gori. Vlasnik Radomir Živanić procenjuje da će u narednoj godini zakupci uložiti još dodatnih 200 miliona evra. On je najavio da će mu finansijski partner u ovom poslu najverovatnije biti grčka kompanija MIG koja je vec na svom sajtu objavila da je vlasnik 66 odsto Robnih kuća, ali tvrdi da će posao sa njom tek biti sklopljen u narednim nedeljama:
“Postoji jedan vlasnik koji je “izbildovao” cenu. To sam ja. Pregovaramo sa MIG-om i najviše bih voleo da bude taj čovek, jer mi sa njim već radimo jedan posao i on je pravi čovek za to. Druga stvar, mi smo započeli kod tog čoveka priču da dođe ovde i načne svoj fond od 5 milijardi evra, da počne da investira. Znači, on daje svoje pare u odnosu za koji još nismo odlučili da li ce biti 40, 60, 70 ili 90 odsto. To zavisi od mene. Mene interesuje da vodim taj posao, da ja budem taj ko će da kaže kako treba da izgleda svaka naša radnja u Srbiji, da ja organizujem celokupnu prodaju i da, normalno, imam partnerski udeo u vlasništvu.”
Ako se pođe od prethodno procenjenih 140 miliona evra za kompaniju u stečaju, izlicitiranih 360 miliona za Robne kuće Beograd je dobra cena, ali je možda moglo da se dobije još više, veruje ekonomista Milan Kovačević:
“Nije bilo, čini mi se, dovoljno propagande. Ovde se radilo zaista o vrlo vrednim nekretninama i ne znam da li je dovoljno proučeno na koji način se mogla postići najveća cena. Ipak, postignuta je relativno dobra cena, jedino što malu sumnju ostavlja ova okolnost da su firmu možda kupili neki koji nisu predstavljeni kao kupci. Ako se to ispostavi kao tačno, onda bi bilo neophodno insistirati da se napravi još jedna transakcija i da država još jednom naplati porez na prenos.”
