Ministar Rasim Ljajić, najavio je nekoliko konkretnih mera koje bi mogle da poboljšaju položaj izbeglica, kao što su izmene Strategije i Zakona o izbeglicama. Ljajić je istakao da se, još uvek, oko pola miliona ljudi koji žive u Srbiji suočava sa izbegličkim problemima:
"'96. godine taj broj je, i u formalnom i u praktičnom smislu, iznosio 617.000 onih koji su se nalazili u Srbiji i tada smo imali 700 kolektivnih centara. Danas je u formalnom smislu taj broj značajno manji, negde oko 97.000 izbeglica i oko 84 kolektivna centra u zemlji."
Međutim, predstavnici udruženja izbeglica, Srbiju ne vide samo kao zemlju koja ima problem već kao zemlju koja problem izbeglica ne zna ili neće da reši. Radenko Popić, predstvanik Regionalnog odbora za pomoć izbeglicama Vojvodine, za RSE kaže:
"To je najneodgovornija zemlja u regionu kada se pitaju izbeglice bez obzira koja je vlada ili stranka na vlasti."
Podaci koje srbijanski zvaničnici iznose, za zemlju kakva je Srbija, zvuče zastrašujuće. Komesar za izbeglice Dragiša Dabetić rekao je da u Srbiji trenutno ima oko 210.000 interno raseljenih lica sa Kosova, što je 1.500 više nego prošle godine, a broj izbeglica se smanjio zbog deregistracije i danas iznosi oko 98.000:
"Danas je u 83 kolektivna centra smešteno 7.202 lica od kojih je 5.189 interno raseljenih sa Kosova i Metohije i 2.013 izbeglica. Na teritoriji Srbije, bez pokrajina, nalazi se 65 kolektivnih centara u kojima je smešteno 4.500 interno raseljenih lica, 1.875 izbeglica. Na teritoriji KiM se nalazi 18 kolektivnih centara sa 827 lica."
I dok zvaničnici najrađe govore o tome da se problemi izbeglica, ipak, rešavaju, Radenko Popić naglašava da su izbeglice najnevidljiviji građani Srbije:
"Nemate posla, nemate stana, nema vas tamo gde se odlučuje – isključeni ste iz bilo kakvih društvenih aktivnosti koje znače da vi svojom voljom i znanjem,\nenergijom, inteligencijom uđete i počnete da rešavate taj problem.
Integracija izbeglica koje žele da ostanu u Srbiji značila bi veliki korak napred u nalaženju trajnih rešenja za raseljene u celom regionu, ocenjuju međunarodne organizacije i agencije. Dragiša Dabetić ističe da teškoće izbeglica u vezi sa lokalnom integracijom, među kojima je pitanje ostvarivanja stanarskih prava, jedno od najvećih, proizilaze iz neodgovarajućih zakonskih okvira. Zato je Srbija napravila strategiju u kojoj se predviđa da u narednih nekoliko meseci započne više projekata:
"Izgradnja 50 stambenih jedinica za izbegličke porodice, otkup 165 seoskih domaćinstava ili prigradskih kuća, dodela 15 montažnih kuća i 140 paketa pomoći za završetak stambenih objekata u vidu građevinskog materijala, oko 126 paketa pomoći za pokretanje sopstvenog posla u vrednosti do 1.200 eura i 50 stručnih obuka. Planirana je izgradnja oko 62 stambena objekta za stanovanje u zaštićenim uslovima za interno raseljena lica, takođe se planira i preko 800 jednokratnih novčanih pomoći za oko 270 porodica i pomoć za poljoprivrednu delatnost za oko 70 porodica."
Popić naglašava da su, gotovo svi komesari za izbeglice slična obećanja davali i ranije, ali da se malo toga realizovalo. On kaže da bi za za rešavanje problema izbeglica moralo biti oformljeno Ministarstvo za izbeglice, pošto komesararijat ne radi dobro jer ga, kako kaže, predstavljaju ljudi kojima većina izbeglica ne veruje:
"Te ljude kada daju izjave treba samo pitati kada su poslednji put bili među izbeglicama, kada su posetili neki izbeglički centar, šta su organizovali kao konkretnu pomoć tim ljudima i šta je bilo koja njihova služba uradila praktično na terenu – ništa. Tih ljudi nema na terenu."I dok zvaničnici najrađe govore o tome da se problemi izbeglica, ipak, rešavaju, Radenko Popić naglašava da su izbeglice najnevidljiviji građani Srbije:
Pored problema integracije, koja u Srbiji teče teško i sporo, za izbeglice je jednako važan i proces povratka u zemlje iz kojih su pobegli. Međutim, po podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, svega 30 procenata izbeglica vratilo se u zemlje porekla. Radenko Popić govori u ime mnogih kada kaže:"Do sudnjeg dana ću se osećati kao čovek koji treba negde da se vrati, a muči me najveća mučnina kada osetim da me tamo odakle sam došao niko ne prihvata.
