U Beogradu kažu da su razgovori bili "sadržajniji", a kao uspeh tumače to što se pregovaralo o stutusu a ne o odnosima Beograda i Prištine.
Beogradski pregovarački tim bečke razgovore procenjuje sadržajnijim od prethodnih iako su, kažu, bili veoma teški i neizvesni. Delegacija iz Beograda je insistirala na tome da se pregovara o statusu Kosova, a ne o odnosima izmedu Beograda i Prištine. Beograd nema ambiciju da upravlja svakodnevnim životom na Kosovu, ali insistira na tome da zadrži kontrolu nad granicama i nad spoljnom politikom, kao prerogativima suvereniteta, preneo je srpski pregovarač i šef diplomatije Vuk Jeremić:
"Da li i albanska strana prihvata ono što prihvata srpska, ono što prihvata pregovaračka trojka – da je ovo proces koji je definisan jasno i precizno Rezolucijom 1244 i da li tražimo rešenje koje je u duhu i u okviru Rezolucije 1244. Druga stvar je da li neko ima ili nema pravo ili nameru da preti uniteralnim potezima. Mi smo izrazili naše čvrsto uverenje da ne možemo nastaviti proces koji će voditi ka bilo kakvom kompromisnom rešenju ukoliko integralni element pozicije i platforme jedne od strana bude pretnja uniteralnim rešenjima."
Analitičari procenju da je na bečkim razgovorima ipak učinjen napredak u komunikaciji međunarodnih posrednika i pregovarača iz Beograda i Prištine. To je urađeno kroz predlog dokumenta u 14 tačaka, koji je ipak izostavio pitanje statusa Kosova. I ta činjenica može ozbiljno ometati pregovore, jer dve strane posle 10. decembra to mogu tumačiti kako god to one žele. Za Beograd to može biti prihvatljiv uslov da to zove autonomijom, dok Priština može, uz prihvatanje svega ponuđenog na papiru, proglasiti nezavisnost. Simeon Pobulic iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, analizirajuci jučerasnju rundu pregovora za naš program kaže da su razgovori ipak prešli na suštinu pitanja:
"Da li u okviru nezavisnosti, u okviru ogranicene nezavisnosti, u okviru odložene zavisnosti, u okviru vrlo visoke autonomije koja bi imala i neke zajedničke tačke sa nekom slobodom odlučivanja. Ne treba tražiti mnogo od samog sastanka, ne treba tražiti odgovore na sva pitanja jer se odgovori neće tako brzo pronaći. Ponavljam, mislim da je dobro što se ipak na neki način prešlo na razgovore o suštini."
Ivan Vejvoda iz Balkanskog fonda za demokratiju, bečke razgovore procenjuje sadržajnijim od prethodnih. Sve to naravno ne znači da će se do 10. decembra doći do rešenja i kompromisa, kaže Vejvoda, ali ukazuje na želju trojke i pregovarača da ozbiljno rade na tome da ipak do tog datuma dođe do rezulatata:
"Mislim da je važno da pregovarači, odnosno trojka, traže taj prostor i da pokušaju da terminološkim, semantickim, rešenjima nađu taj međuprostor koji omogućava obema stranama da se približe onom cilju koji žele. Da li je moguće, da to kažem malo kolokvijalno, doći do kvadrature kruga ili ne zavisiće pre svega od umešnosti trojke sa pregovaračima. Ali, mislim da uvek treba podsetiti da se sve ovo zbiva u kontekstu evropskih integracija celokupnog regiona – to na izvestan način određuje čak i ovaj proces pregovaranja."
Rastu tenzije u Prištini
Razgovori u Beču su pokazali da je dogovor između Pristine i Beograda o pitanju budućeg statusa Kosova nemoguć, te da će svako odlaganje rešenja još više iskomplikovati situaciju. Savetnik kosovskog premijera Arben Ćirezi (Qirezi) ocenjuje da se kriza produbljuje i sve više utiče na situaciju na terenu:
“Nastavak razgovora između strana posle određenog roka neće doneti ništa novo, što je praktično i pokazano u Beču. Kosovske institucije će morati da donesu određenu odluku, ali se i međunarodna zajednica približava situaciji kada će morati da donese odluku o statusu.”
Na sastanku u Beču posrednička “trojka” Kontakt grupe je predočila delegacijama Prištine i Beograda tačke za raspravu. U tom dokumentu se navodi da “Beograd neće ponovo uspostaviti fizičko prisustvo na Kosovu” i da “neće upravljati Kosovom”. Kosovska strana je istakla da su neki delovi dokumenta prihvatljivi, dok je Beograd izneo neslaganja sa mnogim tačkama i tražio objašnjenje da li se pregovori odvijaju u okviru Rezolucije 12 44.
Predstavnici kosovskih Srba kažu da ne može biti prihvaćen dokument u kome se ne spominje Rezolucija Saveta bezbednosti UN. Predsednik SNV Dragan Velić kaže da najnoviji dokument “trojke” predstavlja prošireni deo principa Kontakt grupe, ali bez Rezolucije:
“Trojka se rukovodila time da bi proces pregovora dalje mogao da ide tako da se rezolucija ne spominje, tako da se ne spominje ni nezavisnost, ni nešto što može da prejudicira rešenje kako bi obe strane mogle da se uključe u proces. To je možda sa tog aspekta opravdano, međutim takav jedan koncept je protpuno neprihvatljiv jer izlazi iz okvira Rezolucije 1244, što je neprihvatljivo za Srbe i za državu Srbiju.”
Zvaničnik kosovske Vlade Ćirezi ističe da je kosovska strana prihvatila da razgovara o dokumentu kao bazi za nastavak pregovora do 10. decembra. Politički analitičar Ljuljzim Peci ocenjuje da dokument nije povoljan ni za kosovsku stranu.
“Radi se o dokumentu koji još više komplikuje rešenje statusa i odnose Kosova sa Srbijom, jer predviđa saradnju u mnogim oblastima dok u nekim delovima ima karakter zajedničke uprave”, kaže Peci, dodajući kako se dokumentom više predviđa neki oblik konfederacije nego saradnja dve nezavisne države.
Politički analitičari smatraju da je razgovorima u Beču počela nova faza pregovora, te da se sa približavanjem 10. decembra, intenzivira politička retorika. Naredni sastanak “trojke” Kontakt grupe i delegacija Beograda i Prištine će se održati 5. novembra u Beču. Analitičari ne vide da će biti napretka već samo još veće distanciranje strana. Prema rečima Velića, budući razgovori se moraju voditi u okviru UN:
“Očekujemo da se budući razgovori vode u okviru UN, kao što je to do sada i bilo, i da se buduće rešenje nađe u okviru UN i Saveta bezbednosti, poštujući međunarodno pravo a samim tim i Rezoluciju 12 44. Svaka druga kombinatorika sigurno da ne vodi komprmisnom i dugoročnom rešenju.”
