Korupcija je u Crnoj Gori već postala način života, smatra Nebojša Medojević, predsjednik Pokreta za promjene, koji se prije profesionalnog političkog angažmana, u okviru nevladinog sektora, intenzivno bavio problemom korupcije i u jednom dijelu tog perioda vrlo usko sarađivao upravo sa organizacijom Transparency International koja je ovih dana objavila listu na kojoj je Crna Gora među skoro svim zemljama svijeta svrstana na sredinu i osvojenim 84. mjestom okarakterisana kao skoro najgora u regionu iza koje je jedino ostala Albanija.
Nebojša Medojević:
„Građani već godinama misle da ne postoji politička volja u vrhu države da se suoči sa korupcijom na najosjetljivijim mjestima, u Vladi, policiji, tužilaštvu, pravosuđu, carini“.
Da li Crna Gora zaista pati od manjka političke volje da se suoči sa ovom problemom i jednom za svagda raskrsti sa pojavama kao što su korupcija i organizovani kriminal, pitali smo samog ministra unutrašnjih poslova Jusufa Kalamperovića:
„To je stvar utiska. Mi imamo argumente. Mi smo donijeli puno zakona, formirali Nacionalni tim za borbu protiv korupcije, napravili Program, Akcioni plan. Podneseno je mnogo krivičnih prijava, dosta je presuda kada su u pitanju zloupotreba položaja u preduzećima“.
„Zakoni, programi, akcioni planovi i timovi. Od konkretnih rezultata ministar Kalamperović navodi, kako kaže, veliki broj krivičnih prijava i izvjestan broj presuda za zloupotrebe u preduzećima. Međutim, „broj sudskih presuda kojima se pokazalo da je neki državni funkcioner korumpiran je nula“, rekla je Vanja Ćalović, direktor Mreže za afirmaciju nevladinog sektora, koja je reagujući neposredno nakon objavljivanja liste Transparency International-a naglasila i da je do prije tri, četiri godine Vlada tvrdila i da u Crnoj Gori nema korupcije. „Sada, ne samo što priznaju da je ima, nego direktor policije optužuje sudstvo, sudstvo - policiju, tužilaštvo i sudstvo i policiju. Optužuju svi jedni druge i to na najvišim nivoima“, zaključuje Ćalovićeva. Ministar Kalamperović, međutim, kaže da se za četrnaest godina ministarskog službovanja, lično nije sreo sa korupcijom:
„Ja sam u Vladi već četrnaest godina. Nikada mi niko ništa nije ponudio, nemam saznanje da je neko mom saradniku nešto ponudio. Ne mogu da se zakunem, ali nema saznanja. Da sam imao saznanja reagovao bih“.
Rezultati istraživanja Transparency International-a, izazvalo je reakciju direktora Uprave za antikorupciju Vesne Ratković koja je podgoričkom dnevniku Vijesti rekla da istraživanja koja se odnose samo na percepciju nijesu ona koja se koriste naučnim metodologijama. „Percepcija građana može da ukazuje da ima, ali i da nema korupcije“, kaže Vesna Ratković. Iako je tačno da cilj istraživanja nije bio stvarni stepen korupcije već doživljaj građana o prisutnosti ove pojave ostaje činjenica da građani svoju zemlju doživljavaju na takav način. Time se otvara pitanje zašto građani imaju takav utisak. Nebojša Medojević:
„Građani u Crnoj Gori već odavno znaju da neko svoje elementarno pravo ne mogu ispuniti ako ne podmite nekog“.
Istraživanje koje j iznova aktuelizovalo temu korupcije je naročito zanimljivo i što je rađeno prvi put otkad je Crna Gora postala nezvisna. Do sada državni funkcioneri su uvijek imali alibi da su rezultati loši zato što se odnose ili na SR Jugoslaviju ili na državnu zajednicu. Crna Gora je sada nezavisna.
Dragan Šoć, funkcioner opozicione Narodne stranke:
„Očekujem da u narednom vremenu vlast bude percepirana, ne po tome što ona brani Crnu Goru, nego po tome što ona pokazuje kao rezultat svoga djelovanja u onim svakodnevnim aspektima našeg življenja, znači, socijalna pozicija, rast ekonomije, borba protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije, protiv svih onih negativnih pojava koje inače prate život svake države, ali u drugim državama se vlast protiv toga ozbiljno bori. Bojim se da u Crnoj Gori nemamo taj element“.
Nebojša Medojević:
„Građani već godinama misle da ne postoji politička volja u vrhu države da se suoči sa korupcijom na najosjetljivijim mjestima, u Vladi, policiji, tužilaštvu, pravosuđu, carini“.
Da li Crna Gora zaista pati od manjka političke volje da se suoči sa ovom problemom i jednom za svagda raskrsti sa pojavama kao što su korupcija i organizovani kriminal, pitali smo samog ministra unutrašnjih poslova Jusufa Kalamperovića:
„To je stvar utiska. Mi imamo argumente. Mi smo donijeli puno zakona, formirali Nacionalni tim za borbu protiv korupcije, napravili Program, Akcioni plan. Podneseno je mnogo krivičnih prijava, dosta je presuda kada su u pitanju zloupotreba položaja u preduzećima“.
„Zakoni, programi, akcioni planovi i timovi. Od konkretnih rezultata ministar Kalamperović navodi, kako kaže, veliki broj krivičnih prijava i izvjestan broj presuda za zloupotrebe u preduzećima. Međutim, „broj sudskih presuda kojima se pokazalo da je neki državni funkcioner korumpiran je nula“, rekla je Vanja Ćalović, direktor Mreže za afirmaciju nevladinog sektora, koja je reagujući neposredno nakon objavljivanja liste Transparency International-a naglasila i da je do prije tri, četiri godine Vlada tvrdila i da u Crnoj Gori nema korupcije. „Sada, ne samo što priznaju da je ima, nego direktor policije optužuje sudstvo, sudstvo - policiju, tužilaštvo i sudstvo i policiju. Optužuju svi jedni druge i to na najvišim nivoima“, zaključuje Ćalovićeva. Ministar Kalamperović, međutim, kaže da se za četrnaest godina ministarskog službovanja, lično nije sreo sa korupcijom:
„Ja sam u Vladi već četrnaest godina. Nikada mi niko ništa nije ponudio, nemam saznanje da je neko mom saradniku nešto ponudio. Ne mogu da se zakunem, ali nema saznanja. Da sam imao saznanja reagovao bih“.
Rezultati istraživanja Transparency International-a, izazvalo je reakciju direktora Uprave za antikorupciju Vesne Ratković koja je podgoričkom dnevniku Vijesti rekla da istraživanja koja se odnose samo na percepciju nijesu ona koja se koriste naučnim metodologijama. „Percepcija građana može da ukazuje da ima, ali i da nema korupcije“, kaže Vesna Ratković. Iako je tačno da cilj istraživanja nije bio stvarni stepen korupcije već doživljaj građana o prisutnosti ove pojave ostaje činjenica da građani svoju zemlju doživljavaju na takav način. Time se otvara pitanje zašto građani imaju takav utisak. Nebojša Medojević:
„Građani u Crnoj Gori već odavno znaju da neko svoje elementarno pravo ne mogu ispuniti ako ne podmite nekog“.
Istraživanje koje j iznova aktuelizovalo temu korupcije je naročito zanimljivo i što je rađeno prvi put otkad je Crna Gora postala nezvisna. Do sada državni funkcioneri su uvijek imali alibi da su rezultati loši zato što se odnose ili na SR Jugoslaviju ili na državnu zajednicu. Crna Gora je sada nezavisna.
Dragan Šoć, funkcioner opozicione Narodne stranke:
„Očekujem da u narednom vremenu vlast bude percepirana, ne po tome što ona brani Crnu Goru, nego po tome što ona pokazuje kao rezultat svoga djelovanja u onim svakodnevnim aspektima našeg življenja, znači, socijalna pozicija, rast ekonomije, borba protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije, protiv svih onih negativnih pojava koje inače prate život svake države, ali u drugim državama se vlast protiv toga ozbiljno bori. Bojim se da u Crnoj Gori nemamo taj element“.
