Pedeset hiljada sportista i 14 hiljada volontera trebalo bi da na Univerzijadi 2009. godine u Beogradu, šetaju u odelima koje će skrojiti varaždinski Varteks. Tako je dogovorila uprava Univerzijade, ali bez tendera, postupka koji nalaže procedura za javne državne ustanove. Međutim direktor Univerzijade Siniša Jasnić kaže da nije bilo povrede procedure:
”Mi nismo firma koja se koristi samo sredstvima iz budžeta – mi smo direktni poreski obveznici, a u onom delu kada koristimo pare iz budžeta smo obavezni da raspišemo tendere i da koristimo kompletnu zakonsku proceduru. Zaista ne znam šta je toliko sporno - možda je sporno što je u pitanju hrvatska firma.”
U Vladi kažu da je posao je sklopljen bez javnog tendera, i stoga je potrebno da se čitav slučaj preispita a da se zbog očiglednog propusta mora smeniti menadžerski tim. Navedeno je i da smena nije posledica ugovora sa hrvatskom kompanijom. Još uvek nije izvesno kako će se ugovoreni posao okončati dok Aleksanadar Šoštar, vladin član u upravnom odboru Univerzijade, podvlači:
“Koliko ja znam, koliko mi je rečeno, kao predsedniku Izvršnog komiteta i članu Organizacionog komiteta, sve što se radilo je bilo urađeno u skladu sa zakonom. Naravno, nije zgoreg da se sve to proveri, da se vidi šta i kako.”
Srpski predstavnici već su se šetali u odelima hrvatskog Varteksa na Univerzijadi u Bangoku i tu, kažu u Vladi, ništa nije sporno. Doduše, ugovor sa Varteksom je i sponzorski od 250 hiljada evra, ali se dobit ove komapanije u ovom poslu procenjuje na oko 5 miliona evra. Ceo slučaj bi morao da se reši bez afere, kažu srpski tekstilci koji negoduju, jer smatraju da mogu da urade posao kvalitetnije i jeftinije:
“Činjenica da u Srbiji postoji preko 30 preduzeća koja su mogla to da urade kvalitetnije i po duplo nižim cenama govori da se nije ispoštovao Zakon o javnim nabavkama nego da je to, očigledno, išlo nekim linijama ličnih ili direktnih interesa.”
Ostaje nejasno da li će se čitavi proces nabavke ponoviti i time raskinuti ugovor sa Varteksom. Kakve mogu biti posledice sklapanja ovakvog ugovora i eventualnog ponavljanja procesa, pojašnjava Miladin Kovačević, konsultant za strana ulaganja:
“Ako je prekršen zakon onda je jedna od posledica ništavost, a ako još postoji mogućnost da se vrši kažnjavanje, bilo prekršajno ili još strože od toga, onda bi i to moglo da sleduje. Kod nas, na žalost, ima dosta tih javnih nabavki na čekanju jer postoje neke pritužbe gde nije utvrđeno kako stvari stoje – za ovaj slučaj stvarno ne znam kako stoji.”
Ceo slučaj dodatno je opteretio međusobni odnos ulaganja između Hrvatske i Srbije, kojim se bave beogradski mediji. Hrvatska je od 1998. godine u Srbiju uložila 328 milona evra, dok su srpska ulaganja u u Hrvatsku jedva 100 hiljada evra.
”Mi nismo firma koja se koristi samo sredstvima iz budžeta – mi smo direktni poreski obveznici, a u onom delu kada koristimo pare iz budžeta smo obavezni da raspišemo tendere i da koristimo kompletnu zakonsku proceduru. Zaista ne znam šta je toliko sporno - možda je sporno što je u pitanju hrvatska firma.”
U Vladi kažu da je posao je sklopljen bez javnog tendera, i stoga je potrebno da se čitav slučaj preispita a da se zbog očiglednog propusta mora smeniti menadžerski tim. Navedeno je i da smena nije posledica ugovora sa hrvatskom kompanijom. Još uvek nije izvesno kako će se ugovoreni posao okončati dok Aleksanadar Šoštar, vladin član u upravnom odboru Univerzijade, podvlači:
“Koliko ja znam, koliko mi je rečeno, kao predsedniku Izvršnog komiteta i članu Organizacionog komiteta, sve što se radilo je bilo urađeno u skladu sa zakonom. Naravno, nije zgoreg da se sve to proveri, da se vidi šta i kako.”
Srpski predstavnici već su se šetali u odelima hrvatskog Varteksa na Univerzijadi u Bangoku i tu, kažu u Vladi, ništa nije sporno. Doduše, ugovor sa Varteksom je i sponzorski od 250 hiljada evra, ali se dobit ove komapanije u ovom poslu procenjuje na oko 5 miliona evra. Ceo slučaj bi morao da se reši bez afere, kažu srpski tekstilci koji negoduju, jer smatraju da mogu da urade posao kvalitetnije i jeftinije:
“Činjenica da u Srbiji postoji preko 30 preduzeća koja su mogla to da urade kvalitetnije i po duplo nižim cenama govori da se nije ispoštovao Zakon o javnim nabavkama nego da je to, očigledno, išlo nekim linijama ličnih ili direktnih interesa.”
Ostaje nejasno da li će se čitavi proces nabavke ponoviti i time raskinuti ugovor sa Varteksom. Kakve mogu biti posledice sklapanja ovakvog ugovora i eventualnog ponavljanja procesa, pojašnjava Miladin Kovačević, konsultant za strana ulaganja:
“Ako je prekršen zakon onda je jedna od posledica ništavost, a ako još postoji mogućnost da se vrši kažnjavanje, bilo prekršajno ili još strože od toga, onda bi i to moglo da sleduje. Kod nas, na žalost, ima dosta tih javnih nabavki na čekanju jer postoje neke pritužbe gde nije utvrđeno kako stvari stoje – za ovaj slučaj stvarno ne znam kako stoji.”
Ceo slučaj dodatno je opteretio međusobni odnos ulaganja između Hrvatske i Srbije, kojim se bave beogradski mediji. Hrvatska je od 1998. godine u Srbiju uložila 328 milona evra, dok su srpska ulaganja u u Hrvatsku jedva 100 hiljada evra.
