Okruženje u kome glavni kriterijum za promociju nisu sposobnost i kvalitet, već pripadnost nekoj od stranaka, plastično oslikava primer dr Milanka Šeklera, vodećeg domaćeg stručnjaka za ptičji grip i čoveka koji je Veterinarski institut u Kraljevu poslednjih godina izdigao na nivo referentne ustanove za ovu bolest u Jugoistočnoj Evropi.
Ironija je da je dr Šekler zimus dobio nagradu za menadžerski rad iz ruku tadašnjeg predsednika PKS Slobodana Milosavljevića, da bi ga ovih dana isti čovek – ovoga puta u funkciji ministra poljoprivrede – smenio s mesta direktora instituta. Osnovni razlog je, tvrdi Milanko Šekler, taj što nije, niti želi da postane član nijedne stranke. Zato je dosadašnji direktor Veterinarskog instituta u Kraljevu ministru Milosavljeviću vratio uručeno priznanje:
“S obzirom da me je u decembru nagradio za rezultate u privređivanju i za menadžerske sposobnosti, a onda me isti čovek, sa tog menadžerskog i direktorskog mesta, smenjuje posle nekih sedam meseci, rekao sam da ću, u tom slučaju, prihvatiti da je nagrada greška i da ne bi bilo u redu da je zadržim. To znači da je nisam ni zaslužio i da ću je istom čoveku vratiti – plaketu, diplomu i novčani deo nagrade od 25.000 koje sam vratio sa zateznom kamatom što ispada 30.000 dinara. Pretpostavljam da me je šef kabineta dobro informisao i da je on odsutan – sve to sam predao u njegovom kabinetu.”
RSE: Vi tvrdite da je osnovni razlog Vaše smene činjenica da niste član nijedne stranke?
“Institut za koji je cela javnost 2006. godine znala i koji je nekako bio najviše na vetrometini struke s obzirom na situaciju koja se dešavala sa ptičjim gripom. Isto su potvrdile i inostrane laboratorije koje su kontrolisale naše rezultate, mi smo praktično odradili svoj posao bez greške - logično je da to bude, od svih instituta koji rade, onaj koji radi najbolje. Ako vi baš od svih direktora instituta nameravate da smenite prvog čoveka u tom institutu onda to znači da treba biti prosečan, da treba biti mediokritet, da treba ne raditi ili da treba raditi samo na leru i ne uskakati u oči pa ćete i dalje biti na čelu i pristajati na trule kompromise. Ja sam samo izašao u javnost sa tim jer je za mene strašno da o stručnim stvarima odlučuju ljudi koji za to nisu ni kompetentni ni stručni.”
RSE: Da li je bilo nekih otvorenih ili prikrivenih ponuda od strane političke nominklature da pristupite nekoj od vladajućih stranaka pa da se ne desi smena?
“Imao sam ponude mnogih stranaka koje su želele da mi pomognu ali sam ja odbijao svaku pomoć politike uključujući i pomoć DS i svih drugih stranaka jer je to za mene politikanstvo. Ja sam profesionalac, stručan sam u onome što radim i samo me to zanima – politika me ni u kom slučaju nikada neće zanimati i na to sam ponosan.”
Još od uspostavljanja višestranačkog sistema u Srbiji vlast se deli između više partija, koje opet imaju veliki problem da zadovolje profesionalne i lične aspiracije svojih članova. U takvoj situaciji javna funkcija se često ne doživljava kao dodatna obaveza, već kao nagrada. U čitavoj priči izvan ostaje preko 90 odsto građana koji nisu politički organizovani i čiji interes je svakako da poslove dobijaju stručni, a ne podobni.
Skupština Srbije donela je 2005. godine Zakon o javnoj upravi koji je trebalo da suzbije neumerene apetite partijskih kadrova, kao i da ojača poziciju zaposlenih u javnim službama i preduzećima. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da, bez obzira na ovaj propis, partije još uvek nalaze načina da ga zaobiđu:
“Ono što je trenutno stanje je da je primena tog zakona odložena u mnogim bitnim aspektima na godinu dana. Pre svega kada je reč o sprovođenju konkursa za takozvana postavljena lica – u pitanju je nekoliko stotina bitnih funkcija koje bi trebalo da postanu profesionalne međutim one to još nisu. Konkursi nisu bili sprovedeni, za vreme prošle vlade, onom dinamikom kako je bilo predviđeno – rok je pomeren. Videćemo da li je pomeren samo do sledeće godine ili je reč o nekom širem odustajanju od koncepta koji je u tom zakonu promovisan.”
Nemanja Nenadić nije optimista u pogledu mogućnosti da se postojeće stanje izmeni u skorije vreme:
“Na žalost, jako je teško reagovati jer ljudi, pre svega, u rukama imaju snagu svojih glasačkih listića. Nemamo na sceni nikoga ko promoviše drugačiji pristup tako da kažnjavanjem onih koji su sada na vlasti, izborom nekih drugih njihovih konkurenata, ta stvar se ne bi popravila. Mi kao građani možemo da tražimo mnogo čvršća obećanja od partija pred izbore kada su oni najskloniji da ih daju. Na žalost, svaki put neke druge teme dobiju prioritet i onda ljudi budu zavedeni nkim obećanjima kojima se ne rešavaju najključniji problemi našeg društva.”
Ironija je da je dr Šekler zimus dobio nagradu za menadžerski rad iz ruku tadašnjeg predsednika PKS Slobodana Milosavljevića, da bi ga ovih dana isti čovek – ovoga puta u funkciji ministra poljoprivrede – smenio s mesta direktora instituta. Osnovni razlog je, tvrdi Milanko Šekler, taj što nije, niti želi da postane član nijedne stranke. Zato je dosadašnji direktor Veterinarskog instituta u Kraljevu ministru Milosavljeviću vratio uručeno priznanje:
“S obzirom da me je u decembru nagradio za rezultate u privređivanju i za menadžerske sposobnosti, a onda me isti čovek, sa tog menadžerskog i direktorskog mesta, smenjuje posle nekih sedam meseci, rekao sam da ću, u tom slučaju, prihvatiti da je nagrada greška i da ne bi bilo u redu da je zadržim. To znači da je nisam ni zaslužio i da ću je istom čoveku vratiti – plaketu, diplomu i novčani deo nagrade od 25.000 koje sam vratio sa zateznom kamatom što ispada 30.000 dinara. Pretpostavljam da me je šef kabineta dobro informisao i da je on odsutan – sve to sam predao u njegovom kabinetu.”
RSE: Vi tvrdite da je osnovni razlog Vaše smene činjenica da niste član nijedne stranke?
“Institut za koji je cela javnost 2006. godine znala i koji je nekako bio najviše na vetrometini struke s obzirom na situaciju koja se dešavala sa ptičjim gripom. Isto su potvrdile i inostrane laboratorije koje su kontrolisale naše rezultate, mi smo praktično odradili svoj posao bez greške - logično je da to bude, od svih instituta koji rade, onaj koji radi najbolje. Ako vi baš od svih direktora instituta nameravate da smenite prvog čoveka u tom institutu onda to znači da treba biti prosečan, da treba biti mediokritet, da treba ne raditi ili da treba raditi samo na leru i ne uskakati u oči pa ćete i dalje biti na čelu i pristajati na trule kompromise. Ja sam samo izašao u javnost sa tim jer je za mene strašno da o stručnim stvarima odlučuju ljudi koji za to nisu ni kompetentni ni stručni.”
RSE: Da li je bilo nekih otvorenih ili prikrivenih ponuda od strane političke nominklature da pristupite nekoj od vladajućih stranaka pa da se ne desi smena?
“Imao sam ponude mnogih stranaka koje su želele da mi pomognu ali sam ja odbijao svaku pomoć politike uključujući i pomoć DS i svih drugih stranaka jer je to za mene politikanstvo. Ja sam profesionalac, stručan sam u onome što radim i samo me to zanima – politika me ni u kom slučaju nikada neće zanimati i na to sam ponosan.”
Još od uspostavljanja višestranačkog sistema u Srbiji vlast se deli između više partija, koje opet imaju veliki problem da zadovolje profesionalne i lične aspiracije svojih članova. U takvoj situaciji javna funkcija se često ne doživljava kao dodatna obaveza, već kao nagrada. U čitavoj priči izvan ostaje preko 90 odsto građana koji nisu politički organizovani i čiji interes je svakako da poslove dobijaju stručni, a ne podobni.
Skupština Srbije donela je 2005. godine Zakon o javnoj upravi koji je trebalo da suzbije neumerene apetite partijskih kadrova, kao i da ojača poziciju zaposlenih u javnim službama i preduzećima. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da, bez obzira na ovaj propis, partije još uvek nalaze načina da ga zaobiđu:
“Ono što je trenutno stanje je da je primena tog zakona odložena u mnogim bitnim aspektima na godinu dana. Pre svega kada je reč o sprovođenju konkursa za takozvana postavljena lica – u pitanju je nekoliko stotina bitnih funkcija koje bi trebalo da postanu profesionalne međutim one to još nisu. Konkursi nisu bili sprovedeni, za vreme prošle vlade, onom dinamikom kako je bilo predviđeno – rok je pomeren. Videćemo da li je pomeren samo do sledeće godine ili je reč o nekom širem odustajanju od koncepta koji je u tom zakonu promovisan.”
Nemanja Nenadić nije optimista u pogledu mogućnosti da se postojeće stanje izmeni u skorije vreme:
“Na žalost, jako je teško reagovati jer ljudi, pre svega, u rukama imaju snagu svojih glasačkih listića. Nemamo na sceni nikoga ko promoviše drugačiji pristup tako da kažnjavanjem onih koji su sada na vlasti, izborom nekih drugih njihovih konkurenata, ta stvar se ne bi popravila. Mi kao građani možemo da tražimo mnogo čvršća obećanja od partija pred izbore kada su oni najskloniji da ih daju. Na žalost, svaki put neke druge teme dobiju prioritet i onda ljudi budu zavedeni nkim obećanjima kojima se ne rešavaju najključniji problemi našeg društva.”
