Nesumnjivo je da je Srbija svakim danom sve bliže građanskom društvu, konstatuje predsednik vojvođanske skupštine Bojan Kostreš:
„To je naravno daleko od onoga što bismo mi, ovde u Vojvodini, želeli i kako bismo želeli da Srbija izgleda ali napredak postoji. Dakle, državna administracija prati ono što je Vojvodina uradila odavno, prihvata potrebu da sve manjinske zajednice budu ravnopravne, da idemo u pravcu izgradnje građanske države. Jedna takva ocena mene ohrabruje.“
I pored nesumnjive činjenice da je značajno smanjen broj međuetničkih incidenata koji su potresali Vojvodinu 2004. godine i 2005., pa i pomaka u njihovom sankcionisanju, krucijalna je ipak činjenica o odsustvu manjinske politike - jasno naznačene od strane centralnih organa vlasti u Srbiji. Skreće pažnju publicista Tomislav Žigmanov:
„To bi bio okvir spram kojeg bi se onda vršila određena vrsta merenja postojećeg stanja. U ovakvoj situaciji mi smo često u prilici da, ukoliko nema etničko motivisanih incidenata, kažemo da manjinskih problema nema. Njih ima - ozbiljno nerešeno pitanje političke reprezentacije, nezaokružen pravni okvir, pitanje regulacije manjinskih prava, pitanje problema finansiranja određenih prava u oblasti kulture i učestvovanje manjina u donošenju odluka itd.“
Predsednica Odbora za međunacionalne odnose Skupštine Srbije i čelnica Nacionalnog saveta Slovaka Ana Tomanova Makanova izričito je začuđena konstatacijom o boljem položaju manjina u Srbiji i navodi:
„Od 2003. godine nije napravljen nijedan pomak u unapređenju položaja nacionalnih manjina u Srbiji. Od osnovnog zakona nije donesen ceo set zakona koji bi ovu problematiku regulisao – niti zakon o nadležnostima nacionalnih saveta, finansiranju, izborima. Samim ti kad nemaš zakone nema ni strategije prema nacionalnim manjinama i nema aktivne politike.“
Poslanik SVM i predsednik poslaničke grupe nacionalnih manjina u republičkom parlamentu Balint Pastor kaže da je i sam prilikom nedavnog susreta sa Jelkom Kacinom zatražio dopunu izveštaja sa manjinskim problemima koje, kako navodi, Vlada neće da reši:
„Ja sam, inače, evropskim parlamentarcima iz Mađarske poslao jedno pismo da bi bilo dobro da oni putem amandmana eventualno poboljšaju ovaj izveštaj ukoliko u originalnom tekstu izveštaja ne bude sve što bi trebalo. Ne možemo govoriti o bitnijem poboljšanju položaja Mađara u Vojvodini sve dok se ne donese Zakon o nacionalnim savetima koji Vlada i parlament ne žele da donesu mesecima i godinama, dok Vlada i parlament, odnosno država, ne želi da finansira one institucije koje su od velikog značaja za kulturu Mađara pa i drugih nacionalnih zajednica u Vojvodini i Srbiji, dok Vlada i parlament ne žele da izmene Zakon o radiodifuziji i sve dok postoji bojazan da će doći do smanjenja stečenog nivoa prava na informisanje nacionalnih zajednica u Srbiji.“
Da li je, konačno, društvo kao i njena politička elita uopšte stigla u fazu da prepoznaje potrebe manjinskih zajednica kao i obaveze vlasti u multikulturalnoj zajednici. Koordinatorka zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva Snežana Ilić smatra:
„Ne može se još uvek reći da odluke organa vlasti proizilaze iz njihovog uviđanja svesnosti da se neke stvari zaista ozbiljno i dugoročno reše. Čini se da se, kao i o mnogim drugim stvarima, razmišlja kratkoročno.“
„To je naravno daleko od onoga što bismo mi, ovde u Vojvodini, želeli i kako bismo želeli da Srbija izgleda ali napredak postoji. Dakle, državna administracija prati ono što je Vojvodina uradila odavno, prihvata potrebu da sve manjinske zajednice budu ravnopravne, da idemo u pravcu izgradnje građanske države. Jedna takva ocena mene ohrabruje.“
I pored nesumnjive činjenice da je značajno smanjen broj međuetničkih incidenata koji su potresali Vojvodinu 2004. godine i 2005., pa i pomaka u njihovom sankcionisanju, krucijalna je ipak činjenica o odsustvu manjinske politike - jasno naznačene od strane centralnih organa vlasti u Srbiji. Skreće pažnju publicista Tomislav Žigmanov:
„To bi bio okvir spram kojeg bi se onda vršila određena vrsta merenja postojećeg stanja. U ovakvoj situaciji mi smo često u prilici da, ukoliko nema etničko motivisanih incidenata, kažemo da manjinskih problema nema. Njih ima - ozbiljno nerešeno pitanje političke reprezentacije, nezaokružen pravni okvir, pitanje regulacije manjinskih prava, pitanje problema finansiranja određenih prava u oblasti kulture i učestvovanje manjina u donošenju odluka itd.“
Predsednica Odbora za međunacionalne odnose Skupštine Srbije i čelnica Nacionalnog saveta Slovaka Ana Tomanova Makanova izričito je začuđena konstatacijom o boljem položaju manjina u Srbiji i navodi:
„Od 2003. godine nije napravljen nijedan pomak u unapređenju položaja nacionalnih manjina u Srbiji. Od osnovnog zakona nije donesen ceo set zakona koji bi ovu problematiku regulisao – niti zakon o nadležnostima nacionalnih saveta, finansiranju, izborima. Samim ti kad nemaš zakone nema ni strategije prema nacionalnim manjinama i nema aktivne politike.“
Poslanik SVM i predsednik poslaničke grupe nacionalnih manjina u republičkom parlamentu Balint Pastor kaže da je i sam prilikom nedavnog susreta sa Jelkom Kacinom zatražio dopunu izveštaja sa manjinskim problemima koje, kako navodi, Vlada neće da reši:
„Ja sam, inače, evropskim parlamentarcima iz Mađarske poslao jedno pismo da bi bilo dobro da oni putem amandmana eventualno poboljšaju ovaj izveštaj ukoliko u originalnom tekstu izveštaja ne bude sve što bi trebalo. Ne možemo govoriti o bitnijem poboljšanju položaja Mađara u Vojvodini sve dok se ne donese Zakon o nacionalnim savetima koji Vlada i parlament ne žele da donesu mesecima i godinama, dok Vlada i parlament, odnosno država, ne želi da finansira one institucije koje su od velikog značaja za kulturu Mađara pa i drugih nacionalnih zajednica u Vojvodini i Srbiji, dok Vlada i parlament ne žele da izmene Zakon o radiodifuziji i sve dok postoji bojazan da će doći do smanjenja stečenog nivoa prava na informisanje nacionalnih zajednica u Srbiji.“
Da li je, konačno, društvo kao i njena politička elita uopšte stigla u fazu da prepoznaje potrebe manjinskih zajednica kao i obaveze vlasti u multikulturalnoj zajednici. Koordinatorka zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva Snežana Ilić smatra:
„Ne može se još uvek reći da odluke organa vlasti proizilaze iz njihovog uviđanja svesnosti da se neke stvari zaista ozbiljno i dugoročno reše. Čini se da se, kao i o mnogim drugim stvarima, razmišlja kratkoročno.“
