Izdavač sabranih dela Jaše Tomića u čak 25 luksuznih knjiga, direktor „Prometeja“ Zoran Kolundžija, kaže da taj "kapitalni izdavački poduhvat" sa objedinjenim književnim i političkim tekstovima autora i istorijskim spisima predstavljaju veliku sliku Vojvodine sa kraja 19. i početka 20.veka, a da je Jaša Tomić ranije izostao iz javnosti ne zbog njegovih antisemitskih, već – antijugoslovenskih stavova. Činjenicu da je publikovano i delo „Jevrejsko pitanje“ ovako pojašnjava:
„Spisi „Jevrejsko pitanje“, za koje mnogi vole da se uhvate i da proglase Jašu Tomića za antisemitu, je publikovan, pošto su ovo inače naučna dela, da bi ljudi koji se bave pre svega naukom mogli to da vide. Svi koji ga budu pažljivo pročitali neće naći nijednu reč da Jaša traži da se Jevreji proganjaju, iseljavaju ili tuku.“
Član Komisije Jevrejske opštine u Novom Sadu za borbu protiv antisemitizma Tibor Adam, međutim, navodi:
„Svaki koji sumnja u to da je to antisemitsko delo neka pročita. Ne treba ništa drugo nego da pročita. Svaki normalan čovek će da zaključi samo jedno što se može zaključiti da je to odvratno antisemitsko delo. Mislim da bi lično Hitler bio zadovoljan da je to video.“
U poplavi raznih antisemitskih izdanja poslednjih godina u Srbiji, ne treba da čudi ni štampanje Tomićevog „Jevrejskog pitanja“, komentariše književnik Filip David:
„Ako imate u vidu da trenutno u Srbiji ima preko 120 knjiga sa izrazito antisemitskom sadržinom onda jedan ovakav slučaj nije ni izuzetak niti neko veliko iznenađenje. Ali, to samo govori o jednoj atmosferi u kojoj oni koji ne pripadaju većinskom narodu ne mogu da se osećaju dobro i sigurno.“
Dakako, mi pozdravljamo objavljivanje sabranih dela književnih i istorijskih velikana srpskog naroda, pa i Jaše Tomića, poručuje predsednica novosadske Jevrejske opštine Ana Frenkel, ali dodaje:
„Jedino smo protiv toga što se objavio taj mali deo koji je možda trebao da bude izbačen samo iz tog razloga što je na vrlo ružan način, suštinski antisemitski. Sa ružnom konotacijom se obraća Jevrejima kao naciji.“
Izdavač, međutim, ima sledeći stav:
„Smatram da je normalno da publikujemo dela Srbina koji je posle Miletića najznačajnija politička i javna ličnost u Srbiji 19. i prve polovine 20. veka. Pošto to radimo na naučni način ne možemo ništa da isecamo.“
Problem je kada se takva dela nekritički objavljuju, bez odgovarajućih komentara i objašnjenja čitaocu o istorijskim i drugim okolnostima, upozorava Filip David:
„Samo ovakvo objavljivanje naravno da uznemiruje jevrejsku zajednicu, a može, isto tako, uznemiriti i svaku drugu zajednicu.“
Da paradoks bude veći, više opreza iskazala je novosadska radikalska vlast, koja je, inače, značajno podržala objavljivanje Tomićevih sabranih dela. Za razliku od gradskog amblema štampanog na preostale 24 knjige, jedino ga nema na onoj sa „Jevrejskim pitanjem“, i to, prema tvrdnji Ane Frenkel, upravo na zahtev gradonačelnice Maje Gojković.
„Spisi „Jevrejsko pitanje“, za koje mnogi vole da se uhvate i da proglase Jašu Tomića za antisemitu, je publikovan, pošto su ovo inače naučna dela, da bi ljudi koji se bave pre svega naukom mogli to da vide. Svi koji ga budu pažljivo pročitali neće naći nijednu reč da Jaša traži da se Jevreji proganjaju, iseljavaju ili tuku.“
Član Komisije Jevrejske opštine u Novom Sadu za borbu protiv antisemitizma Tibor Adam, međutim, navodi:
„Svaki koji sumnja u to da je to antisemitsko delo neka pročita. Ne treba ništa drugo nego da pročita. Svaki normalan čovek će da zaključi samo jedno što se može zaključiti da je to odvratno antisemitsko delo. Mislim da bi lično Hitler bio zadovoljan da je to video.“
U poplavi raznih antisemitskih izdanja poslednjih godina u Srbiji, ne treba da čudi ni štampanje Tomićevog „Jevrejskog pitanja“, komentariše književnik Filip David:
„Ako imate u vidu da trenutno u Srbiji ima preko 120 knjiga sa izrazito antisemitskom sadržinom onda jedan ovakav slučaj nije ni izuzetak niti neko veliko iznenađenje. Ali, to samo govori o jednoj atmosferi u kojoj oni koji ne pripadaju većinskom narodu ne mogu da se osećaju dobro i sigurno.“
Dakako, mi pozdravljamo objavljivanje sabranih dela književnih i istorijskih velikana srpskog naroda, pa i Jaše Tomića, poručuje predsednica novosadske Jevrejske opštine Ana Frenkel, ali dodaje:
„Jedino smo protiv toga što se objavio taj mali deo koji je možda trebao da bude izbačen samo iz tog razloga što je na vrlo ružan način, suštinski antisemitski. Sa ružnom konotacijom se obraća Jevrejima kao naciji.“
Izdavač, međutim, ima sledeći stav:
„Smatram da je normalno da publikujemo dela Srbina koji je posle Miletića najznačajnija politička i javna ličnost u Srbiji 19. i prve polovine 20. veka. Pošto to radimo na naučni način ne možemo ništa da isecamo.“
Problem je kada se takva dela nekritički objavljuju, bez odgovarajućih komentara i objašnjenja čitaocu o istorijskim i drugim okolnostima, upozorava Filip David:
„Samo ovakvo objavljivanje naravno da uznemiruje jevrejsku zajednicu, a može, isto tako, uznemiriti i svaku drugu zajednicu.“
Da paradoks bude veći, više opreza iskazala je novosadska radikalska vlast, koja je, inače, značajno podržala objavljivanje Tomićevih sabranih dela. Za razliku od gradskog amblema štampanog na preostale 24 knjige, jedino ga nema na onoj sa „Jevrejskim pitanjem“, i to, prema tvrdnji Ane Frenkel, upravo na zahtev gradonačelnice Maje Gojković.
