“Budući status Kosova ne zavisi samo od Srbije nego i od međunarodnih činilaca. Ne zavisi samo od jedne zemlje koja igra značajnu međunarodnu ulogu u svetu, tu pre svega mislim na Rusiju, čiju principijelnu poziciju veoma cenim. Zavisi i od drugih zemalja koje su članice SB. Naš posao je da neprekidno ubeđujemo sve članice SB da održivost nezavisnosti Kosova nije moguća, da je to jedno nestabilno političko rešenje, da je na štetu mnogih zemalja i za stabilnost u mnogih regiona danas u svetu.”
Tvrdi stav Srbije dodatno je pojačao ministar prosvete Zoran Lončar, izjavom da nijedna nacionalna manjina u Evropi nema pravo na secesiju, i dodao da je za Srbiju "apsolutno neprihvatljivo" da predstavnici albanske manjine stvaraju drugu albansku državu na teritoriji Srbije:
“Ne postoji problem KiM jer je pokrajina sastavni i neotuđivi deo teritorije Srbije. Postoji isključivo otvoreno pitanje pravog stepena autonomije za albansku nacionalnu manjinu. Srbija je spremna da razgovara o suštinskoj autonomiji što znači da je Srbija opredeljena da saglasno demokratskim principa garantuje albanskoj nacionalnoj manjini ostvarivanje svih njihovih legitimnih interesa u pokrajini.”
Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, kaže da očekuje da će nova pregovaračka trojka, sastavljena od predstavnika SAD, Evropske unije i Rusije, biti efikasnija nego što je to bio slučaj sa Kontakt grupom. Nesumnjivo je da će oni, nakon neuspešnog pokušaja da se donese nova rezolucija Saveta bezbednosti, pokušati da približe stavove Beograda i Prištine, ali se još uvek ne može znati da li će tema predstojećih pregovora biti status Kosova, ili samo pitanja njegovog unutrašnjeg uređenja, kaže Vejvoda u razgovoru za RFE:
“Veoma mnogo će zavisiti od toga sa kakvim predlozima će Beograd izaći i s druge strane da li su oni prijemčljivi za prištinsku stranu. Učešće Rusije u ovoj trojci mislim da je veoma bitno, to pokazuje da Rusija ima interesa da se ti stavovi približe i da se svi zajedno približimo rešenju koje će na kraju proizvesti tu toliko željenu stabilnost, odnosno nastavak stabilnosti i kretanja regiona ka evropskim integracijama.”
RSE: Da li Srbija na neki način, po Vama, zauzima tvrđi kurs nego što je to bilo do sada i da li postoji prostora da Srbija učini još neki ustupak koji bi se shvatio kao izraz dobre volje?
“Mislim da ćemo to moći da procenimo tek nakon početka ovih razgovora, odnosno ove šatl diplomatije.Mislim da bi bilo dobro da ta diplomatija pređe na neposredne razgovore jer tu onda može da se dođe do konkretnijih rezultata. Beogradska strana stoji pri svom stavu da će nastojati da se ne promene granice zemlje bez obzira na to kako trenutno izgleda praktična suverenost na KiM. Posrednici ova tri ambasadora će svakako gledati da uvaže one osnovne interese sa ciljem da se ide na efikasno pregovaranje koje treba da proizvede najmanji zajednički imenitelj na kraju procesa, tamo oko Nove godine.”
Tvrdi stav Srbije dodatno je pojačao ministar prosvete Zoran Lončar, izjavom da nijedna nacionalna manjina u Evropi nema pravo na secesiju, i dodao da je za Srbiju "apsolutno neprihvatljivo" da predstavnici albanske manjine stvaraju drugu albansku državu na teritoriji Srbije:
“Ne postoji problem KiM jer je pokrajina sastavni i neotuđivi deo teritorije Srbije. Postoji isključivo otvoreno pitanje pravog stepena autonomije za albansku nacionalnu manjinu. Srbija je spremna da razgovara o suštinskoj autonomiji što znači da je Srbija opredeljena da saglasno demokratskim principa garantuje albanskoj nacionalnoj manjini ostvarivanje svih njihovih legitimnih interesa u pokrajini.”
Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, kaže da očekuje da će nova pregovaračka trojka, sastavljena od predstavnika SAD, Evropske unije i Rusije, biti efikasnija nego što je to bio slučaj sa Kontakt grupom. Nesumnjivo je da će oni, nakon neuspešnog pokušaja da se donese nova rezolucija Saveta bezbednosti, pokušati da približe stavove Beograda i Prištine, ali se još uvek ne može znati da li će tema predstojećih pregovora biti status Kosova, ili samo pitanja njegovog unutrašnjeg uređenja, kaže Vejvoda u razgovoru za RFE:
“Veoma mnogo će zavisiti od toga sa kakvim predlozima će Beograd izaći i s druge strane da li su oni prijemčljivi za prištinsku stranu. Učešće Rusije u ovoj trojci mislim da je veoma bitno, to pokazuje da Rusija ima interesa da se ti stavovi približe i da se svi zajedno približimo rešenju koje će na kraju proizvesti tu toliko željenu stabilnost, odnosno nastavak stabilnosti i kretanja regiona ka evropskim integracijama.”
RSE: Da li Srbija na neki način, po Vama, zauzima tvrđi kurs nego što je to bilo do sada i da li postoji prostora da Srbija učini još neki ustupak koji bi se shvatio kao izraz dobre volje?
“Mislim da ćemo to moći da procenimo tek nakon početka ovih razgovora, odnosno ove šatl diplomatije.Mislim da bi bilo dobro da ta diplomatija pređe na neposredne razgovore jer tu onda može da se dođe do konkretnijih rezultata. Beogradska strana stoji pri svom stavu da će nastojati da se ne promene granice zemlje bez obzira na to kako trenutno izgleda praktična suverenost na KiM. Posrednici ova tri ambasadora će svakako gledati da uvaže one osnovne interese sa ciljem da se ide na efikasno pregovaranje koje treba da proizvede najmanji zajednički imenitelj na kraju procesa, tamo oko Nove godine.”
