Povraćaj stambene i druge imovine uz garantovanje bezbednosti i omogućavanje društveno-ekonomskog razvoja je preduslov za održiv povratak raseljenih lica i izbeglica. Predstavljajući izveštaj, vršilac dužnosti šefa Misije OEBS-a na Kosovu Henri Mekgoven je kazao da je proces integracije jedan od najznačajnih oblika pomoći međunarodne zajednice kada je u pitanju povratak pripadnika manjinskih zajednica:
«Veoma je važno da ulažemo mnogo napora po ovom pitanju, ali kao što se vidi iz samog izveštaja treba uraditi još dosta toga.»
On je kazao kako je od 1999. godine do danas na Kosovo vraćeno 16.000 povratnika, 5.000 objekata je i dalje u vlasništvu Kosovske agencije za imovinu, dok je od juna 2007. do danas KAI primila više od 25.800 zahteva, za povraćaj stambene, poslovne, poljoprivredne i druge privatne imovine, rekao je Mekgoven. On je kazao da još uvek za stanovanje nije osposobljeno na hiljade stambenih objekata.
Imajući sve ovo u vidu, OEBS je u preporukama za rešavanje problema povrata raseljenih i njihove imovine posebno istakao:
«Treba nastaviti sa finansiranjem projekata povratka i reintegracije, takođe treba spovesti protokol o dobrovoljnom i održivom povratku, koji je potpisan između predstavnika UNMIK-a, PISK-a i Vlade Srbije, imovinska prava treba da budu osigurana i da su obezbeđena u projektima za povratak, takođe treba se obezbedi puno učešće raseljenih lica u procesu povratka i reintegracije, kao i da se obezbedi dovoljno financijskih sredstava za rad Kosovske agencije za imovinu.»
Posebno se ističe da u procesu budu uključeni i opštinski organi, jer bez njihovog učešća i pomoći nema ostvarivanja ovog procesa.
Istovremeno, predstavnik Kosovske agencije za imovinu Kunt Rozendaut je zatražio veću podršku domaćih i međunarodnih institucija, ali i javnosti na rešavanju mnogobrojnih zahteva koji su podneti ovoj agenciji:
«Želim da naglasim da treba da postoji veća podrška javnosti kada je u pitanju povratak kao i veća saradnja od strane viših zvaničnika u kosovskim institucijama i u UNMIK-u, jer bez takve javne podrške to će biti vrlo teška borba za agenciju.»
Ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova Branislav Grbić je ocenio da će Ministarstvo na čijem je čelu uložiti maksimalne napre da se intenzivira proces povratka:
«Kao deo privremenih institucija, ovo Ministarstvo ima veoma značajnu ulogu da opravda nadu svih ljudi koji žele da se vrate i žive na Kosovu.»
On je kazao da je proces povratka veoma složen:
«Da bi to ostvarili, da bi ljudima vratili svoju imovinu, da bi oni imali nadu i želju da se vrate na svoje, apsolutno treba poštovati sve zakonske okvire, sve zakonske mogućnosti i dati podršku Kosovskoj imovinskoj agenciji u tom smislu.»
Izveštaj je nedvosmisljeno ukazao na potrebu većeg angažovanja domaćih i međunarodnih organizacija na Kosovu, ali i na ispunjavanju obaveza koje je Vlada Srbija preuzela potpisivanjem protokola o povratku raseljenih, sa jedne strane, i na veću podršku Kosovskoj agenciji za imovinu kako bi se pitanje povratka nepokretne imovine rešilo u što kraćem mogućem roku, što je jedan od preduslova odluke za povratak raseljenih.
«Veoma je važno da ulažemo mnogo napora po ovom pitanju, ali kao što se vidi iz samog izveštaja treba uraditi još dosta toga.»
On je kazao kako je od 1999. godine do danas na Kosovo vraćeno 16.000 povratnika, 5.000 objekata je i dalje u vlasništvu Kosovske agencije za imovinu, dok je od juna 2007. do danas KAI primila više od 25.800 zahteva, za povraćaj stambene, poslovne, poljoprivredne i druge privatne imovine, rekao je Mekgoven. On je kazao da još uvek za stanovanje nije osposobljeno na hiljade stambenih objekata.
Imajući sve ovo u vidu, OEBS je u preporukama za rešavanje problema povrata raseljenih i njihove imovine posebno istakao:
«Treba nastaviti sa finansiranjem projekata povratka i reintegracije, takođe treba spovesti protokol o dobrovoljnom i održivom povratku, koji je potpisan između predstavnika UNMIK-a, PISK-a i Vlade Srbije, imovinska prava treba da budu osigurana i da su obezbeđena u projektima za povratak, takođe treba se obezbedi puno učešće raseljenih lica u procesu povratka i reintegracije, kao i da se obezbedi dovoljno financijskih sredstava za rad Kosovske agencije za imovinu.»
Posebno se ističe da u procesu budu uključeni i opštinski organi, jer bez njihovog učešća i pomoći nema ostvarivanja ovog procesa.
Istovremeno, predstavnik Kosovske agencije za imovinu Kunt Rozendaut je zatražio veću podršku domaćih i međunarodnih institucija, ali i javnosti na rešavanju mnogobrojnih zahteva koji su podneti ovoj agenciji:
«Želim da naglasim da treba da postoji veća podrška javnosti kada je u pitanju povratak kao i veća saradnja od strane viših zvaničnika u kosovskim institucijama i u UNMIK-u, jer bez takve javne podrške to će biti vrlo teška borba za agenciju.»
Ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova Branislav Grbić je ocenio da će Ministarstvo na čijem je čelu uložiti maksimalne napre da se intenzivira proces povratka:
«Kao deo privremenih institucija, ovo Ministarstvo ima veoma značajnu ulogu da opravda nadu svih ljudi koji žele da se vrate i žive na Kosovu.»
On je kazao da je proces povratka veoma složen:
«Da bi to ostvarili, da bi ljudima vratili svoju imovinu, da bi oni imali nadu i želju da se vrate na svoje, apsolutno treba poštovati sve zakonske okvire, sve zakonske mogućnosti i dati podršku Kosovskoj imovinskoj agenciji u tom smislu.»
Izveštaj je nedvosmisljeno ukazao na potrebu većeg angažovanja domaćih i međunarodnih organizacija na Kosovu, ali i na ispunjavanju obaveza koje je Vlada Srbija preuzela potpisivanjem protokola o povratku raseljenih, sa jedne strane, i na veću podršku Kosovskoj agenciji za imovinu kako bi se pitanje povratka nepokretne imovine rešilo u što kraćem mogućem roku, što je jedan od preduslova odluke za povratak raseljenih.
