RSE: Gospodine Lajčak, krenuli ste odlučno i postavili rok da se do početka septembra moraju učiniti značajniji pomaci u reformi policije. S obzirom na ljetnji period, ali i na činjenicu da se do dogovora ne može doći više od godinu dana, zašto očekujete da se o reformi policije bosanskohercegovački političari dogovore za nepuna dva mjeseca?
LAJČAK: Za taj kompromis nije nam potrebno šest mjeseci. Taj kompromis možemo da pokažemo odmah, to je prva stvar. Druga, nije to rok i ne bi trebalo da spekulišemo da tu neko postavlja rokove i da se svađamo oko tih rokova. Ja sam rekao da je septembar mjesec kada treba da postignemo sporazum. Imam za to puno razloga. Prvo, kao što sam rekao, ne počinjemo od početka, treba da pokažemo dobru volju. Drugo, da je reforma policije direktno povezana s evropskom integracijom. Evropska integracija ima podršku više od 70 posto stanovništva ove zemlje. Svi političari se zalažu za evropsku integraciju. Onda je ovo jedna perfektna prilika za njih da to pokažu stvarno, ne samo na riječima nego na ponašanju i konkretnim koracima. Treće, zašto septembar, a ne, recimo, novembar? Zato što Evropska komisija priprema svoj godišnji izvještaj - i da taj izvještaj, koji ima veliki značaj za sve države članice Evropske unije, bude jedna dobra vijest iz BiH, a ne jedna vijest o tome da stvari idu nagore.
RSE: Čijim radom ste naročito nezadovoljni u BiH? Nedavno ste izjavili da je to Ministarstvo sigurnosti. Da li je još neko?
LAJČAK: Ja sam nezadovoljan, zabrinut prvo političkom atmosferom. Drugo, time da se funkcioneri na državnim dužnostima ponašaju kao delegati političkih stranaka i ne osjećaju odgovornost prema tom svom državnom mandatu. To je nešto što se ne vidi u drugim zemljama. Znači to mora da se promijeni - da Savjet ministara funkcioniše kao vlada, a da Parlament funkcioniše kao parlament. I to su ključne, to su velike stvari - više odgovornosti pokaže prema državi, to je to što je potrebno. O pojedincima i detaljima mislim da sad nije potrebno da govorimo.
RSE: Ocijenili ste da je BiH na posljednjem mjestu u regionu kada su u pitanju evropske integracije, mada je prije godinu dana pozitivno napredovala. Je li, pored neodgovornosti i nerada domaćih političara, tome doprinijela i međunarodna zajadenica kroz mandat Kristijana Švarc-Šilinga, koji je vodio politiku nemiješanja u rad bh. političara?
LAJČAK: Tu se za ove godine poslije Dejtona razvila neka zanimljiva veza, ili zanimljiv odnos između domaće političke scene i međunarodne zajednice. Ja tu vidim dosta veliku dozu alibizma, kao da političari, mnogi od njih, ne žele da preuzmu odgovornost, ali čekaju da njihov posao uradi međunarodna zajedmniuca, pa onda kritikuju međunarodnu zajednicu da nije uradila dobar posao. Da li je to odgovornost međunarodne zajednice, da je prisutna tu, da je okončala rat, da je omogućila mir i mirno napredovanje ove zemlje? Ja mislim da je to zasluga. A sad treba, i međunarodna zajednica je spremna, da vrati svoje kompetencije domaćim političarima. Pitanje je u kojoj mjeri domaći političari su spremni to da preuzmu. U kojoj mjeri? Odgovor na to pitanje vidimo svaki dan u parlamentima, u vladama na svim nivoima.
RSE: Šta je vaša namjera i cilj. Kakvu BiH želite napraviti i kako?
LAJČAK: Dajem ogroman značaj evropskoj perspektivi, jer evropska perspektiva je proces sazrijevanja zemlje i stabilizacije političko - ekonomske. Ja sam lično taj proces prošao. Nije toliko davno otkad smo ga mi završili u mojoj zemlji. Ja imam to nekad unikatno iskustvo da mogu srvanim kako je to izgledalo prije, kako to izgleda poslije, šta treba da se uradi da se to uspješno završi i brzo da se završi. Ja želim upravo to iskustvo da prenesem. I zato ja toliko puta ponavljam: Evropa, Evropska unija, evropska perspektiva, evropska integracija. Kad sam rekao da je BiH danas posljednja zemlja, činjenica je da region je u pokretu i mi ne možemo da to ignorišemo. Srbija, Crna Gora prije godinu dana nisu bile u procesu evropskih integracija, danas jesu jer su uspješni. Prije godinu dana BiH je bila veliki korak ispred Srbije i Crne Gore. Danas smo tu više-manje na istom nivou, pod uslovom da mi završimo naš dio posla i da se potpiše sporazum o stabilizaciji i asocijaciji. Onda mogu da idu sve tri zemlje u jednoj grupi, što pomaže, jer imamo neku takmičarsku atmosferu. Ako ne, o čemu ne želim uopšte da razmišljam - bi, znači, BiH gledala u leđa Srbiji i Crnoj Gori kako one idu prema evropskim integracijama, a mi bismo se tu vrtili u krugu i upirali prstom jedni u druge ko je za to odgovoran i na kraju bi se svi složili da, ustvari, odgovorna je Evropska unija i međunarodna zajednica. Zar je to neka perspektiva, zar je to alternativa?
RSE: U Sarajevu živite već gotovo mjesec dana. Šta su vam prvi utisci o gradu i zemlji?
LAJČAK: Naravno da sam prošetao nekoliko puta kroz centar Sarajeva, naravno putujem ili helikopterom ili kolima po zemlji i puno razgovara, puno sastanaka sa ljudima. Meni se, naravno, dopadaju ljudi, prelijepa je zemlja, baš prelijepa i to se vidi iz helikoptera fenomenalno. I dopada mi se atmosfera, mislim filozofija ljudi. Zabrinut sam politikom, ali to treba svi zajedno da pomognemo da se to promijeni nabolje, jer ljudi u ovoj zemlji svakako to zaslužuju.
LAJČAK: Za taj kompromis nije nam potrebno šest mjeseci. Taj kompromis možemo da pokažemo odmah, to je prva stvar. Druga, nije to rok i ne bi trebalo da spekulišemo da tu neko postavlja rokove i da se svađamo oko tih rokova. Ja sam rekao da je septembar mjesec kada treba da postignemo sporazum. Imam za to puno razloga. Prvo, kao što sam rekao, ne počinjemo od početka, treba da pokažemo dobru volju. Drugo, da je reforma policije direktno povezana s evropskom integracijom. Evropska integracija ima podršku više od 70 posto stanovništva ove zemlje. Svi političari se zalažu za evropsku integraciju. Onda je ovo jedna perfektna prilika za njih da to pokažu stvarno, ne samo na riječima nego na ponašanju i konkretnim koracima. Treće, zašto septembar, a ne, recimo, novembar? Zato što Evropska komisija priprema svoj godišnji izvještaj - i da taj izvještaj, koji ima veliki značaj za sve države članice Evropske unije, bude jedna dobra vijest iz BiH, a ne jedna vijest o tome da stvari idu nagore.
RSE: Čijim radom ste naročito nezadovoljni u BiH? Nedavno ste izjavili da je to Ministarstvo sigurnosti. Da li je još neko?
LAJČAK: Ja sam nezadovoljan, zabrinut prvo političkom atmosferom. Drugo, time da se funkcioneri na državnim dužnostima ponašaju kao delegati političkih stranaka i ne osjećaju odgovornost prema tom svom državnom mandatu. To je nešto što se ne vidi u drugim zemljama. Znači to mora da se promijeni - da Savjet ministara funkcioniše kao vlada, a da Parlament funkcioniše kao parlament. I to su ključne, to su velike stvari - više odgovornosti pokaže prema državi, to je to što je potrebno. O pojedincima i detaljima mislim da sad nije potrebno da govorimo.
RSE: Ocijenili ste da je BiH na posljednjem mjestu u regionu kada su u pitanju evropske integracije, mada je prije godinu dana pozitivno napredovala. Je li, pored neodgovornosti i nerada domaćih političara, tome doprinijela i međunarodna zajadenica kroz mandat Kristijana Švarc-Šilinga, koji je vodio politiku nemiješanja u rad bh. političara?
LAJČAK: Tu se za ove godine poslije Dejtona razvila neka zanimljiva veza, ili zanimljiv odnos između domaće političke scene i međunarodne zajednice. Ja tu vidim dosta veliku dozu alibizma, kao da političari, mnogi od njih, ne žele da preuzmu odgovornost, ali čekaju da njihov posao uradi međunarodna zajedmniuca, pa onda kritikuju međunarodnu zajednicu da nije uradila dobar posao. Da li je to odgovornost međunarodne zajednice, da je prisutna tu, da je okončala rat, da je omogućila mir i mirno napredovanje ove zemlje? Ja mislim da je to zasluga. A sad treba, i međunarodna zajednica je spremna, da vrati svoje kompetencije domaćim političarima. Pitanje je u kojoj mjeri domaći političari su spremni to da preuzmu. U kojoj mjeri? Odgovor na to pitanje vidimo svaki dan u parlamentima, u vladama na svim nivoima.
RSE: Šta je vaša namjera i cilj. Kakvu BiH želite napraviti i kako?
LAJČAK: Dajem ogroman značaj evropskoj perspektivi, jer evropska perspektiva je proces sazrijevanja zemlje i stabilizacije političko - ekonomske. Ja sam lično taj proces prošao. Nije toliko davno otkad smo ga mi završili u mojoj zemlji. Ja imam to nekad unikatno iskustvo da mogu srvanim kako je to izgledalo prije, kako to izgleda poslije, šta treba da se uradi da se to uspješno završi i brzo da se završi. Ja želim upravo to iskustvo da prenesem. I zato ja toliko puta ponavljam: Evropa, Evropska unija, evropska perspektiva, evropska integracija. Kad sam rekao da je BiH danas posljednja zemlja, činjenica je da region je u pokretu i mi ne možemo da to ignorišemo. Srbija, Crna Gora prije godinu dana nisu bile u procesu evropskih integracija, danas jesu jer su uspješni. Prije godinu dana BiH je bila veliki korak ispred Srbije i Crne Gore. Danas smo tu više-manje na istom nivou, pod uslovom da mi završimo naš dio posla i da se potpiše sporazum o stabilizaciji i asocijaciji. Onda mogu da idu sve tri zemlje u jednoj grupi, što pomaže, jer imamo neku takmičarsku atmosferu. Ako ne, o čemu ne želim uopšte da razmišljam - bi, znači, BiH gledala u leđa Srbiji i Crnoj Gori kako one idu prema evropskim integracijama, a mi bismo se tu vrtili u krugu i upirali prstom jedni u druge ko je za to odgovoran i na kraju bi se svi složili da, ustvari, odgovorna je Evropska unija i međunarodna zajednica. Zar je to neka perspektiva, zar je to alternativa?
RSE: U Sarajevu živite već gotovo mjesec dana. Šta su vam prvi utisci o gradu i zemlji?
LAJČAK: Naravno da sam prošetao nekoliko puta kroz centar Sarajeva, naravno putujem ili helikopterom ili kolima po zemlji i puno razgovara, puno sastanaka sa ljudima. Meni se, naravno, dopadaju ljudi, prelijepa je zemlja, baš prelijepa i to se vidi iz helikoptera fenomenalno. I dopada mi se atmosfera, mislim filozofija ljudi. Zabrinut sam politikom, ali to treba svi zajedno da pomognemo da se to promijeni nabolje, jer ljudi u ovoj zemlji svakako to zaslužuju.
