Napad u Novom Sadu na učesnike kampanje Saveta Evrope pod nazivom «Svi različiti, svi ravnopravni», ponovo je otvorio pitanje o snazi, brojnosti i uticaju desničarskih grupa u srbijanskom društvu.
Mnogi građani i aktivisti nevladinih organizacija veoma su zabrinuti zbog napada na učesnike karavana «Svi različiti, svi ravnopravni» i strepe da bi se ovakvi napadi mogli ponoviti. Aleksandar Popov iz novosadske nevladine organizacije «Centar za regionalizam», za RSE, kaže:
”Veoma je zabrinjavajuće jer može da znači da neko namerava da u narednim danima izazove i neki veći sukob.”
Ipak, ovaj napad nije samo izolovan slučaj. Polovinom juna ove godine, u Somboru, grupa skinheda na smrt je pretukla Dalibora Borotu (37). On je ubijen u tuči posle koncerta pank-rok grupe «Ritam nereda».
Policija je uhapsila 13 mladića od kojih se devet sumnjiči da su izvršili ubistvo, a četvorica mladića su osumnjičena da su izvršili krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje.
Samo mesec dana pre ovog ubistva u Somboru, pripadnici sličnog pokreta u Nišu, napali su aktiviste Mirovnog karavana. U tom napadu nekoliko aktivista je povređeno, a jednog od posetilaca tog događaja, skinhedsi su, polomljenom flašom, isekli po glavi i vratu.
Mnogi stručnjaci smatraju da u zemljama, kao što je Srbija, u kojoj su ksenofobija i nacionalizam u stalnom porastu, političke i intelektualne elite snose najveću odgovornost za nesuprotstavljanje grupama koje zastupaju takve ideje.
Andrej Nosov, direktor Inicijative mladih za ljudska prava, za RSE, kaže da broj ekstremno nacionalističkih grupa u Srbiji nije veliki, ali da njihova snaga i ne leži u brojnosti:
”Mislim da je ključni problem što nema reakcije države, odnosno što je vlada jedna velika nekažnjivost. Vi danas možete da ispišete neki nacistički grafit, ili možete da pretučete aktiviste u Novom Sadu, da pretučete Inicijativine aktiviste u Nišu, da uradite šta god vam padne na pamet i policija će vas kazniti za narušavanje javnog reda i mira, platićete jednu kaznu i to prosto prolazi nekažnjivo. To su zapravo važni elementi odnosa drštva prema tim grupama.”
Pored toga, stručnjaci tvrde da veliki delovi političkih i intelektualnih elita u Srbiji imaju interes da ovakve grupe postoje, jer one odražavaju njihova najintimnija ubeđenja koja ne mogu uvek javno da zastupaju.
Nejdin Sejdinović, iz Građanske Vojvodine, koalicije nekoliko vojvođanskih nevladinih organizacija, za RSE, kaže:
”Neonacističke grupe crpe svoju moć ne iz svoje velike brojnosti nego iz činjenice da ideologije koje oni zastupaju je vrlo bliska dominantoj ideologiji u ovom društvu.”
Andrej Nosov upozorava da suština problema u vezi sa agresivnim delovanjem ekstremno nacionalističkih grupa leži u činjenici da Srbija, još uvek, nije započela ozbiljne procese suočavanja sa svojim nedavnom prošlošću:
”Mislim da političke elite u velikoj meri nisu u svojim glavama najjasnije odredile šta se to dogodilo u Bosni, šta se dogodilo na Kosovu. Glavni problem je što vi nemate novu političku elitu koja bi bez putera na glavi mogla da kaže – ovo je problem, mi nećemo ovakvu Srbiju, nećemo to.”
Mnogi veruju da ideje koje zastupaju ekstremno desničarske grupe pronalaze svoj legitimitet u svetu visoke politike i zbog toga se pripadnici ovih pokreta osećaju ohrabreni. Andrej Nosov kaže da je, za stvaranje Srbije kao tolerantnog društva naophodno menjati te izuzetno loše društvene modele:
”Suština stvari je i u kažnjivosti ali i u promeni tog društvenog modela, odnosno oblika ponašanja koji emituju predstavnici političke elite, samim tim i mladi gledajući u njih imaju neku vrstu rol modela, kako i na koji način se treba ponašati.”
Ipak, Andrej Nosov smatra da bi i pored jasne osude delovanja ekstremno nacinalističkih grupa od strane političkih elita, vlasti u Srbiji mogle preduzeti još neke korake:
”Neophodno je proveriti da li su te organizacije registrovane, ukoliko jesu – s obzirom šta rade – zabraniti ih. One koji učestvuju u ovakvim delima napada na aktiviste i aktivistkinje, treba najoštrije kazniti. I veoma je važno da kad se dese ovakvi napadi da političari obiđu aktiviste, pošalju poruku da se čuje preko svih medija u Srbiji – da nije prihvatljiv oblik ponašanja da vi uhvatite nekog aktivistu i pretučete ga zato što on kaže “Svi različiti – svi jednaki”.
Mnogi građani i aktivisti nevladinih organizacija veoma su zabrinuti zbog napada na učesnike karavana «Svi različiti, svi ravnopravni» i strepe da bi se ovakvi napadi mogli ponoviti. Aleksandar Popov iz novosadske nevladine organizacije «Centar za regionalizam», za RSE, kaže:
”Veoma je zabrinjavajuće jer može da znači da neko namerava da u narednim danima izazove i neki veći sukob.”
Ipak, ovaj napad nije samo izolovan slučaj. Polovinom juna ove godine, u Somboru, grupa skinheda na smrt je pretukla Dalibora Borotu (37). On je ubijen u tuči posle koncerta pank-rok grupe «Ritam nereda».
Policija je uhapsila 13 mladića od kojih se devet sumnjiči da su izvršili ubistvo, a četvorica mladića su osumnjičena da su izvršili krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje.
Samo mesec dana pre ovog ubistva u Somboru, pripadnici sličnog pokreta u Nišu, napali su aktiviste Mirovnog karavana. U tom napadu nekoliko aktivista je povređeno, a jednog od posetilaca tog događaja, skinhedsi su, polomljenom flašom, isekli po glavi i vratu.
Mnogi stručnjaci smatraju da u zemljama, kao što je Srbija, u kojoj su ksenofobija i nacionalizam u stalnom porastu, političke i intelektualne elite snose najveću odgovornost za nesuprotstavljanje grupama koje zastupaju takve ideje.
Andrej Nosov, direktor Inicijative mladih za ljudska prava, za RSE, kaže da broj ekstremno nacionalističkih grupa u Srbiji nije veliki, ali da njihova snaga i ne leži u brojnosti:
”Mislim da je ključni problem što nema reakcije države, odnosno što je vlada jedna velika nekažnjivost. Vi danas možete da ispišete neki nacistički grafit, ili možete da pretučete aktiviste u Novom Sadu, da pretučete Inicijativine aktiviste u Nišu, da uradite šta god vam padne na pamet i policija će vas kazniti za narušavanje javnog reda i mira, platićete jednu kaznu i to prosto prolazi nekažnjivo. To su zapravo važni elementi odnosa drštva prema tim grupama.”
Pored toga, stručnjaci tvrde da veliki delovi političkih i intelektualnih elita u Srbiji imaju interes da ovakve grupe postoje, jer one odražavaju njihova najintimnija ubeđenja koja ne mogu uvek javno da zastupaju.
Nejdin Sejdinović, iz Građanske Vojvodine, koalicije nekoliko vojvođanskih nevladinih organizacija, za RSE, kaže:
”Neonacističke grupe crpe svoju moć ne iz svoje velike brojnosti nego iz činjenice da ideologije koje oni zastupaju je vrlo bliska dominantoj ideologiji u ovom društvu.”
Andrej Nosov upozorava da suština problema u vezi sa agresivnim delovanjem ekstremno nacionalističkih grupa leži u činjenici da Srbija, još uvek, nije započela ozbiljne procese suočavanja sa svojim nedavnom prošlošću:
”Mislim da političke elite u velikoj meri nisu u svojim glavama najjasnije odredile šta se to dogodilo u Bosni, šta se dogodilo na Kosovu. Glavni problem je što vi nemate novu političku elitu koja bi bez putera na glavi mogla da kaže – ovo je problem, mi nećemo ovakvu Srbiju, nećemo to.”
Mnogi veruju da ideje koje zastupaju ekstremno desničarske grupe pronalaze svoj legitimitet u svetu visoke politike i zbog toga se pripadnici ovih pokreta osećaju ohrabreni. Andrej Nosov kaže da je, za stvaranje Srbije kao tolerantnog društva naophodno menjati te izuzetno loše društvene modele:
”Suština stvari je i u kažnjivosti ali i u promeni tog društvenog modela, odnosno oblika ponašanja koji emituju predstavnici političke elite, samim tim i mladi gledajući u njih imaju neku vrstu rol modela, kako i na koji način se treba ponašati.”
Ipak, Andrej Nosov smatra da bi i pored jasne osude delovanja ekstremno nacinalističkih grupa od strane političkih elita, vlasti u Srbiji mogle preduzeti još neke korake:
”Neophodno je proveriti da li su te organizacije registrovane, ukoliko jesu – s obzirom šta rade – zabraniti ih. One koji učestvuju u ovakvim delima napada na aktiviste i aktivistkinje, treba najoštrije kazniti. I veoma je važno da kad se dese ovakvi napadi da političari obiđu aktiviste, pošalju poruku da se čuje preko svih medija u Srbiji – da nije prihvatljiv oblik ponašanja da vi uhvatite nekog aktivistu i pretučete ga zato što on kaže “Svi različiti – svi jednaki”.
