RSE: Imali smo ovih dana raspravu o budžetu koji je već ocenjen kao deficitaran. Mislite li i vi isto?
LAKIĆEVIĆ: On je, po mom mišljenju, preveliki i deficitaran je u tom smislu što neće biti pokriven redovnim prihodima. Mogao bih da kažem da je on veći nego što se govori narodu. Po podacima koje je izneo ministar Cvetković, budžetska potrošnja u ovoj godini trebala bi da iznosi 595 milijardi. To ne obuhvata izdatke za vraćanje dugova, koji su oko 50 milijardi. Ovogodišnji budžet je 650 milijardi. Kada svaka porodica računa svoj budžet, uzme u obzir sve troškove, pa u to ulaze i otplate nekih kredita. Ovdje, kada se kaže 595 milijardi, u to ne ulaze otplate kredita. Budžet je 650 milijardi i to je skoro 30 posto više nego što je potrošeno prošle godine.
RSE: Zbog čega je došlo do tog porasta?
LAKIĆEVIĆ: Pre svega zbog toga što državni troškovi ovde jako rastu. Glavna stavka u budžetu ove godine su plate zaposlenih u državi. U to ulazi i državna uprava i zdravstvo i školstvo, a ulaze i otplate kredita. Ono što se ranije država zaduživala, sada mora da vrati. Ovde je problem što postoji jedna vrsta filozofije u kojoj se ljudi jako oslanjaju na državu. Mnogo se radi na tome da se država uspostavi kao neka mera. To je ono što je nama najvažnije. Mnogo se manje vodi računa o građaninu. Kod nas nije građanin temelj društva, nego je to država. Ovdje se ne vodi računa o stimulaciji poduzetnika i poduzetništva. Već smo imali reakciju guvernera Narodne banke koji je rekao da će zbog ovako velike državne potrošnje, Narodna banka morati da vodi restriktivnu monetarnu politiku. Ta politika odnosi se, ne na državu, jer je ona već uzela pare. To se odnosi na građane, na privredu, na preduzeća. Svi drugi će morati manje da troše, osim države. Trebalo bi da bude obrnuto. Problem je što kod nas čak i intelektualni krugovi mnogo više vode računa da se ojača država, a manje o tome da se ojača građanin. Bogato, napredno i civilizirano društvo se zasniva na građaninu, na njegovom prosparitetu, a ne na nekoj ekonomskoj snazi države. Takva ekonomska filozofija, pa i društveno politička, kod nas vlada poslednjih godina, a ovaj budžet je u stvari samo finansijski izraz takve jedne filozofije.
RSE: Vlast u Srbiji je sada zauzela mnogo više zgrada po Beogradu, nego što je to bilo u vreme SFRJ, kada je postojala i savezna i republička administracija. Puno je zgrada u centru grada koje pripadaju nekom ministarstvu. Da li to znači da se birokratija povećava?
LAKIĆEVIĆ: Ona se širi, makar prostorno. Velika zgrada SIV-a je bila dovoljna za onu veliku državu, u kojoj je bilo raznih predstavnika svih republika. Bilo je normalno očekivati da će ta zgrada ostati prazna, ili da se cela vlada Srbije preseli u nju. Ona se napunila nekim činovnicima i niko više ne zna ko su oni. Napravljena je nova zgrada Narodne Banke na Slaviji. Tu se preselilo nešto činovnika iz stare zgrade Narodne banke. To su ogromni kvadrati. Pošta je zauzela čitavu svoju veliku zgradu, u kojoj je deo pripadao Narodnoj banci. Administracija se širi i zauzima ogromne prostore. Trenutno u administraciji radi oko 22.000 ljudi. Čujemo da je to manje ljudi, nego pre neku godinu, ali sumnjam u te podatke. U to se ne računaju zaposleni u policiji, u tajnim službama. To su tajni podaci, ali po nekim procenama ima 30.000 - 40.000 ljudi koji rade u tajnim službama. Nije problem samo u tome što je administracija brojčano velika. Mnogo je veći problem što je ona neefikasna. Treba imati u vidu da je jako velika administracija u javnim preduzećima i u komunalnim službama. Kada se sve to skupi, to je jedan ogroman teret na privredu, koja to ne može da izdrži, pogotovo što je ovakva kakva je.
RSE: Mlađan Dinkić, kada je bio ministar u Vladi Srbije, obećavao je da će se administracija smanjiti za 20 ili 40 posto, ali ništa nije urađeno.
LAKIĆEVIĆ: Možda je otišlo par hiljada ljudi u penziju, ali iz administracije su otišli oni najsposobniji ljudi, pa tamo i nema ko da radi neke značajne poslove, nego su, oni koji su otišli i osnovali neke svoje konzultantske firme, angažovani ugovorom o delu.
RSE: Da li je zbog odlaganja da se formira nova Vlada, ova godina, kako mnogi tvrde, ekonomski izgubljena godina?
LAKIĆEVIĆ: Ona je izgubljena za reforme i u tom smislu jeste izgubljena jer ništa neće moći ove godine da se uradi ni na pripremi mnogih od tih važnih poslova. Tu se, pre svega, misli na javna preduzeća. Koliko vidim, tu se na neki način menja orjentacija. Ranije se dosta govorilo o privatizaciji, o restrukturiranju. Sada se, u skladu sa nekom ekonomskom filozofijom, sve više govori o njihovom jačanju i o tome da mi sada treba da podignemo ta javna preduzeća i da ona budu lideri u regionu. Ponovo se vratio ekonomski nacionalizam i sada će neki ljudi upravljati tim preduzećima, a oni su povlašćena birokratija. Pitanje je kako će se ta preduzeća unaprediti. Da bi se unapredila, potrebne su investicije, a odakle državi pare za investicije. Jedino tako, ako ništa ne proda, što će da investira uzimajući od građana. Jedna zemlja ima određenu količinu para. To može da bude samo na uštrb privatnih investicija. To je jedan od pokazatelja te pogrešne ekonomske filozofije, koja u ovom trenutku preovladava u Srbiji.
RSE: Mislite li na NIS, na Elektroprivredu?
LAKIĆEVIĆ: I na NIS i na JAT i na EPS.
RSE: O JAT-u se govori da će da ga kupi AIR Indija ili Rusija?
LAKIĆEVIĆ: To ćemo tek videti. Ima tu više konkurenata, ali ćemo da sačekamo da vidimo šta će država odlučiti, kako će da se privatizuje. Verovatno će JAT u nekom roku biti privatizovan. Koliko čujem, definitivno se odustalo od prodaje većinskog dela NIS-a, ali će se ići na prodaju manjinskih delova i to će se više podeliti građanima, nego što će se prodati stranim partnerima. To sve je suprotno onome što se pričalo pre dve godine, kada su čak bili postignuti neki sporazumi sa međunarodnim finansijskim institucijama.
RSE: Gotovo da uopšte nema green-field investicija u zemlji?
LAKIĆEVIĆ: Mi smo još uvek zemlja koje je neidentifikovana. Ona je nestabilna. To su velike prepreke za investicije. Velika je konkurencija u svetu. Para ima, ali morate investitorima, bilo domaćim ili stranim, omogućiti relativno povoljne uslove za investiranje. Kod nas su velike i birokratske prepreke, a velika je i svaka druga vrsta prepreka. Ne možete doći ni do kredita. Monetarna politika je takva da stimuliše kupovanje obveznica Narodne banke, da kupujete te papire, nego da investirate. Prošlogodišnje zarade su bile 20-25 posto na godišnjem nivou. Zašto onda da neko dođe i investira u Srbiju, da gradi fabriku, ako mu je jednostavnije da ubaci pare u bankarske kanale i da na taj način ima profit od 25 posto. Toga možda ima u drogi ili u oružju, ali ni na čemu drugom. Ceo ambijent nije prilagođen poduzetnicima, proizvodnji, nego nekim finansijskim špekulacijama, čak i u dobrom smislu reči, ali to nije ono što može da podigne Srbiju. Srbija ne može da gardi svoj prosperitet na uslugama, ne može ni na turizmu, kao što može Hrvatska ili Crna Gora. Srbija mora da gradi industriju, ali ambijent nije povoljan za gradnju industrije.
RSE: Sve više je monopola.. Na taj način se i cene drže dosta visoko jer su monopolisti pokupovali i male i velike prodavnice.
LAKIĆEVIĆ: U trgovini imamo državne projekte. Oko C Marketa su se sastali Beko Mišković i Radulović kod Koštunice i dogovorili se da Mišković kupi C Market. Pravimo čak i državnu trgovinu.
RSE: Što su se sastali kod Koštunice? Što je on bio bitan?
LAKIĆEVIĆ: Očigledno je zbog nečega bio bitan. Verovatno su hteli napraviti dogovor na nekom državnom nivou. To je bila državna stvar. Naravno da je to neprihvatljivo. Da se Zoran Đinđić tako sastajao sa bogatim ljudima i tajkunima, njega bi optužili za mnoge teške stvari, ali je ovde to bilo na neki način prirodno. To je potpuno nepotrebno i štetno, ali sada građani plaćaju štetu od toga jer vi ovde nemate ni trgovinu. Trgovina je jako važna zbog proizvodnje. Kada imate monopol u trgovini, uslovljavate svoje dobavljače i proizvođače povrća, sira, mesa, bilo čega. Namećete im takve uslove koji su za njih vrlo teški. Postoji čak jedna studija Džeferson instituta, po kome ovakva struktura trgovine i ovako monopolizovana trgovina jako loše utiče na proizvodnju. Ti ljudi moraju da rade za korist trgovaca, a ne za svoje dobro i dobro potrošača.
RSE: Imamo li mi dovoljno kvalitetne ministre, kada je reč o ekonomskoj oblasti, obzirom da oni prave vrlo velike greške? Ministri se, očigledno, biraju, ne po količini znanja iz te oblasti, nego po partijskoj pripadnosti.
LAKIĆEVIĆ: Mislim da ministri moraju da budu političari. Problem je što je kod nas ta politička elita na dosta niskom nivou. Oni nisu sposobni da se izdignu iznad svojih partijskih ili dnevno-političkih interesa. Ako nešto hoćete da uradite sa Borom, morate da napravite transparentne uslove i otvorene za svakoga, pod jednakim uslovima. Ovde su ljudi skloni da u politici imaju svoje favorite. Neko može nešto da kupi, a neko ne može. U takvoj situaciji i ne možete da vodite ekonomsku politiku zemlje na pravi način.
RSE: Pretpostavljam da ćete, kao poznati ekonomista, reći da plate ne treba da budu neka uravnilovka, da idemo na skromne plate i da svi imamo isto. Postoje tolike razlike u platama, od srbijanskog proseka, koji je 27 hiljada dinara, do plata u firmama, koje su uglavnom veliki sistemi, koje iznose i 450 hiljada dinara. Da li je to opravdano?
LAKIĆEVIĆ: Jedno su plate u privatnom sektoru, gde ih plaćate iz svog džepa. Problem je sa velikim državnim sistemima. Nisam za uravnilovku. Pošto se 30 godina bavim novinarstvom, sećam se da smo se od početka, u novini u kojoj sam radio, borili protiv uravnilovke. Problem je što su plate velike u državnim preduzećima, a to su često firme koje rade sa gubitkom, ili rade na ivici profita. Tu mora da postoji neka mera. Ako imate monopol, ne možete sami sebi da određujete takve plate, kao što može da postoji u privatnom sektoru. Za mene je tu možda veći problem što se generalno plate u državnim organima povećavaju nekim tempom koji nije zabeležen u privredi. Ove godine ćemo imati u budžetu, i to je najveća stavka, za plate 150 milijardi. Prošle godine je bilo 115 milijardi. To je povećanje od 33 posto, a kada se odbije inflacija, povećanje je 25 posto. Gde ima takvog povećanja plata? Za plate je 2005. godine odvojeno 84 milijarde. Za dve godine to se dupliralo. Nisam za uravnilovku. Treba da budu nagrađeni stručnjaci, vrhunski finansijski stručnjaci, ili lekari. Moramo da znamo da su vrhunski i moramo da znamo da oni te pare zarađuju, a drugi, koji rede uz njih, ili se šlepaju, ne mogu da imaju tolike plate. Ne može toliko ljudi da radi u administraciji. U našoj administraciji radi više nego u mađarskoj ili češkoj. Kada se uporedimo sa njima, mi smo u mnogo gorem položaju. To mora da se prekine, a na tome se ništa ne radi.
LAKIĆEVIĆ: On je, po mom mišljenju, preveliki i deficitaran je u tom smislu što neće biti pokriven redovnim prihodima. Mogao bih da kažem da je on veći nego što se govori narodu. Po podacima koje je izneo ministar Cvetković, budžetska potrošnja u ovoj godini trebala bi da iznosi 595 milijardi. To ne obuhvata izdatke za vraćanje dugova, koji su oko 50 milijardi. Ovogodišnji budžet je 650 milijardi. Kada svaka porodica računa svoj budžet, uzme u obzir sve troškove, pa u to ulaze i otplate nekih kredita. Ovdje, kada se kaže 595 milijardi, u to ne ulaze otplate kredita. Budžet je 650 milijardi i to je skoro 30 posto više nego što je potrošeno prošle godine.
RSE: Zbog čega je došlo do tog porasta?
LAKIĆEVIĆ: Pre svega zbog toga što državni troškovi ovde jako rastu. Glavna stavka u budžetu ove godine su plate zaposlenih u državi. U to ulazi i državna uprava i zdravstvo i školstvo, a ulaze i otplate kredita. Ono što se ranije država zaduživala, sada mora da vrati. Ovde je problem što postoji jedna vrsta filozofije u kojoj se ljudi jako oslanjaju na državu. Mnogo se radi na tome da se država uspostavi kao neka mera. To je ono što je nama najvažnije. Mnogo se manje vodi računa o građaninu. Kod nas nije građanin temelj društva, nego je to država. Ovdje se ne vodi računa o stimulaciji poduzetnika i poduzetništva. Već smo imali reakciju guvernera Narodne banke koji je rekao da će zbog ovako velike državne potrošnje, Narodna banka morati da vodi restriktivnu monetarnu politiku. Ta politika odnosi se, ne na državu, jer je ona već uzela pare. To se odnosi na građane, na privredu, na preduzeća. Svi drugi će morati manje da troše, osim države. Trebalo bi da bude obrnuto. Problem je što kod nas čak i intelektualni krugovi mnogo više vode računa da se ojača država, a manje o tome da se ojača građanin. Bogato, napredno i civilizirano društvo se zasniva na građaninu, na njegovom prosparitetu, a ne na nekoj ekonomskoj snazi države. Takva ekonomska filozofija, pa i društveno politička, kod nas vlada poslednjih godina, a ovaj budžet je u stvari samo finansijski izraz takve jedne filozofije.
RSE: Vlast u Srbiji je sada zauzela mnogo više zgrada po Beogradu, nego što je to bilo u vreme SFRJ, kada je postojala i savezna i republička administracija. Puno je zgrada u centru grada koje pripadaju nekom ministarstvu. Da li to znači da se birokratija povećava?
LAKIĆEVIĆ: Ona se širi, makar prostorno. Velika zgrada SIV-a je bila dovoljna za onu veliku državu, u kojoj je bilo raznih predstavnika svih republika. Bilo je normalno očekivati da će ta zgrada ostati prazna, ili da se cela vlada Srbije preseli u nju. Ona se napunila nekim činovnicima i niko više ne zna ko su oni. Napravljena je nova zgrada Narodne Banke na Slaviji. Tu se preselilo nešto činovnika iz stare zgrade Narodne banke. To su ogromni kvadrati. Pošta je zauzela čitavu svoju veliku zgradu, u kojoj je deo pripadao Narodnoj banci. Administracija se širi i zauzima ogromne prostore. Trenutno u administraciji radi oko 22.000 ljudi. Čujemo da je to manje ljudi, nego pre neku godinu, ali sumnjam u te podatke. U to se ne računaju zaposleni u policiji, u tajnim službama. To su tajni podaci, ali po nekim procenama ima 30.000 - 40.000 ljudi koji rade u tajnim službama. Nije problem samo u tome što je administracija brojčano velika. Mnogo je veći problem što je ona neefikasna. Treba imati u vidu da je jako velika administracija u javnim preduzećima i u komunalnim službama. Kada se sve to skupi, to je jedan ogroman teret na privredu, koja to ne može da izdrži, pogotovo što je ovakva kakva je.
RSE: Mlađan Dinkić, kada je bio ministar u Vladi Srbije, obećavao je da će se administracija smanjiti za 20 ili 40 posto, ali ništa nije urađeno.
LAKIĆEVIĆ: Možda je otišlo par hiljada ljudi u penziju, ali iz administracije su otišli oni najsposobniji ljudi, pa tamo i nema ko da radi neke značajne poslove, nego su, oni koji su otišli i osnovali neke svoje konzultantske firme, angažovani ugovorom o delu.
RSE: Da li je zbog odlaganja da se formira nova Vlada, ova godina, kako mnogi tvrde, ekonomski izgubljena godina?
LAKIĆEVIĆ: Ona je izgubljena za reforme i u tom smislu jeste izgubljena jer ništa neće moći ove godine da se uradi ni na pripremi mnogih od tih važnih poslova. Tu se, pre svega, misli na javna preduzeća. Koliko vidim, tu se na neki način menja orjentacija. Ranije se dosta govorilo o privatizaciji, o restrukturiranju. Sada se, u skladu sa nekom ekonomskom filozofijom, sve više govori o njihovom jačanju i o tome da mi sada treba da podignemo ta javna preduzeća i da ona budu lideri u regionu. Ponovo se vratio ekonomski nacionalizam i sada će neki ljudi upravljati tim preduzećima, a oni su povlašćena birokratija. Pitanje je kako će se ta preduzeća unaprediti. Da bi se unapredila, potrebne su investicije, a odakle državi pare za investicije. Jedino tako, ako ništa ne proda, što će da investira uzimajući od građana. Jedna zemlja ima određenu količinu para. To može da bude samo na uštrb privatnih investicija. To je jedan od pokazatelja te pogrešne ekonomske filozofije, koja u ovom trenutku preovladava u Srbiji.
RSE: Mislite li na NIS, na Elektroprivredu?
LAKIĆEVIĆ: I na NIS i na JAT i na EPS.
RSE: O JAT-u se govori da će da ga kupi AIR Indija ili Rusija?
LAKIĆEVIĆ: To ćemo tek videti. Ima tu više konkurenata, ali ćemo da sačekamo da vidimo šta će država odlučiti, kako će da se privatizuje. Verovatno će JAT u nekom roku biti privatizovan. Koliko čujem, definitivno se odustalo od prodaje većinskog dela NIS-a, ali će se ići na prodaju manjinskih delova i to će se više podeliti građanima, nego što će se prodati stranim partnerima. To sve je suprotno onome što se pričalo pre dve godine, kada su čak bili postignuti neki sporazumi sa međunarodnim finansijskim institucijama.
RSE: Gotovo da uopšte nema green-field investicija u zemlji?
LAKIĆEVIĆ: Mi smo još uvek zemlja koje je neidentifikovana. Ona je nestabilna. To su velike prepreke za investicije. Velika je konkurencija u svetu. Para ima, ali morate investitorima, bilo domaćim ili stranim, omogućiti relativno povoljne uslove za investiranje. Kod nas su velike i birokratske prepreke, a velika je i svaka druga vrsta prepreka. Ne možete doći ni do kredita. Monetarna politika je takva da stimuliše kupovanje obveznica Narodne banke, da kupujete te papire, nego da investirate. Prošlogodišnje zarade su bile 20-25 posto na godišnjem nivou. Zašto onda da neko dođe i investira u Srbiju, da gradi fabriku, ako mu je jednostavnije da ubaci pare u bankarske kanale i da na taj način ima profit od 25 posto. Toga možda ima u drogi ili u oružju, ali ni na čemu drugom. Ceo ambijent nije prilagođen poduzetnicima, proizvodnji, nego nekim finansijskim špekulacijama, čak i u dobrom smislu reči, ali to nije ono što može da podigne Srbiju. Srbija ne može da gardi svoj prosperitet na uslugama, ne može ni na turizmu, kao što može Hrvatska ili Crna Gora. Srbija mora da gradi industriju, ali ambijent nije povoljan za gradnju industrije.
RSE: Sve više je monopola.. Na taj način se i cene drže dosta visoko jer su monopolisti pokupovali i male i velike prodavnice.
LAKIĆEVIĆ: U trgovini imamo državne projekte. Oko C Marketa su se sastali Beko Mišković i Radulović kod Koštunice i dogovorili se da Mišković kupi C Market. Pravimo čak i državnu trgovinu.
RSE: Što su se sastali kod Koštunice? Što je on bio bitan?
LAKIĆEVIĆ: Očigledno je zbog nečega bio bitan. Verovatno su hteli napraviti dogovor na nekom državnom nivou. To je bila državna stvar. Naravno da je to neprihvatljivo. Da se Zoran Đinđić tako sastajao sa bogatim ljudima i tajkunima, njega bi optužili za mnoge teške stvari, ali je ovde to bilo na neki način prirodno. To je potpuno nepotrebno i štetno, ali sada građani plaćaju štetu od toga jer vi ovde nemate ni trgovinu. Trgovina je jako važna zbog proizvodnje. Kada imate monopol u trgovini, uslovljavate svoje dobavljače i proizvođače povrća, sira, mesa, bilo čega. Namećete im takve uslove koji su za njih vrlo teški. Postoji čak jedna studija Džeferson instituta, po kome ovakva struktura trgovine i ovako monopolizovana trgovina jako loše utiče na proizvodnju. Ti ljudi moraju da rade za korist trgovaca, a ne za svoje dobro i dobro potrošača.
RSE: Imamo li mi dovoljno kvalitetne ministre, kada je reč o ekonomskoj oblasti, obzirom da oni prave vrlo velike greške? Ministri se, očigledno, biraju, ne po količini znanja iz te oblasti, nego po partijskoj pripadnosti.
LAKIĆEVIĆ: Mislim da ministri moraju da budu političari. Problem je što je kod nas ta politička elita na dosta niskom nivou. Oni nisu sposobni da se izdignu iznad svojih partijskih ili dnevno-političkih interesa. Ako nešto hoćete da uradite sa Borom, morate da napravite transparentne uslove i otvorene za svakoga, pod jednakim uslovima. Ovde su ljudi skloni da u politici imaju svoje favorite. Neko može nešto da kupi, a neko ne može. U takvoj situaciji i ne možete da vodite ekonomsku politiku zemlje na pravi način.
RSE: Pretpostavljam da ćete, kao poznati ekonomista, reći da plate ne treba da budu neka uravnilovka, da idemo na skromne plate i da svi imamo isto. Postoje tolike razlike u platama, od srbijanskog proseka, koji je 27 hiljada dinara, do plata u firmama, koje su uglavnom veliki sistemi, koje iznose i 450 hiljada dinara. Da li je to opravdano?
LAKIĆEVIĆ: Jedno su plate u privatnom sektoru, gde ih plaćate iz svog džepa. Problem je sa velikim državnim sistemima. Nisam za uravnilovku. Pošto se 30 godina bavim novinarstvom, sećam se da smo se od početka, u novini u kojoj sam radio, borili protiv uravnilovke. Problem je što su plate velike u državnim preduzećima, a to su često firme koje rade sa gubitkom, ili rade na ivici profita. Tu mora da postoji neka mera. Ako imate monopol, ne možete sami sebi da određujete takve plate, kao što može da postoji u privatnom sektoru. Za mene je tu možda veći problem što se generalno plate u državnim organima povećavaju nekim tempom koji nije zabeležen u privredi. Ove godine ćemo imati u budžetu, i to je najveća stavka, za plate 150 milijardi. Prošle godine je bilo 115 milijardi. To je povećanje od 33 posto, a kada se odbije inflacija, povećanje je 25 posto. Gde ima takvog povećanja plata? Za plate je 2005. godine odvojeno 84 milijarde. Za dve godine to se dupliralo. Nisam za uravnilovku. Treba da budu nagrađeni stručnjaci, vrhunski finansijski stručnjaci, ili lekari. Moramo da znamo da su vrhunski i moramo da znamo da oni te pare zarađuju, a drugi, koji rede uz njih, ili se šlepaju, ne mogu da imaju tolike plate. Ne može toliko ljudi da radi u administraciji. U našoj administraciji radi više nego u mađarskoj ili češkoj. Kada se uporedimo sa njima, mi smo u mnogo gorem položaju. To mora da se prekine, a na tome se ništa ne radi.