“Na Kosovu se neće sukobiti samo dve države, Turska i Srbija, niti dva naroda niti dva vladara nego dva kontinenta, dve vere, dva boga. Eto, u takvu borbu ulaziš, Lazare.”
Ovako je u filmu Zdravka Šotre iz 1989. godine opisan boj na Kosovu, bitka koju je 28. juna 1389. malobrojna srpska vojska na čelu sa Knezom Lazarom vodila protiv moćne turske vojske predvođene sultanom Muratom u pohodu na ostatak Evrope. Od tada, pa do danas, u Srbiji vlada mit o tom čuvenom boju i Kosovu.
Istoričar Čedomir Antić kaže za naš program da je Vidovdan svakako jedan od najznačajnijih datuma u srpskoj istoriji:
“U svesti naroda, sve do naših dana, Kosovska bitka nema premca po svom značaju. To je trenutak koji je kasnije bio vrlo značajan za opstanak uopšte narodne svesti o svom identitetu, pošto je crkva proglasila Kneza Lazara za sveca, kao svetog Kneza Lazara. Taj trenutak je ostao u kolektivnoj svesti sve do XIX veka, kada je stvorena nacionalna država i imao je svoj značaj u XIX i XX veku koji se ne može porediti sa bilo kojim drugim trenutkom u srednjevekovnoj istoriji.”
600 godina posle, 28. juna 1989, dolazeći politički lider Slobodan Milošević, tada predsednik Komunističke partije Srbije, iskoristivši osetljiv politički trenutak, praktično je zacementirao svoju vlast govorom na Gazimestanu pred oko milion ljudi:
“6 vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oružane mada i takve još nisu isključene. Bez obzira kakve da su one, bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti, hrabrosti i požrtvovanosti, bez tih dobrih osobina koje su onda davno bile prisutne na polju Kosovu. Neka večno živi uspomena na kosovsko junaštvo!”
Posle ovoga, ništa više nije bilo isto, velikim delom zahvaljujući politici Miloševićevog režima dogodili su se ratovi i brojna stradanja na Balkanu. Istoričar Čedomir Antić:
“Režim Slobodana Miloševića koji je tada tek nastajao taj trenutak jeste obeležio, ali bih rekao da je to bio zenit njegovog nacionalizma. Posle toga Milošević je pokušao da preuzme vlast nad SFRJ, u tome nije uspeo. Nacionalizam je uspeo da vrati još jednom, nažalost, na javnu scenu ’97-’98. godine, kada mi je ponovo vlast bila ugrožena. Sudbonosan je po mnogo čemu Vidovdan pošto se 2001. godine, 12 godina posle 1999. godine, dogodilo da Slobodan Milošević da bude izručen Haškom tribunalu.”
Tako je, zaključuje Čedomir Antić, kosovski mit od tada pa do danas zloupotrebljen nebrojeno puta:
“Moje mišljenje je da bi na njega trebalo gledati mnogo manje politički a mnogo više filozofski. Nažalost, u ovom trenutku priča o Kosovskom mitu je potpuno povezana sa sadašnjim pitanjem statusa KiM, što nije ni najmanje korektno. Koliko su ustvari ljudi zaista vezani za ideju Vidovdana svedoči činjenica da je ovo već 6 godina državni praznik, a skoro ga se niko ne seti pošto nije neradan dan.”
Danas, na 618. godišnjicu bitke na Kosovu, Beograđani ovako gledaju na Vidovdan:
“Najviše me asocira na Kosovski boj.”
“Cela ta priča da smo 500 godina bili pod Turcima i slične fore to je meni užasno i ne želim da neko od mojih odlazi dole na Kosovo.”
“Meni mnogo znači, poreklo srpskog naroda, duše, srca, svega.”
“Nažalost, sve što smo vezivali za Vidovdan vidimo da se ovih dana nekako okreće protiv nas.”
Ovako je u filmu Zdravka Šotre iz 1989. godine opisan boj na Kosovu, bitka koju je 28. juna 1389. malobrojna srpska vojska na čelu sa Knezom Lazarom vodila protiv moćne turske vojske predvođene sultanom Muratom u pohodu na ostatak Evrope. Od tada, pa do danas, u Srbiji vlada mit o tom čuvenom boju i Kosovu.
Istoričar Čedomir Antić kaže za naš program da je Vidovdan svakako jedan od najznačajnijih datuma u srpskoj istoriji:
“U svesti naroda, sve do naših dana, Kosovska bitka nema premca po svom značaju. To je trenutak koji je kasnije bio vrlo značajan za opstanak uopšte narodne svesti o svom identitetu, pošto je crkva proglasila Kneza Lazara za sveca, kao svetog Kneza Lazara. Taj trenutak je ostao u kolektivnoj svesti sve do XIX veka, kada je stvorena nacionalna država i imao je svoj značaj u XIX i XX veku koji se ne može porediti sa bilo kojim drugim trenutkom u srednjevekovnoj istoriji.”
600 godina posle, 28. juna 1989, dolazeći politički lider Slobodan Milošević, tada predsednik Komunističke partije Srbije, iskoristivši osetljiv politički trenutak, praktično je zacementirao svoju vlast govorom na Gazimestanu pred oko milion ljudi:
“6 vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oružane mada i takve još nisu isključene. Bez obzira kakve da su one, bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti, hrabrosti i požrtvovanosti, bez tih dobrih osobina koje su onda davno bile prisutne na polju Kosovu. Neka večno živi uspomena na kosovsko junaštvo!”
Posle ovoga, ništa više nije bilo isto, velikim delom zahvaljujući politici Miloševićevog režima dogodili su se ratovi i brojna stradanja na Balkanu. Istoričar Čedomir Antić:
“Režim Slobodana Miloševića koji je tada tek nastajao taj trenutak jeste obeležio, ali bih rekao da je to bio zenit njegovog nacionalizma. Posle toga Milošević je pokušao da preuzme vlast nad SFRJ, u tome nije uspeo. Nacionalizam je uspeo da vrati još jednom, nažalost, na javnu scenu ’97-’98. godine, kada mi je ponovo vlast bila ugrožena. Sudbonosan je po mnogo čemu Vidovdan pošto se 2001. godine, 12 godina posle 1999. godine, dogodilo da Slobodan Milošević da bude izručen Haškom tribunalu.”
Tako je, zaključuje Čedomir Antić, kosovski mit od tada pa do danas zloupotrebljen nebrojeno puta:
“Moje mišljenje je da bi na njega trebalo gledati mnogo manje politički a mnogo više filozofski. Nažalost, u ovom trenutku priča o Kosovskom mitu je potpuno povezana sa sadašnjim pitanjem statusa KiM, što nije ni najmanje korektno. Koliko su ustvari ljudi zaista vezani za ideju Vidovdana svedoči činjenica da je ovo već 6 godina državni praznik, a skoro ga se niko ne seti pošto nije neradan dan.”
Danas, na 618. godišnjicu bitke na Kosovu, Beograđani ovako gledaju na Vidovdan:
“Najviše me asocira na Kosovski boj.”
“Cela ta priča da smo 500 godina bili pod Turcima i slične fore to je meni užasno i ne želim da neko od mojih odlazi dole na Kosovo.”
“Meni mnogo znači, poreklo srpskog naroda, duše, srca, svega.”
“Nažalost, sve što smo vezivali za Vidovdan vidimo da se ovih dana nekako okreće protiv nas.”
