Nakon poslednjeg Koštunicinog upozorenja da ako SAD žele da razvijaju dobre odnose sa Srbijom, to podrazumeva poštovanje teritorijalne celovitosti Srbije američki ambasador u Beogradu Majkl Polt ponovio je stav svoje zemlje o budućem statusu Kosova:
“Pustite Kosovo da ode, ono se neće vratiti. Radite sa Srbima i Albancima na Kosovu kako biste pomogli da nezavisno i multietnično Kosovo postane najbolja moguća država, prijatelj jake i uspešne Srbije. “
Ovakve izjave američkih zvaničnika za srpskog premijera vode ka pogoršanju odnosa SAD sa Srbijom. Takve pak, Koštunicine ocene, za analitičare međunarodnih odnosa, predstavljaju nediplomatski sročene poruke. Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji:
“Istina jeste da se sa američke strane vrši veliki pritisak da se prihvati Ahtisarijev plan, ali ima mnogo drugih mogućnosti da se daju pravi odgovori. Recimo, mora se ukazati jednom i na sve prave slabosti Ahtisarijevog plana. To, koliko ja znam, od naše vlade još nije rečeno. Na primer, vi ne možete da vratite raseljena lica bez odgovarajuće ekonomske potpore. i na taj način dovesti u pitanje Ahtisarijev predlog.”
Ipak, Vuko Antonijević, predsednik vladinog Koordinacionog centra za Kosovo i član Koštunicine partije, koji živi na severu Kosova, kaže da ne vidi da Beograd ima oštru retoriku prema Vašingtonu već da je Beograd prinuđen da brani svoj suverenitet i teritorijalani integritet:
“Zaista se ne radi o nekoj oštroj retorici Beograda. Možda to tako zvuči, ali svi predstavnici Srbije, mislim na državni vrh, znaju šta Amerika znači i koliko je njen uticaj jedan najbitnijih u svetu. Ali nedopustivo je da neko ćuti i da trpi. Vidite koliko se vrši pritisak, evropske zemlje nevoljno pristaju, pod pritiskom Amerike, i da najavljuju da jednostavno priznaju nezavisno Kosovo jer ono što Amerika radi zaista je demonstriranje moći i sile.”
Retorika premijera Koštunice i njegove stranke bitno se razlikuje od načina na koji predsednik Srbije Boris Tadić i njegovi savetnici, kao i članovi Vlade iz njegove stranke oponiraju američkom stavu o nezavisnosti Kosova. Stevan Nikšić, spoljno politički novinar nedeljnika Nin kaže da nije razumeo da je Koštunicina izjava upućena oficijelnom Vašingtonu već domaćoj publici:
“To je još jedna od, ja bih rekao, naopakih i pogrešnih političkih odluka sadašnjeg premijera Srbije koja će verovatno imati jednog dana svoju cenu. U zvaničnim krugovima vlada više razmišlja o nekim dnevnim efektima kod jednog broja stranačkih pristalica, umesto da se razmišlja o bitnim strateškim pravcima i interesima Srbije.”
A prema tvrdnji američkog ambsadora Majkla Polta, suprotno Koštucinoj najavi o pogoršanju odnosa Srbije i SAD, takve bojazni nema. Budućnost tih odnosa uopšte nije razlog za njegovu brigu. Odnosi između SAD i Srbije SU snažni, bazirani na međusobnom interesu i na jakim vezama između vašeg i našeg naroda, rekao je Polt:
“Jedna jedina oblast neslaganja predstavlja jedan mali deo u mnogo širim odnosima između naše dva zemlje. Ti odnosi su mnogo dublji i oni sadrže mnogo više elemenata nego što je ova tačka našeg nesporazuma. i mislim da je greška što je odnos između naša dva ponosna naroda sveden ne jedno pitanje oko kojeg se ne slažemo. Evo ja sam više od 30 godina u braku sa ovom damom koja sedi ovde ispred mene, imamo mnogo nesporazuma, ali naš odnos je snažan i nameravam da ga održim takvim i za sledećih pedeset godina. U tom smislu ja ne bih ozbiljno diskutovao o pogoršanju naših odnosa.”
“Pustite Kosovo da ode, ono se neće vratiti. Radite sa Srbima i Albancima na Kosovu kako biste pomogli da nezavisno i multietnično Kosovo postane najbolja moguća država, prijatelj jake i uspešne Srbije. “
Ovakve izjave američkih zvaničnika za srpskog premijera vode ka pogoršanju odnosa SAD sa Srbijom. Takve pak, Koštunicine ocene, za analitičare međunarodnih odnosa, predstavljaju nediplomatski sročene poruke. Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji:
“Istina jeste da se sa američke strane vrši veliki pritisak da se prihvati Ahtisarijev plan, ali ima mnogo drugih mogućnosti da se daju pravi odgovori. Recimo, mora se ukazati jednom i na sve prave slabosti Ahtisarijevog plana. To, koliko ja znam, od naše vlade još nije rečeno. Na primer, vi ne možete da vratite raseljena lica bez odgovarajuće ekonomske potpore. i na taj način dovesti u pitanje Ahtisarijev predlog.”
Ipak, Vuko Antonijević, predsednik vladinog Koordinacionog centra za Kosovo i član Koštunicine partije, koji živi na severu Kosova, kaže da ne vidi da Beograd ima oštru retoriku prema Vašingtonu već da je Beograd prinuđen da brani svoj suverenitet i teritorijalani integritet:
“Zaista se ne radi o nekoj oštroj retorici Beograda. Možda to tako zvuči, ali svi predstavnici Srbije, mislim na državni vrh, znaju šta Amerika znači i koliko je njen uticaj jedan najbitnijih u svetu. Ali nedopustivo je da neko ćuti i da trpi. Vidite koliko se vrši pritisak, evropske zemlje nevoljno pristaju, pod pritiskom Amerike, i da najavljuju da jednostavno priznaju nezavisno Kosovo jer ono što Amerika radi zaista je demonstriranje moći i sile.”
Retorika premijera Koštunice i njegove stranke bitno se razlikuje od načina na koji predsednik Srbije Boris Tadić i njegovi savetnici, kao i članovi Vlade iz njegove stranke oponiraju američkom stavu o nezavisnosti Kosova. Stevan Nikšić, spoljno politički novinar nedeljnika Nin kaže da nije razumeo da je Koštunicina izjava upućena oficijelnom Vašingtonu već domaćoj publici:
“To je još jedna od, ja bih rekao, naopakih i pogrešnih političkih odluka sadašnjeg premijera Srbije koja će verovatno imati jednog dana svoju cenu. U zvaničnim krugovima vlada više razmišlja o nekim dnevnim efektima kod jednog broja stranačkih pristalica, umesto da se razmišlja o bitnim strateškim pravcima i interesima Srbije.”
A prema tvrdnji američkog ambsadora Majkla Polta, suprotno Koštucinoj najavi o pogoršanju odnosa Srbije i SAD, takve bojazni nema. Budućnost tih odnosa uopšte nije razlog za njegovu brigu. Odnosi između SAD i Srbije SU snažni, bazirani na međusobnom interesu i na jakim vezama između vašeg i našeg naroda, rekao je Polt:
“Jedna jedina oblast neslaganja predstavlja jedan mali deo u mnogo širim odnosima između naše dva zemlje. Ti odnosi su mnogo dublji i oni sadrže mnogo više elemenata nego što je ova tačka našeg nesporazuma. i mislim da je greška što je odnos između naša dva ponosna naroda sveden ne jedno pitanje oko kojeg se ne slažemo. Evo ja sam više od 30 godina u braku sa ovom damom koja sedi ovde ispred mene, imamo mnogo nesporazuma, ali naš odnos je snažan i nameravam da ga održim takvim i za sledećih pedeset godina. U tom smislu ja ne bih ozbiljno diskutovao o pogoršanju naših odnosa.”
