RSE: Gospodine Petroviću, hapšenje Vlastimira Đorđevića u Budvi izazvalo je brojne reakcije iz Srbije čija poruka je bila – zločinci se kriju u Crnoj Gori, a Srbiju nepravedno optužuju za nesaradnju sa Hagom. Koliko su u ovakvim slučajevima stvari onakve kakve izgledaju?
PETROVIĆ: Više nego očigledno da se Crna Gora trudi da sa Srbijom razvija jedino moguće normalne i dobrosusedske odnose, dok se sa druge strane Srbija, kada kažem Srbija mislim pre svega na Vojislava Koštunicu trudi da leči nekakve komplekse koje ima pre svega prema gospodinu Milu Đukanoviću i njegovoj Vladi, tako da sve funkcije koje je obavljao i trenutno obavlja on koristi upravo u te svrhe za neke političke igre i naravno da se ovde ne radi o tek pukom hapšenju, već je to deo jedne mnogo veće političke igre koju, opet kažem, Vojislav Koštunica samoinicijativno i ne u ime građana Srbije igra sa svojom strankom i svojom Vladom.
RSE: Koliki je uticaj, kada su ovakva hapšenja u pitanju, dilova, saradnje obavještajnih službi, iako na kraju obično zločinca uhapsi neka lokalna policija?
PETROVIĆ: Ono što je opšte poznato i sto je činjenica koju Vojislav Koštunica nikada i nikako ne može promeniti to je da je on pomagao i odobravao skrivanje ratnih zločinaca u objektima i kasarnama Vojske Jugoslavije zajedno sa svojim sadašnjim direktorom BIA-e Radetom Bulatovićem. Neko ko je nekada skrivao ratne zločince sada odjednom postaje dobar momak i sada on sarađuje sa Hagom. To jeset jedna bolna metamorfoza i zato se Vojislav Koštunica trudi da organizuje te lakrdije i te performanse koji treba da potvrde upravo tu tezu kako ratni zločinci koje je on skrivao, između ostalog, nisu u Srbiji kako je on sve vreme bio u pravu, dok to, verujete mi, ogromnu većinu građana Srbije uopšte ne zanima, a ne zanima ni predstavnike haškog Tribunala. Ja mislim da Vojislav Koštunica danas- sutra organizuje hapšenje Ratka Mladića u apartmanu gospođe Del Ponte da se ona ne bi obazirala na tu činjenicu, već bi joj bilo jedino važno da je Mladić tamo gde treba da bude, to jest u Hagu.
RSE: Koliki je uticaj političkih prilika kao što je sada rješavanje statusa Kosova na hapšenje poput Đorđevićevog koje naravno Beogradu ide u prilog, a opet formalno ni Srbija ni Moskva nemaju veze sa tim, iako se dugo tvrdilo da se Đorđević skriva u Rusiji?
PETROVIĆ: Nije nikakva tajna da Srbija ima gomilu problema i da za sve ove godine nijedan od tih problema nije rešila. Dva problema, Kosovo i ta saradnja sa Hagom jesu nešto što svakodnevno opterećuje političku scenu Srbije i što se i posredno i neposredno odražava i utiče na sva ostala zbivanja u zemlji tako da se i ova hapštenja i sva neka druga politička dešavanja, čak i na nekoj sportskoj sceni naravno moraju povezati sa ovim problemima koje Srbija ima.
RSE: Još jedan slučaj povezuje Srbiju i Crnu Gori, to je slučaj Stanka Subotića koji je bio blizak pokojnom premijeru Đinđiću i crnogorskom Đukanoviću. Kako ocjenjujete otvaranje istrage protiv njega u ovom momentu?
PETROVIĆ: To je nešto što apsolutno potvrđuje sve ove teze koje sam ja sada izneo. Naime, gospodin Koštunica ima jedan manir da kad god se na dnevnom redu nađe nekakva tema koja njemu ne odgovara tu temu zameni nekom drugom zahvaljujući kontroli nad većinom medija. I onda se činjenica da je predsjednik najmoćnije sile sveta Buš bio u Albaniji, a ne u Srbiji i da je tamo Albancima rekao da je Amerika donela odluku da Kosovo bude nezavisno, onda se ta lakrdija sa hapšenjem Tolimira i sve to ostalo što ne odgovara Vladi stavlja u drugi plan tako što se, ako tako mogu da kažem, „iz naftalina“ vade nekakve priče od pre deset ili petnaest godina. To je jedan šablon koji je već prepoznatljiv i uočljiv i naravno da ta priča nije slučajno izabrana jer je gospodin Subotić neko koga su opet isti mediji koje kontrolisao Vojislav Koštunica godinama povezivali sa gospodinom Đukanovićem i sa pokojnim premijerom Đinđićem, dok imena poput Mirjane Marković i Marka Miloševića samo tu priču treba da učine još atraktivnijom. Tako da u nemogućnosti da nađemo nekakva odgovor na probleme koje imamo, Hag, Kosovo, onda mi imamo pribegavamo za nečim što kao nekakva latinoamerička serija može trajati godinama i javnost je prinuđena da se bavi i zabavlja time, a ne onim problemima koji su zbilja ozbiljni i koje je ova vlast nesposobna da reši.
RSE: Čudno je da se 2007. godine Subotić tereti za period od ’94. do ’97., praktično deset godina kasnije.
PETROVIĆ: Opšte je poznato da je gospodin Subotić bio finansijer i DOS-a u vreme borbe za svrgavanje Miloševića i mnogih drugih demokratskih stranaka i partija i da je on pomagao jednu veliku stranku koja nije naravno DSS i na prethodnim izborima. Sve su to vrlo perfidne igre koje upravo sve one koji su nasuprot Vojislavu Koštunici treba da predstave kao loše momke, sto je to nešto, što je besmisleno, što se radi o stvarima od pre deset ili petnaest godina i što je za ne verovati da će svi akteri koji su se tim poslovima bavili doživeti istu sudbinu kao Stanko Subotić. Tako da se radi o nekom planskom i tendencioznom i paušalnom i selektivnom delenju „pravde“.
