“Da bi ona izvadila vizu bilo je potrebno da i muž i ja dostavimo prosek naše plate, zatim potvrdu koliko dugi godišnji odmor nam daje naša firma i da izvadimo naše radne knjižice, da ih fotokopiramo sa svih strana. Pored toga, bilo je potrebna i potvrda da ćemo je mi izdržavati mada smo mi njoj već stavili na knjižicu svotu koju će ona tamo trošiti. Mislili smo da je ta potrvda dovoljna. Ne. Morali smo idemo u opštinu što se takođe plaća. Uglavnom, dobrih nedelju dana smo trčali na razne strane da bismo pribavili sva ta uverenja, uključujući naravno i uverenje da nam naše firme redovno uplaćuju socijalno i penziono osiguranje.”
Ovako je jedna beograđanka čija kćerka studentkinja ovog leta odlazi na studijsko usavršavanje u Španiju opisala proceduru koju je kompletna porodica morala da prođe kako bi došla do šengenske vize. Kako kaže od toliko pominjanih viznih olakšica za studente sami nisu osetili ništa. U svakom slučaju prilično destimulišuće iskustvo imajući u vidu da gotovo osamdeset odsto mladih u Srbiji zbog ratova i sankcija nije imalo priliku da putuje u inostranstvo.
U čitavom ovom kontekstu donekle ohrabrujuće može da zvuči izjava potpresednik Vlade Srbije Božidara Đelića koji je u Strazburu rekao da je Evropska komisija "po prvi put potvrdila da Srbija, uz određene napore i uz određene uslove, može da dođe do bele šengenske liste" koja bi građanima omogućila putavanja u zemlje potpisnice šengenskog sporazuma bez mučne procedure dobijanja vize. Đelić je takođe naglasio da "za sada nema tačno utvrđenog datuma dolaska na belu šengensku listu", ali da je cilj Srbije da se to dogodi krajem 2008. ili početkom 2009. godine:
“U predstojećem periodu će biti puno iskušenje i puno problema. Naravno da moramo da sprovedemo puno teških reformi u tom domenu, da izvršimo određene investicije ali najvažnije je da sa vrha EU dobijemo poruku da je bela šengenska lista mogućnost za Srbiju.”
Bela šengenska lista jeste cilj koji se može ostvariti do 2008., ali treba imati u vidu mnoštvo koraka koji unutar same Srbije moraju biti sprovedeni, kaže za naš program Milica Delević Đilas, pomoćnik ministra spoljnih poslova:
“Pre svega, mora da ispuni one uslove koji se tiču tehničke bezbednosti, granice, putnih isprava, i sami znate da imamo pasoše na kojima piše da se zovemo SRJ, zakon o strancima, zakon o azilu, integrisani sistem upravljanja granicom – što znači da se na jednom mestu može obezbediti potpuna kontrola prelaza granice u smislu da nema ni šverca ljudi, ni robe. Zatim, borba protiv organizovanog kriminala, korupcije,.. to su sve neki od koraka koje Srbija treba da zadovolji da bi se našla na beloj šengenskoj listi.”
Rokovi koji se pominju za dolazak na belu šengensku listu delimično predstavljaju naše želje i potrebe, ali i odražavaju neke procene nakon razgovora u Evropskoj komisiji, kaže za naš radio Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji. Ona dodaje da se prema Srbiji intenzivno emituju pozitivni signali, ali da će ispunjenje uslova za dolazak na belu šengensku listu zavisti pre svega od političkih prilika u Srbiji , pri čemu okončanje saradnje sa Haškim tribunalom ostaje pitanje svih pitanja:
“Onog trenutka kada mi budemo ispunili sve ono što se očekuje u skladu sa davno datim obećanjima vezanim za Haški tribunal, mislim da se od tog trenutka proces približavanja Srbije prema EU veoma ubrzava. Ne treba bežati ni od problema Kosova, ali će se i problem Kosova mnogo lakše rešavati u jednoj dobroj klimi odnosa Srbije sa EU. Ostaje i masa tehničkih pitanja, definisanja granica Srbije – bez toga se posao ne može završiti.”
Podsećajući na činjenicu da su susedne države poput Bugarske i Rumunije koje su ove godine postale punopravne članice EU između stavljanja na belu šengensku listu i prijema u samu Uniju morale da čekaju nekoliko godina, Jelica Minić zaključuje da je upravo dolazak na belu šengensku listu u tim zemljama označio kraj evroskepticizma i doneo talas optimizma:
“Mislim da je to bio jedan psihološki prelom onog trenutka kada su građani, to kažu političari i eksperti iz Bugarske i Rumunije, da je činjenica stavljanja na belu šengensku listu građana te dve države veoma uticalo na opšte raspoloženje i veru građana da će jednog dana njihove zemlje biti punopravne članice EU. Pitanje slobode kretanja ljudi ima ogromno i psihološko i političko dejstvo.”
Ovako je jedna beograđanka čija kćerka studentkinja ovog leta odlazi na studijsko usavršavanje u Španiju opisala proceduru koju je kompletna porodica morala da prođe kako bi došla do šengenske vize. Kako kaže od toliko pominjanih viznih olakšica za studente sami nisu osetili ništa. U svakom slučaju prilično destimulišuće iskustvo imajući u vidu da gotovo osamdeset odsto mladih u Srbiji zbog ratova i sankcija nije imalo priliku da putuje u inostranstvo.
U čitavom ovom kontekstu donekle ohrabrujuće može da zvuči izjava potpresednik Vlade Srbije Božidara Đelića koji je u Strazburu rekao da je Evropska komisija "po prvi put potvrdila da Srbija, uz određene napore i uz određene uslove, može da dođe do bele šengenske liste" koja bi građanima omogućila putavanja u zemlje potpisnice šengenskog sporazuma bez mučne procedure dobijanja vize. Đelić je takođe naglasio da "za sada nema tačno utvrđenog datuma dolaska na belu šengensku listu", ali da je cilj Srbije da se to dogodi krajem 2008. ili početkom 2009. godine:
“U predstojećem periodu će biti puno iskušenje i puno problema. Naravno da moramo da sprovedemo puno teških reformi u tom domenu, da izvršimo određene investicije ali najvažnije je da sa vrha EU dobijemo poruku da je bela šengenska lista mogućnost za Srbiju.”
Bela šengenska lista jeste cilj koji se može ostvariti do 2008., ali treba imati u vidu mnoštvo koraka koji unutar same Srbije moraju biti sprovedeni, kaže za naš program Milica Delević Đilas, pomoćnik ministra spoljnih poslova:
“Pre svega, mora da ispuni one uslove koji se tiču tehničke bezbednosti, granice, putnih isprava, i sami znate da imamo pasoše na kojima piše da se zovemo SRJ, zakon o strancima, zakon o azilu, integrisani sistem upravljanja granicom – što znači da se na jednom mestu može obezbediti potpuna kontrola prelaza granice u smislu da nema ni šverca ljudi, ni robe. Zatim, borba protiv organizovanog kriminala, korupcije,.. to su sve neki od koraka koje Srbija treba da zadovolji da bi se našla na beloj šengenskoj listi.”
Rokovi koji se pominju za dolazak na belu šengensku listu delimično predstavljaju naše želje i potrebe, ali i odražavaju neke procene nakon razgovora u Evropskoj komisiji, kaže za naš radio Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji. Ona dodaje da se prema Srbiji intenzivno emituju pozitivni signali, ali da će ispunjenje uslova za dolazak na belu šengensku listu zavisti pre svega od političkih prilika u Srbiji , pri čemu okončanje saradnje sa Haškim tribunalom ostaje pitanje svih pitanja:
“Onog trenutka kada mi budemo ispunili sve ono što se očekuje u skladu sa davno datim obećanjima vezanim za Haški tribunal, mislim da se od tog trenutka proces približavanja Srbije prema EU veoma ubrzava. Ne treba bežati ni od problema Kosova, ali će se i problem Kosova mnogo lakše rešavati u jednoj dobroj klimi odnosa Srbije sa EU. Ostaje i masa tehničkih pitanja, definisanja granica Srbije – bez toga se posao ne može završiti.”
Podsećajući na činjenicu da su susedne države poput Bugarske i Rumunije koje su ove godine postale punopravne članice EU između stavljanja na belu šengensku listu i prijema u samu Uniju morale da čekaju nekoliko godina, Jelica Minić zaključuje da je upravo dolazak na belu šengensku listu u tim zemljama označio kraj evroskepticizma i doneo talas optimizma:
“Mislim da je to bio jedan psihološki prelom onog trenutka kada su građani, to kažu političari i eksperti iz Bugarske i Rumunije, da je činjenica stavljanja na belu šengensku listu građana te dve države veoma uticalo na opšte raspoloženje i veru građana da će jednog dana njihove zemlje biti punopravne članice EU. Pitanje slobode kretanja ljudi ima ogromno i psihološko i političko dejstvo.”
