Da za privatizaciju srpske aviokompanije "Jat ervejz" postoji veliko interesovanje, kao i da je najkonkretniju ponudu za kupovinu Jata dala ruska kompanija "Aeroflot", javnost je obavestio nadležni ministar Velimir Ilić. Navodno, ruski avio-prevoznik je spreman da uloži 400 miliona evra u osavremenjenje Jata, od čega stotinak za kupovinu četiri manja aviona koji bi bili angažovani za letove sa novih civilnih aerodroma u Somboru, Ponikvama kod Užica i Lađevcima kod Kraljeva. Kao glavni interes Aeroflota da uđe u aranžman sa dugovima opterećenim JAT-om, navodi se najavljeni neograničeni broj letova u Evropi koji će biti omogućen srpskoj aviokompaniji od početka naredne godine. Iz istog razloga interesovanje je iskazala i “Er Indija”, čiji su predstavnici ovih dana boravili u Beogradu.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da se boji da je ovde reč o još jednoj netransparentnoj privatizaciji:
"Transparentna privatizacija isključivala bi najavljivanje ko je najveći interesent ko će kupiti JAT i slično. Sve bi se to radilo javno, i bila bi neka vrsta takmičenja kako ćemo dobiti najpovoljnijeg strateškog partnera i vlasnika JAT-a. Drugo, za veće rusko ulaganje na našem tržištu trebali bi pažljivije raditi, a znamo da je u poslednje vreme bilo afera oko Putnika i drugih koji nisu nimalo ostavili dobar utisak u Rusiji."
"Ja se bojim da kod nas privatizacija sve više klizi u neko arbitralno odlučivanje ko treba da bude kupac i kako će se to raditi. Mislim da je prosto neodrživo da izvršna vlast u tolikoj meri netransparentno radi. Bilo bi normalno, bez toga ne možemo razviti demokratsko društvo, da izvršna vlast mnogo više daje u javnosti šta i kako radi."
Ruski mediji ovih dana pišu da je kompanija Lukoil postigla sporazum o kupovini dela Naftne industrije Srbije u čijem sastavu posluju rafinerije u Pančevu i Novom Sadu. Oni navode da je za privatizaciju najvećeg distributera naftnih derivata u ovom delu Evrope zainteresovan i Gazprom njeft.
Prema rečima Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije, Vlada će do avgusta sačiniti strategiju privatizacije svih javnih preduzeća. - Nećemo voditi tajne pregovore sa potencijalnim kupcima Jata. Taj proces će se odvijati transparentno i pod istim uslovima za sve učesnike, - poručio je Đelić.
O ofanzivi ruskog kapitala na srpsko tržište u ovom trenutku svedoči samo gomila najava u medijima, ali direktnih kupovina – izuzev turističkog preduzeća Putnik koji je za oko 40 miliona evra prešao u vlasništvo kompanije Metropol finansijskog oligarha Mihaila Slipenčuka – za sada nema. U prethodnom periodu jedina krupna ruska akvizicija u Srbiji bila je kupovina Beopetrola od strane naftne kompanije Luk Oil. Da su ozbiljna sredstva ipak plasirana, govore procene da iza formalno engleskih investicionih fondova “Stratfor” i “Midland resurs”, koji su kupili više velikih preduzeća, stoji kapital poreklom iz Rusije.
Deo stručne javnosti pomalo sa nelagodom gleda na najave da je kapital, uz koji se često stavlja pridev ''špekulativni'', zainteresovan za kupovinu javnih preduzeća u Srbiji. Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac ne deli tu zabrinutost:
"Ne volim da delim kapital po nacionalnosti. Kapital nema nacionalnost, pripada onom tržištu na koje je ušao. Ako uđe u Srbiju, ako otvora radna mesta, generalno podiže poslovni ambijent, ovde plaća porez onda nije bitno odakle je došao, postaje srpski kapital. S obzirom kolika je snaga ruske privrede, odnosno koliko ima ruskog kapitala ovde ga i nema toliko, ruku na srce. Mislim da možemo da očekujemo da će u sklopu opšteg širenja ruskog kapitala po celom svetu globalno, svakako doći u većoj meri i u Srbiju. Ali kao i svaki drugi kapital svakako će se povinovati našoj regulativi. To je ustvari pravo pitanje za vas."
Što se tiče finansijskog sektora, dobro došao je svako ko sa stanovišta kvaliteta ispunjava međunarodni nivo, kaže guverner NBS Radovan Jelašić:
"Što se tiče bankarskog sektora mi smo jednom tu i dali saglasnost za ulazak jedne ruske banke, naravno i svi drugi su isto tako dobrodošli. Kvalitete svakako treba da se ispuni, jer zaista nije fer prema nekima drugima kojima postavljamo drugačije preduslove nego što je to bilo eventualno do sada. Šta više, mislim, svi su dobrodošli jer je dobro da imamo jedan dobar miks, da imamo iz različitih zemalja, različitih načina, ali kvalitet mora da se održi i sa stanovišta znanja i sa stanovišta iskustva, vlasničke strukture itd."
Da li se može očekivati da će u skorom periodu ruski kapital u Srbiju većinom biti plasiran putem trgovine na berzi, kroz kapitalne kupovine javnih preduzeća, ili će gro novca ući kroz grinfild investicije poput priželjkivanog gasovoda “Blu stream”? Milko Štimac iznosi svoje nadanje:
"S obzirom da sam ja u Komisiji za hartije od vrednosti ja bih više voleo da dolazi kroz portfolio investicije, a ko će da kupi JAT, NIS itd. to je pitanje tenderskih uslova, gde opet ne bi trebalo poreklo kapitala da igra ključnu ulogu nego cena i kvalitete investicija."
RSE: U javnosti važi da je ruski kapital špekulativan itd. Mislite da mi o tome ne bi trebalo da vodimo računa?
"Ne, svaki će kapital imati pozitivnu ulogu na tržištu ako je regulativa takva da ga gura da ostvaruje tu pozitivnu ulogu. Da li se špekulativnost može vezati samo za ruski kapital - ne nužno. Kapital je kao voda, jednostavno razlivaće se tamo gde može, tražiće liniju najmanjeg otpora, što nas ponovo vraća na pitanje regulative. Ako je regulativa dobra, uloga svakog kapitala na tržištu je dobra."
Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je da za privatizaciju srpske aviokompanije "Jat ervejz" postoji veliko interesovanje, a da je najkonkretniju ponudu za kupovinu Jata dala ruska kompanija "Aeroflot". Ilić je za "Večernje novosti" od petka kazao da je "Aeroflot" ponudio da zadrži sve zaposlene u Jatu, da vrati dugove srpskog avioprevoznika i kupi nove letelice.
Da li bi ruska kompanija postala vlasnik dela Jata, ili cele aviokompanije, odlučila bi Vlada Srbije, naveo je on. Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić izjavio je ranije danas da bi Vlada Srbije do kraja juna trebalo da odluči na koji će način biti privatizovan Jat ervejz. Dinkić je kazao da za Jat postoji interesovanje kupaca, a da je za prodaju te kompanije potreban dogovor na nivou vlade i zauzimanje strategije.
Ilić je za "Novosti" ocenio da je privatizacija za Jat najbolje rešenje, jer nije u mogućnosti da sam finansira nabavku aviona i da nacionalnom avioprevozniku već godinama nedostaju letelice, a najmlađi avioni u floti su četiri ATR 72 iz 1990. "Niški aerodrom je već ustupljen stranim kompanijama. Uskoro otvaramo aerodrom Ponikve gde su radovi pri kraju, osposobićemo i Ladjevce i Jat definitivno nema letelice da bi mogao da podmiri taj saobraćaj", rekao je ministar za infrastrukturu.
Jat, kako je ocenio, neće moći da izdrži ni konkurenciju kada zaživi slobodno nebo nad Evropom, jer u oštroj konkurenciji stranih kompanija, sa svojom flotom, neće mochi da zadovolji kriterijume. Ilić je najavio i da će direktor Jat ervejza Nebojša Starčević biti smenjen, jer je član stranke koja nije deo vladajuće koalicije, a odluka o tome ko će biti novi direktor zavisiće od toga da li će Jat biti privatizovan.
"O konkretnom kadrovskom rešenju dogovorićemo se na koalicionom sastanku. Ne znam kojoj će stranci pripasti ta funkcija. Ipak, mi imamo najveće ingerencije, jer ja odgovaram kao resorni ministar, pa nije logično da mi drugi postavljaju direktore", kazao je Ilić.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da se boji da je ovde reč o još jednoj netransparentnoj privatizaciji:
"Transparentna privatizacija isključivala bi najavljivanje ko je najveći interesent ko će kupiti JAT i slično. Sve bi se to radilo javno, i bila bi neka vrsta takmičenja kako ćemo dobiti najpovoljnijeg strateškog partnera i vlasnika JAT-a. Drugo, za veće rusko ulaganje na našem tržištu trebali bi pažljivije raditi, a znamo da je u poslednje vreme bilo afera oko Putnika i drugih koji nisu nimalo ostavili dobar utisak u Rusiji."
"Ja se bojim da kod nas privatizacija sve više klizi u neko arbitralno odlučivanje ko treba da bude kupac i kako će se to raditi. Mislim da je prosto neodrživo da izvršna vlast u tolikoj meri netransparentno radi. Bilo bi normalno, bez toga ne možemo razviti demokratsko društvo, da izvršna vlast mnogo više daje u javnosti šta i kako radi."
Ruski mediji ovih dana pišu da je kompanija Lukoil postigla sporazum o kupovini dela Naftne industrije Srbije u čijem sastavu posluju rafinerije u Pančevu i Novom Sadu. Oni navode da je za privatizaciju najvećeg distributera naftnih derivata u ovom delu Evrope zainteresovan i Gazprom njeft.
Prema rečima Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije, Vlada će do avgusta sačiniti strategiju privatizacije svih javnih preduzeća. - Nećemo voditi tajne pregovore sa potencijalnim kupcima Jata. Taj proces će se odvijati transparentno i pod istim uslovima za sve učesnike, - poručio je Đelić.
O ofanzivi ruskog kapitala na srpsko tržište u ovom trenutku svedoči samo gomila najava u medijima, ali direktnih kupovina – izuzev turističkog preduzeća Putnik koji je za oko 40 miliona evra prešao u vlasništvo kompanije Metropol finansijskog oligarha Mihaila Slipenčuka – za sada nema. U prethodnom periodu jedina krupna ruska akvizicija u Srbiji bila je kupovina Beopetrola od strane naftne kompanije Luk Oil. Da su ozbiljna sredstva ipak plasirana, govore procene da iza formalno engleskih investicionih fondova “Stratfor” i “Midland resurs”, koji su kupili više velikih preduzeća, stoji kapital poreklom iz Rusije.
Deo stručne javnosti pomalo sa nelagodom gleda na najave da je kapital, uz koji se često stavlja pridev ''špekulativni'', zainteresovan za kupovinu javnih preduzeća u Srbiji. Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac ne deli tu zabrinutost:
"Ne volim da delim kapital po nacionalnosti. Kapital nema nacionalnost, pripada onom tržištu na koje je ušao. Ako uđe u Srbiju, ako otvora radna mesta, generalno podiže poslovni ambijent, ovde plaća porez onda nije bitno odakle je došao, postaje srpski kapital. S obzirom kolika je snaga ruske privrede, odnosno koliko ima ruskog kapitala ovde ga i nema toliko, ruku na srce. Mislim da možemo da očekujemo da će u sklopu opšteg širenja ruskog kapitala po celom svetu globalno, svakako doći u većoj meri i u Srbiju. Ali kao i svaki drugi kapital svakako će se povinovati našoj regulativi. To je ustvari pravo pitanje za vas."
Što se tiče finansijskog sektora, dobro došao je svako ko sa stanovišta kvaliteta ispunjava međunarodni nivo, kaže guverner NBS Radovan Jelašić:
"Što se tiče bankarskog sektora mi smo jednom tu i dali saglasnost za ulazak jedne ruske banke, naravno i svi drugi su isto tako dobrodošli. Kvalitete svakako treba da se ispuni, jer zaista nije fer prema nekima drugima kojima postavljamo drugačije preduslove nego što je to bilo eventualno do sada. Šta više, mislim, svi su dobrodošli jer je dobro da imamo jedan dobar miks, da imamo iz različitih zemalja, različitih načina, ali kvalitet mora da se održi i sa stanovišta znanja i sa stanovišta iskustva, vlasničke strukture itd."
Da li se može očekivati da će u skorom periodu ruski kapital u Srbiju većinom biti plasiran putem trgovine na berzi, kroz kapitalne kupovine javnih preduzeća, ili će gro novca ući kroz grinfild investicije poput priželjkivanog gasovoda “Blu stream”? Milko Štimac iznosi svoje nadanje:
"S obzirom da sam ja u Komisiji za hartije od vrednosti ja bih više voleo da dolazi kroz portfolio investicije, a ko će da kupi JAT, NIS itd. to je pitanje tenderskih uslova, gde opet ne bi trebalo poreklo kapitala da igra ključnu ulogu nego cena i kvalitete investicija."
RSE: U javnosti važi da je ruski kapital špekulativan itd. Mislite da mi o tome ne bi trebalo da vodimo računa?
"Ne, svaki će kapital imati pozitivnu ulogu na tržištu ako je regulativa takva da ga gura da ostvaruje tu pozitivnu ulogu. Da li se špekulativnost može vezati samo za ruski kapital - ne nužno. Kapital je kao voda, jednostavno razlivaće se tamo gde može, tražiće liniju najmanjeg otpora, što nas ponovo vraća na pitanje regulative. Ako je regulativa dobra, uloga svakog kapitala na tržištu je dobra."
Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je da za privatizaciju srpske aviokompanije "Jat ervejz" postoji veliko interesovanje, a da je najkonkretniju ponudu za kupovinu Jata dala ruska kompanija "Aeroflot". Ilić je za "Večernje novosti" od petka kazao da je "Aeroflot" ponudio da zadrži sve zaposlene u Jatu, da vrati dugove srpskog avioprevoznika i kupi nove letelice.
Da li bi ruska kompanija postala vlasnik dela Jata, ili cele aviokompanije, odlučila bi Vlada Srbije, naveo je on. Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić izjavio je ranije danas da bi Vlada Srbije do kraja juna trebalo da odluči na koji će način biti privatizovan Jat ervejz. Dinkić je kazao da za Jat postoji interesovanje kupaca, a da je za prodaju te kompanije potreban dogovor na nivou vlade i zauzimanje strategije.
Ilić je za "Novosti" ocenio da je privatizacija za Jat najbolje rešenje, jer nije u mogućnosti da sam finansira nabavku aviona i da nacionalnom avioprevozniku već godinama nedostaju letelice, a najmlađi avioni u floti su četiri ATR 72 iz 1990. "Niški aerodrom je već ustupljen stranim kompanijama. Uskoro otvaramo aerodrom Ponikve gde su radovi pri kraju, osposobićemo i Ladjevce i Jat definitivno nema letelice da bi mogao da podmiri taj saobraćaj", rekao je ministar za infrastrukturu.
Jat, kako je ocenio, neće moći da izdrži ni konkurenciju kada zaživi slobodno nebo nad Evropom, jer u oštroj konkurenciji stranih kompanija, sa svojom flotom, neće mochi da zadovolji kriterijume. Ilić je najavio i da će direktor Jat ervejza Nebojša Starčević biti smenjen, jer je član stranke koja nije deo vladajuće koalicije, a odluka o tome ko će biti novi direktor zavisiće od toga da li će Jat biti privatizovan.
"O konkretnom kadrovskom rešenju dogovorićemo se na koalicionom sastanku. Ne znam kojoj će stranci pripasti ta funkcija. Ipak, mi imamo najveće ingerencije, jer ja odgovaram kao resorni ministar, pa nije logično da mi drugi postavljaju direktore", kazao je Ilić.
