Čitavu situaciju na srpskoj političkoj sceni u ovom trenutku profesor sociologije na Fakultetu političkih nauka Ratko Božović karakteriše kao napredak unazad i kaže da Srbija u mnogo čemu podseća na Srbiju devedesetih. Božović naglašava da se dogodila velika prevara birača koji su glasali za jednu a dobili drugu opciju i dodaje da je na sceni predstava neodređenog žanra:
"Ako bi rekli da je farsa pohvalili bi konačno sve što se tamo dešava, a to ne možemo jer u farsi ima malo smeha i radosti i neposrednosti. Ako bismo rekli da liči na javnu kuću onda, bojim se, da bismo grdili javnu kuću. U svakom slučaju znamo da postoji mesto koje je gore od krčme i to balkanske, kada se utule fenjeri u onom Krležinom smislu reči. A to što nije bilo sporazuma oko sistema nacionalne bezbednosti govori koja je dimenzija života ili politike ovde najvažnija."
Publicista Desimir Tošić sadašnju situaciju u Srbiji ocenjuje kao lošiju od one devedesetih jer kako kaže ni politička elita ni građani nisu iz proteklog sedamnaestogodišnjeg perioda izvukli nikakve pouke:
"Već i izbori i rezultati na izborima su pokazali da naše društvo nema smisla za političke odluke. Mislim da naše stanovništvo Srbije nije sposobno za demokratski i politički život. Dakle, ovo je jedna mnogo pogoršana situacija, na nas ništa nije delovalo pozitivno. Ni izgubljeni ratovi u Bosni i Hrvatskoj ni spremnost EU koja je sklona da nam da mnoge popuste i prolaze, ništa to nije uticalo."
Sa ocenom da je situacija u Srbiji pogoršana slaže se i reditelj Alisa Stojanović , a svoj osećaj povodom nedavnih događaja na političkoj sceni ovako opisuje:
"To više nije ni bes ni očaj, to je sad jedna ozbiljna jeza, jedno ozbiljno beznađe. Ja moram da priznam da u tom trenutku nisam imala emocije prema Tomi Nikoliću, jer politika radikala mi je jasna. Već godinama sam bila ljuta i na DS, bila sam ljuta uopšte na partije demokratskih opcija. Tu ne računam DSS jer u ovom trenutku to smatram jednom retrogradnom i, slobodno mogu da kažem, fašističkom opcijom apsolutno gorom od radikala. Mislim da ta vrsta kalkulanstva može da bude shodna samo ljudima koji ne misle dalje od danas, znači, ljudima koji ne brinu za budućnost."
A evo kako su za skupštinskom govornicom komunicirali i potencijalni politički partneri iz DSS i DS –e:
"Gospodine Šutanovac, to što ste vi izgovorili, nikakve veze, gospodine dragi, s politikom a nažalost ni s mozgom nema. Hvala vam."
"Gospodine Aligrudiću, kad sledeći put budete rekli da ja nemam veze s mozgom, molim Vas, skinite hulahopke pre toga pa se spremite da Vam uši izvučem kako zaslužujete."
Na posletku, profesor Ratko Božović, zaključuje da u političkom smislu nije došlo do radikalnog raskida sa bivšim režimom i da su posledice toga više nego očite:
"Naše posledice su zapravo izraz samog ekstremizma. A ekstremizam je jedna vrsta bolesti jer drugačije se ne može ni označiti ekstremizam do bolest. Jednostavno, teško je pretpostaviti šta se sve može iz te bolesti ekstremističke kao posledica pojaviti. Ali ne može sigurno tako jednostavno od rođenja."
"Ako bi rekli da je farsa pohvalili bi konačno sve što se tamo dešava, a to ne možemo jer u farsi ima malo smeha i radosti i neposrednosti. Ako bismo rekli da liči na javnu kuću onda, bojim se, da bismo grdili javnu kuću. U svakom slučaju znamo da postoji mesto koje je gore od krčme i to balkanske, kada se utule fenjeri u onom Krležinom smislu reči. A to što nije bilo sporazuma oko sistema nacionalne bezbednosti govori koja je dimenzija života ili politike ovde najvažnija."
Publicista Desimir Tošić sadašnju situaciju u Srbiji ocenjuje kao lošiju od one devedesetih jer kako kaže ni politička elita ni građani nisu iz proteklog sedamnaestogodišnjeg perioda izvukli nikakve pouke:
"Već i izbori i rezultati na izborima su pokazali da naše društvo nema smisla za političke odluke. Mislim da naše stanovništvo Srbije nije sposobno za demokratski i politički život. Dakle, ovo je jedna mnogo pogoršana situacija, na nas ništa nije delovalo pozitivno. Ni izgubljeni ratovi u Bosni i Hrvatskoj ni spremnost EU koja je sklona da nam da mnoge popuste i prolaze, ništa to nije uticalo."
Sa ocenom da je situacija u Srbiji pogoršana slaže se i reditelj Alisa Stojanović , a svoj osećaj povodom nedavnih događaja na političkoj sceni ovako opisuje:
"To više nije ni bes ni očaj, to je sad jedna ozbiljna jeza, jedno ozbiljno beznađe. Ja moram da priznam da u tom trenutku nisam imala emocije prema Tomi Nikoliću, jer politika radikala mi je jasna. Već godinama sam bila ljuta i na DS, bila sam ljuta uopšte na partije demokratskih opcija. Tu ne računam DSS jer u ovom trenutku to smatram jednom retrogradnom i, slobodno mogu da kažem, fašističkom opcijom apsolutno gorom od radikala. Mislim da ta vrsta kalkulanstva može da bude shodna samo ljudima koji ne misle dalje od danas, znači, ljudima koji ne brinu za budućnost."
A evo kako su za skupštinskom govornicom komunicirali i potencijalni politički partneri iz DSS i DS –e:
"Gospodine Šutanovac, to što ste vi izgovorili, nikakve veze, gospodine dragi, s politikom a nažalost ni s mozgom nema. Hvala vam."
"Gospodine Aligrudiću, kad sledeći put budete rekli da ja nemam veze s mozgom, molim Vas, skinite hulahopke pre toga pa se spremite da Vam uši izvučem kako zaslužujete."
Na posletku, profesor Ratko Božović, zaključuje da u političkom smislu nije došlo do radikalnog raskida sa bivšim režimom i da su posledice toga više nego očite:
"Naše posledice su zapravo izraz samog ekstremizma. A ekstremizam je jedna vrsta bolesti jer drugačije se ne može ni označiti ekstremizam do bolest. Jednostavno, teško je pretpostaviti šta se sve može iz te bolesti ekstremističke kao posledica pojaviti. Ali ne može sigurno tako jednostavno od rođenja."
