Istovremeno, glavni pregovarač Evropske unije sa BiH Dirk Lange najavio je kako komesar za proširenje Oli Ren namjerava bosanskohercegovačkim zvaničnicima poslati pismo kako bi ih upozorio da se što prije mora nastaviti sa reformama u zemlji, ukoliko BiH do kraja godine želi da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Portparol Evropske komisije u BiH Frane Maroević:
„Jasno je da je Evropska komisija zabrinuta jer pregovori za ovaj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju jesu već davno i okončani, i vrlo uspješno od strane Bosne i Hercegovine i u vrlo brzom roku, možda čak i brže nego smo mi sami očekivali. U tom kontekstu smo razočarani da nismo u mogućnosti krenuti dalje, u daljnji proces približavanja, baš zbog ovog nedostatka ključnog napretka. Tako da mislim da nikakvo upozorenje na neki način možda čak nije ni potrebno. Svi znaju šta je dalje raditi, a na političarima u Bosni i Hercegovini je da nađu rješenje za reformu policije koje je u skladu sa već poznata tri evropska principa.“
Glavni pregovarač BiH sa Evropskom unijom, Igor Davidović, kaže da je očigledno da se pred Bosnu i Hercegovinu postavlja cijeli set političkih uslova koje treba ispuniti da bi potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju:
„Meni je jasno da je svakome u Bosni i Hercegovini, i Republici Srpskoj i u Federaciji BiH, primaran cilj brzo kretanje ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, ali mi je isto tako jasno kao i svakome, da su uslovi koji nam se na tom pravcu postavljaju, konkretno sada, za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jedan set političkih problema za koji uvijek kažem da treba ostaviti dovoljno prostora političarima ili političkoj zajednici ili administrativnim institucijama da na normalan način dogovore ono što nam je uslov da bismo normalno dalje krenuli u proces evropskih integracija.“
Pregovori političkih partija o reformi policije u Bosni i Hercegovini trajali su nekoliko mjeseci, da bi se u martu, kada je bio određen rok da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, neuspješno okončali. Predstavnici iz Republike Srpske su kategorično odbili da se ugasi MUP tog bh entiteta, uprkos činjenici da Evropska unija traži jedinstvene policijske strukture u BiH.
Svakodnevna upozorenja koja upućuju evropski zvaničnici da bez jedinstvene policije nema napretka zemlje u evroatlantske integracije čini se da je jedino ozbiljno shvatio lider Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić koji je ovih dana aktuelizirao pitanje reforme policije. On je uputio prijedlog međunarodnoj zajednici i predstavnicima političkih partija na koji način se može riješiti policijska reforma u BiH. Za naš radio Tihić govori o tome šta se konkretno navodi u tom prijedlogu:
„Otprilike se krećemo na tragu zadnjeg predloga kojeg je dao gospodin Dodik od 14. marta, a to znači: lokalne policijske oblasti bi se mogle nazivati prema sjedištima gradova u kojima se nalaze, kao banjalučka, dobojska, sarajevska, zenička, s tim što bi se mogao napraviti jedan dodatak i kazati – lokalna policijska oblast Banja Luka u RS ili iz RS, odnosno Federacije, ako je grad u Federaciji, s tim što bi izbor komesara lokalnih policijskih tijela obavljao nezavisni odbor izabran od Parlamenta BiH. Sve lokalne policijske oblasti bi bile uvezane na državnom nivou, etnički sastav na svim nivoima policijskih struktura odgovarao bi popisu stanovništva, s tim da ne može biti manje od 50 posto pripadnika jednoga naroda u odnosu na popis stanovništva 91' godine.
Tihić kaže da je njegov prijedlog naišao na odobravanje Saveza nezavisnih socijaldemokrata, partije koja je bila najglasnija kada je u pitanju ostanak policije Republike Srpske. Tihić najavljuje i skori sastanak predstavnika političkih partija na kojem će se, između ostalog, razgovarati o reformi policije.
„Jasno je da je Evropska komisija zabrinuta jer pregovori za ovaj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju jesu već davno i okončani, i vrlo uspješno od strane Bosne i Hercegovine i u vrlo brzom roku, možda čak i brže nego smo mi sami očekivali. U tom kontekstu smo razočarani da nismo u mogućnosti krenuti dalje, u daljnji proces približavanja, baš zbog ovog nedostatka ključnog napretka. Tako da mislim da nikakvo upozorenje na neki način možda čak nije ni potrebno. Svi znaju šta je dalje raditi, a na političarima u Bosni i Hercegovini je da nađu rješenje za reformu policije koje je u skladu sa već poznata tri evropska principa.“
Glavni pregovarač BiH sa Evropskom unijom, Igor Davidović, kaže da je očigledno da se pred Bosnu i Hercegovinu postavlja cijeli set političkih uslova koje treba ispuniti da bi potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju:
„Meni je jasno da je svakome u Bosni i Hercegovini, i Republici Srpskoj i u Federaciji BiH, primaran cilj brzo kretanje ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, ali mi je isto tako jasno kao i svakome, da su uslovi koji nam se na tom pravcu postavljaju, konkretno sada, za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jedan set političkih problema za koji uvijek kažem da treba ostaviti dovoljno prostora političarima ili političkoj zajednici ili administrativnim institucijama da na normalan način dogovore ono što nam je uslov da bismo normalno dalje krenuli u proces evropskih integracija.“
Pregovori političkih partija o reformi policije u Bosni i Hercegovini trajali su nekoliko mjeseci, da bi se u martu, kada je bio određen rok da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, neuspješno okončali. Predstavnici iz Republike Srpske su kategorično odbili da se ugasi MUP tog bh entiteta, uprkos činjenici da Evropska unija traži jedinstvene policijske strukture u BiH.
Svakodnevna upozorenja koja upućuju evropski zvaničnici da bez jedinstvene policije nema napretka zemlje u evroatlantske integracije čini se da je jedino ozbiljno shvatio lider Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić koji je ovih dana aktuelizirao pitanje reforme policije. On je uputio prijedlog međunarodnoj zajednici i predstavnicima političkih partija na koji način se može riješiti policijska reforma u BiH. Za naš radio Tihić govori o tome šta se konkretno navodi u tom prijedlogu:
„Otprilike se krećemo na tragu zadnjeg predloga kojeg je dao gospodin Dodik od 14. marta, a to znači: lokalne policijske oblasti bi se mogle nazivati prema sjedištima gradova u kojima se nalaze, kao banjalučka, dobojska, sarajevska, zenička, s tim što bi se mogao napraviti jedan dodatak i kazati – lokalna policijska oblast Banja Luka u RS ili iz RS, odnosno Federacije, ako je grad u Federaciji, s tim što bi izbor komesara lokalnih policijskih tijela obavljao nezavisni odbor izabran od Parlamenta BiH. Sve lokalne policijske oblasti bi bile uvezane na državnom nivou, etnički sastav na svim nivoima policijskih struktura odgovarao bi popisu stanovništva, s tim da ne može biti manje od 50 posto pripadnika jednoga naroda u odnosu na popis stanovništva 91' godine.
Tihić kaže da je njegov prijedlog naišao na odobravanje Saveza nezavisnih socijaldemokrata, partije koja je bila najglasnija kada je u pitanju ostanak policije Republike Srpske. Tihić najavljuje i skori sastanak predstavnika političkih partija na kojem će se, između ostalog, razgovarati o reformi policije.
