KARABEG: Očigledno je da je Rusija, otkako je pitanje kosovske nezavisnosti došlo na dnevni red, veoma prisutna na Balkanu, posebno u Srbiji. Njeni visoki predstavnici svaki čas daju izjave o Kosovo, posećuju Beograd, a funkcioneri Srbije odlaze u Moskvu. Da li je ovakav angažman Rusije plod njene nove balkanske strategije ili Kosovo treba samo da posluži da bi se postigli neki drugi ciljevi u odmeravanju snaga sa Sjedinjenim američkim državama?
TERZIĆ: Ja se ne bih složio s vama da je Rusija tako snažno prisutna na Balkanu i u Srbiji. Pre bih rekao da Rusija postepeno počinje da gradi svoju nacionalnu strategiju posle više godina, ako mogu tako da kažem, kapitulacije pred diktatom Sjedinjenih Američkih Država i NATO pakta i politike koja se pokazala potpuno neuspešnom sa stanovišta nacionalnih interesa Rusije. Rusija postepeno počinje da diže svoj glas u međunarodnim pitanjima, pa je, možda, njen nešto jači glas, kad je u pitanju Srbija, odnosno njen deo Kosovo i Metohija, nekima znak povratka Rusije na Balkan. Ja bih rekao da je situacija takva da je Rusija još uvek daleko od bilo kakve dugoročnije, ozbiljne državne strategije prema Balkanu, iako bi bilo sasvim prirodno da je ona na Balkanu veoma prisutna, jer je za taj prostor vežu snažne i duboke istorijske veze. Podsetio bih da su se balkanski narodi zahvaljujući Rusiji oslobodili od Turaka, da je autonomija Srbije 1830. godine imala korene u Bukureštskom miru iz 1812. godine potpisanom između Rusije i Turske, da je nezavisnost Grčke dobrim delom rezultat rusko-turskog rata 1828-29. godine, da je nezavisnost Bugarske takođe rezultat rusko-turskog rata 1877-78. godine. Dakle, Rusija je, i istorijski i politički i duhovno i kulturno, vekovima bila veoma prisutna na Balkanu, ima bogatu tradiciju u odnosima sa balkanskim narodima i sasvim je prirodno da sa njima i danas ima jake veze.
KARABEG: Kažete da se Rusija ne vraća na Balkan, ali zašto se onda toliko angažuje oko Kosova?
TERZIĆ: Ovde je, čini mi se, reč o jednoj vrlo principijelnoj stvari. Rusija želi da se rešavanje pitanja Kosova i Metohije, a sutra verovatno i drugih pitanja, možda i na njenoj teritoriji, u njenom susedstvu ili u bilo kom delu Evrope, vrati na kolosek međunarodnog prava. Meni se čini da je to sasvim pozitivan pristup. Pokušaj Rusije da se pitanje Kosova i Metohije, kao suverenog dela Republike Srbije, reši kompromisom između Beograda i Prištine sasvim je racionalan i korektan. Nasuprot tome imamo nešto što bi se moglo nazvati nekom vrstom međunarodnog nametanja rešenja silom. Takva praksa se pokazala vrlo lošom kako u slučaju bivše jugoslovenske države tako i u slučaju Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohija, ali i u slučaju Iraka i Afganistana. Ovde je suštinsko pitanje - da li će se budućnost Evrope i sveta razvijati u skladu sa principima Povelje Ujedinjenih nacija, međunarodnog prava i Helsinškog akta iz 1975. godine, ili će regulisanje međunarodnih konflikata biti prepušteno najjačoj sili sveta danas i NATO paktu.
KARABEG: A kako tumačite veliki angažman Rusije oko Kosova?
CARATAN: Za to ima više razloga. Podsjetio bih vas da je predsjednik Putin rekao, da ako može Kosovo dobiti nezavisnost, onda mogu i Južna Osetija i Abhazija. Nedavno se pominjala i Dnjesterska Republika unutar Molavije. Nadalje, u Rusiji postoji strah da bi Kosovo moglo biti pravni pretekst za eventualno odvajanje Čečenije. Dakle, tu ima nekih direktnih paralela, ali ipak mislim da je ovdje osnovno da Rusija ne želi biti isključena iz nijednog važnog globalnog problema.
KARABEG: Gospodine Terziću, srpska vlada očekuje da će joj Rusija pomoći u njenim nastojanjima da Kosovo ne stekne nezavisnost. Mislite li da ovo što sada čini oko Kosova Rusija radi zbog svojih vlastitih interesa ili da bi pomogla Srbiji?
TERZIĆ: Rekao bih da želja srpske vlade nije da Kosovo ne bude nezavisno, već da ostane u okvirima Republike Srbije. Razume se da Rusija u zasnivanju svoje nove nacionalne strategije polazi od svojih nacionalnih interesa. A jedan od tih interesa oduvek je bio Balkan. Rusija se često u istoriji potvrđivala kao velika sila upravo svojom ulogom u balkanskim pitanjima. Mislim da Rusija, štiteći interese Srbije, štiti i svoje interese ne samo na Balkanu, nego i u Srednjoj Aziji, kao i interese drugih država u Evropi koje mogu doći u pitanje. Setimo se samo Baskije, Korzike ili nekih drugih separatističkih pokreta u Evropi. Kad je reč o ulozi NATO pakta, podsetio bih na izjavu bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera na Forumu 2000 u Pragu, oktobra 1998. godine. On je, govoreći o Kosovu, rekao da je neprihvatljivo i nerazumno da se NATO vojnom silom ili vojnom intervencijom meša u rešavanje problema manjina u bilo kojoj državi. Jer, kako će izgledati svet sutra ako se NATO, ili bilo koja druga vojna alijansa, budu silom mešali u rešavanje manjinskih pitanja, budući da gotovo ne postoji nijedna zemlja u svetu koja u većoj ili manjoj meri nema problema sa manjinama. Mislim da su srpska vlada i Srbi uopšte danas dovedeni u situaciju da očekuju pomoć jedino od Rusije, jer je ruska pozicija veoma korektna i vrlo trezvena.
CARATAN: Ono što je bitno za svaku državnu politiku - to je da slijedi vlastite interese. Rusija pomaže Srbiji u onoj mjeri u kojoj se njeni interesi poklapaju sa interesima Srbije. Nema nijedne države koja bi iz altruističkih razloga nešto radila na svoju štetu.
TERZIĆ: Mislim da je politika Rusije, pored ostalog, motivisana i stabilnošću Balkana. Suštinsko je pitanje da li je interes Balkana, pa time i Srbije i svih zemalja na ovom prostoru, uključenje u NATO pakt. Ja pripadam onoj generaciji koja je verovala da će raspuštanjem Varšavskog ugovora doći i do raspuštanja NATO pakta i da će se cela Evropa pretvoriti u zonu mira, bezbednosti, poštovanja ljudskih prava, otvorenoih granica i slobodnog kretanja roba, ljudi i ideja. Umesto toga prisustvujemo snažnoj militarizaciji cele Evrope, snažnom vojnom pohodu NATO-a na istok, opasnom opkoljavanju Rusije, praktičnom uspostavljanju protektorata nad celim Balkanom. Zato mislim da je pozicija Rusije u interesu ne samo Srbije, nego i u interesu svih balkanskih država.
CARATAN: Moram upozoriti da uloga NATO-a danas nije ista kao prije. To je i politički pakt, ne samo vojni, i jedan dio tranzicijskih zemalja vidi u pristupanju NATO paktu rješenje za svoju sigurnost. Uzgred, jedna napomena. Sve političke stranke u Hrvatskoj su za priključenje NATO-u, ali u ispitivanjima javnog mnijenja NATO uglavnom ne stoji dobro, većina hrvatskih građana nije za priključenje.
KARABEG: U poslednje vreme u Srbiji se mogu čuti teze da Rusija kao svoju cenu za podršku u kosovskom pitanju postavlja uslov da Srbija ne uđe u NATO pakt. Potvrdu za tu tezu našao sam i u nekoliko tekstova objavljenih u uglednim novinama u Srbiji u kojima se govori o tome da Srbija nema šta da traži u NATO paktu. Kako vi na to gledate, gospodine Terziću?
TERZIĆ: Moram priznati da nisam ni čuo, niti pročitao da Rusija zahteva od Srbije da ne uđe u NATO pakt. Naročito to nisam čuo iz nekih verodostojnih izvora. Naravno, kad je reč o NATO paktu, raspoloženje stanovništva Srbije i svih Srba u celini je antinatovsko, pre svega zato što se NATO, svojom vojnom akcijom u Republici Srpskoj Krajini, zatim bombardovanjem Republike Srpske 1995. godine, potom agresijom na Srbiju i na SR Jugoslaviju, pokazao kao jedna izrazito neprijateljska vojna sila. Da ne govorimo o velikim žrtvama NATO agresije na Kosovu i Metohiji, u Beogradu i celoj Srbiji. Kolega Caratan je rekao da NATO pored vojne ima i političku funkciju. Mislim da je ona još problematičnija. Ja sam ne samo od Madlen Olbrajt, nego i od više eksperata NATO pakta, čuo da NATO, pored odbrambene, ima i civilizacijsku misiju, to jeste da podupire širenje zapadnih vrednosti na Istoku i na Balkanu. Mislim da je to vrlo problematična teza koja dovodi u pitanje opšteprihvaćeno stanovnište da Evropa i Evropska unija treba da budu zajednički dom svih naroda Evrope, da se zajednička evropska kuća temelji na pluralizmu religija, nacija i civilizacijskih vrednosti. Meni se čini da je politika NATO pakta prema Srbiji i prema Srbima ustvari pokušaj eliminisanja potencijalnih ruskih saveznika u nekom mogućem, predstojećem velikom obračunu NATO-a sa Rusijom.
KARABEG: Da li Srbija može biti potencijalni ruski saveznik u budućnosti?
TERZIĆ:Političke elite u Srbiji imaju želju za što bržom integracijom u Evropsku uniju i u evroatlantske strukture. Običan svet, međutim, ima odbojan stav prema NATO- paktu, jer su Srbi i Srbija bili žrtve njegove agresije. Mislim da je Srbija uvek bila deo Evrope, evropske kulture i evropske tradicije. Verujem da oni koji vode Srbiju žele da razvijaju dobre odnose i sa Evropom i sa Rusijom i sa drugim državama sveta. Ali je problem u tome što Evropska unija i Sjedinjene američke države neprekidno nastavljaju sa serijom ultimatuma, ucena i ponižavanja Srbije i sa očiglednim otimanjem teritorije. Moram da priznam da je za mene lično i za ljude s kojima se ja srećem potpuno neprirodno da onome ko vas bombarduje, ko vas ponižava, ko vam neprekidno uvodi embargo, uporno hrlite u naručje, a on vas neće. Mislim da bi Srbija trebala dobro da odmeri šta je njen interes. Ja lično smatram da je njen interes da razvija dobre odnose sa Zapadom, pre svega sa Evropskom unijom, ali i sa Rusijom i drugim zemljama poput Kine i zemalja takozvanog Trećeg sveta.
KARABEG: Gospodine Caratan, ukoliko bi se Srbija više okrenula prema Rusiji i prema Kini i u njima tražila saveznike, kako bi se to odrazilo na region?
CARATAN: Ovdje se postavljaju pitanja kao da se nalazimo u doba hladnog rata i kao da "topli rat" samo što nije izbio. Mislim da je sukob između Istoka i Zapada van igre, on prosto više uopće ne dolazi u obzir. Nijedna strana nema nikakvog interesa da ide na to. Ekspanzija NATO-a se prije svega vidi kao širenje političkog i ekonomskog utjecaja Zapada, ne radi se tu o nekim militantnim situacijama. Kada se govori o širenju zapadnih vrijednosti, tu se misli na demokraciju i liberalnu ekonomiju, a ne na širenje kulta Zapada. Taj kult Zapada se širi indirektno, sa koka kolom, tehnikom, kompjutorima i tako dalje. Kad je riječ o Kosovu, imam utisak da su i Sjedinjene američke države i Evropska unija izgubili strpljenje, da neće prihvatiti dalje produživanje pregovora, osim, možda, o nekim tehničkim pitanjima. S druge strane, Rusija u posljednje vrijeme upotrebljava prilično žestoku leksiku oko Kosova, ali je veliko pitanje što će Rusija napraviti. Rusija je stavljena pred izbor - ili će uložiti veto, a onda će, usprkos veta u Vijeću sigurnosti, Sjedinjene države i Evropska unija priznati Kosovo, pa će Rusija zapravo ispucati hitac u prazno, ili će se suzdržati od glasanja o Kosovu. To je sada u igri i nitko još uvijek ne može prognozirati kako će se Rusija postaviti. U svakom slučaju, prihvaćanje kosovske nezavisnosti donosi poen Zapadu, a njeno odlaganje ili prihvaćanje nekog drugog rješenje donosi poen Rusiji.
KARABEG: Da li Rusija svojim angažmanom može da spreči priznavanje nezavisnosti Kosova?
TERZIĆ: Rusija ne bi mogla da spreči samostalno i unilateralno priznavanje samoproklamovane nezavisnosti Kosova i Metohije od strane Zapada ili pojedinih država Zapada. Ali to bi bilo potpuno suprotno principima međunarodnog prava. Braneći te principe u slučaju Kosova i Metohije, Rusija, čini mi se, brani međunarodni pravni poredak. Ako bi se desilo da se mimo Organizacije ujedinjenih nacija prizna samoproklamovana nezavisnost Kosova i Metohije, onda bi sutra bilo koja država u svetu mogla da prizna samoproglašenje neke nezavisnosti. Možda bi Rusija sutra mogla da prizna samoproglašenu Baskiju ili Korizku ili, ne daj bože, Teksas ili neki drugi deo Sjedinjenih američkih država. Takav način rešavanja međunarodnih problema vodi u haos, vodi u neku vrstu međunarodnog terorizma.
KARABEG: Gospodine Caratan, da li vi mislite da Rusija svojim angažmanom oko Kosova brani principe međunarodnog prava?
CARATAN: Principi međunarodnog prava nisu baš jako jasni u slučajevima realizacije prava na samoodređenje. Čak i u izvornim dokumentima Ujedinjenih nacija postoji teza da se pravo na samoodređenje aktivira onda kada se radi o trajnoj i gruboj diskriminaciji i ta teza sve više dobiva na važnosti u međunarodnom pravu.
KARABEG: Kad je reč o neslaganju Sjedinjenih američkih država i Rusije oko Kosova, da li se tu ustvari radi o odmeravanju snaga? Da li je Rusija izabrala Kosovo da pokaže svoju snagu, da pokaže da je ponovo velika sila?
CARATAN: Rusija sigurno nije htjela dozvoliti da se jedno tako važno pitanje, koje bitno tangira evropsku politiku, riješava bez nje. To je nesumnjivo. A, koliko će Rusija uložiti svoga političkog kredita u rješavanje pitanja Kosova, to ovisi o odluci Moskve. Da li će ona bez rezerve stati iza Srbije i uložiti veto ili će napraviti neko kompromisno rješenje i povući se do neke točke, to ćemo vidjeti. Mislim da Rusija sada zapravo nastoji da se nađe neko posredno rješenje. Ali vrag je u tome da je teško naći posredno rješenje, jer su pozicije Srbije i kosovskih Albanaca dijametralno suprotne.
KARABEG: Gospodine Terziću, da li mislite da je Rusija izabrala kosovsko pitanje da na njemu pokaže da je ponovo velika sila?
TERZIĆ: Mislim da se, na neki način, preko pitanja Kosova i Metohije, prelama i izvesno odmeravanje snaga. To je nesporno. Mislim da Rusija svoj očigledni povratak na poziciju velike sile demonstrira i na pitanju Kosova i Metohije.
TERZIĆ: Ja se ne bih složio s vama da je Rusija tako snažno prisutna na Balkanu i u Srbiji. Pre bih rekao da Rusija postepeno počinje da gradi svoju nacionalnu strategiju posle više godina, ako mogu tako da kažem, kapitulacije pred diktatom Sjedinjenih Američkih Država i NATO pakta i politike koja se pokazala potpuno neuspešnom sa stanovišta nacionalnih interesa Rusije. Rusija postepeno počinje da diže svoj glas u međunarodnim pitanjima, pa je, možda, njen nešto jači glas, kad je u pitanju Srbija, odnosno njen deo Kosovo i Metohija, nekima znak povratka Rusije na Balkan. Ja bih rekao da je situacija takva da je Rusija još uvek daleko od bilo kakve dugoročnije, ozbiljne državne strategije prema Balkanu, iako bi bilo sasvim prirodno da je ona na Balkanu veoma prisutna, jer je za taj prostor vežu snažne i duboke istorijske veze. Podsetio bih da su se balkanski narodi zahvaljujući Rusiji oslobodili od Turaka, da je autonomija Srbije 1830. godine imala korene u Bukureštskom miru iz 1812. godine potpisanom između Rusije i Turske, da je nezavisnost Grčke dobrim delom rezultat rusko-turskog rata 1828-29. godine, da je nezavisnost Bugarske takođe rezultat rusko-turskog rata 1877-78. godine. Dakle, Rusija je, i istorijski i politički i duhovno i kulturno, vekovima bila veoma prisutna na Balkanu, ima bogatu tradiciju u odnosima sa balkanskim narodima i sasvim je prirodno da sa njima i danas ima jake veze.
KARABEG: Kažete da se Rusija ne vraća na Balkan, ali zašto se onda toliko angažuje oko Kosova?
TERZIĆ: Ovde je, čini mi se, reč o jednoj vrlo principijelnoj stvari. Rusija želi da se rešavanje pitanja Kosova i Metohije, a sutra verovatno i drugih pitanja, možda i na njenoj teritoriji, u njenom susedstvu ili u bilo kom delu Evrope, vrati na kolosek međunarodnog prava. Meni se čini da je to sasvim pozitivan pristup. Pokušaj Rusije da se pitanje Kosova i Metohije, kao suverenog dela Republike Srbije, reši kompromisom između Beograda i Prištine sasvim je racionalan i korektan. Nasuprot tome imamo nešto što bi se moglo nazvati nekom vrstom međunarodnog nametanja rešenja silom. Takva praksa se pokazala vrlo lošom kako u slučaju bivše jugoslovenske države tako i u slučaju Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohija, ali i u slučaju Iraka i Afganistana. Ovde je suštinsko pitanje - da li će se budućnost Evrope i sveta razvijati u skladu sa principima Povelje Ujedinjenih nacija, međunarodnog prava i Helsinškog akta iz 1975. godine, ili će regulisanje međunarodnih konflikata biti prepušteno najjačoj sili sveta danas i NATO paktu.
KARABEG: A kako tumačite veliki angažman Rusije oko Kosova?
CARATAN: Za to ima više razloga. Podsjetio bih vas da je predsjednik Putin rekao, da ako može Kosovo dobiti nezavisnost, onda mogu i Južna Osetija i Abhazija. Nedavno se pominjala i Dnjesterska Republika unutar Molavije. Nadalje, u Rusiji postoji strah da bi Kosovo moglo biti pravni pretekst za eventualno odvajanje Čečenije. Dakle, tu ima nekih direktnih paralela, ali ipak mislim da je ovdje osnovno da Rusija ne želi biti isključena iz nijednog važnog globalnog problema.
KARABEG: Gospodine Terziću, srpska vlada očekuje da će joj Rusija pomoći u njenim nastojanjima da Kosovo ne stekne nezavisnost. Mislite li da ovo što sada čini oko Kosova Rusija radi zbog svojih vlastitih interesa ili da bi pomogla Srbiji?
TERZIĆ: Rekao bih da želja srpske vlade nije da Kosovo ne bude nezavisno, već da ostane u okvirima Republike Srbije. Razume se da Rusija u zasnivanju svoje nove nacionalne strategije polazi od svojih nacionalnih interesa. A jedan od tih interesa oduvek je bio Balkan. Rusija se često u istoriji potvrđivala kao velika sila upravo svojom ulogom u balkanskim pitanjima. Mislim da Rusija, štiteći interese Srbije, štiti i svoje interese ne samo na Balkanu, nego i u Srednjoj Aziji, kao i interese drugih država u Evropi koje mogu doći u pitanje. Setimo se samo Baskije, Korzike ili nekih drugih separatističkih pokreta u Evropi. Kad je reč o ulozi NATO pakta, podsetio bih na izjavu bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera na Forumu 2000 u Pragu, oktobra 1998. godine. On je, govoreći o Kosovu, rekao da je neprihvatljivo i nerazumno da se NATO vojnom silom ili vojnom intervencijom meša u rešavanje problema manjina u bilo kojoj državi. Jer, kako će izgledati svet sutra ako se NATO, ili bilo koja druga vojna alijansa, budu silom mešali u rešavanje manjinskih pitanja, budući da gotovo ne postoji nijedna zemlja u svetu koja u većoj ili manjoj meri nema problema sa manjinama. Mislim da su srpska vlada i Srbi uopšte danas dovedeni u situaciju da očekuju pomoć jedino od Rusije, jer je ruska pozicija veoma korektna i vrlo trezvena.
CARATAN: Ono što je bitno za svaku državnu politiku - to je da slijedi vlastite interese. Rusija pomaže Srbiji u onoj mjeri u kojoj se njeni interesi poklapaju sa interesima Srbije. Nema nijedne države koja bi iz altruističkih razloga nešto radila na svoju štetu.
TERZIĆ: Mislim da je politika Rusije, pored ostalog, motivisana i stabilnošću Balkana. Suštinsko je pitanje da li je interes Balkana, pa time i Srbije i svih zemalja na ovom prostoru, uključenje u NATO pakt. Ja pripadam onoj generaciji koja je verovala da će raspuštanjem Varšavskog ugovora doći i do raspuštanja NATO pakta i da će se cela Evropa pretvoriti u zonu mira, bezbednosti, poštovanja ljudskih prava, otvorenoih granica i slobodnog kretanja roba, ljudi i ideja. Umesto toga prisustvujemo snažnoj militarizaciji cele Evrope, snažnom vojnom pohodu NATO-a na istok, opasnom opkoljavanju Rusije, praktičnom uspostavljanju protektorata nad celim Balkanom. Zato mislim da je pozicija Rusije u interesu ne samo Srbije, nego i u interesu svih balkanskih država.
CARATAN: Moram upozoriti da uloga NATO-a danas nije ista kao prije. To je i politički pakt, ne samo vojni, i jedan dio tranzicijskih zemalja vidi u pristupanju NATO paktu rješenje za svoju sigurnost. Uzgred, jedna napomena. Sve političke stranke u Hrvatskoj su za priključenje NATO-u, ali u ispitivanjima javnog mnijenja NATO uglavnom ne stoji dobro, većina hrvatskih građana nije za priključenje.
KARABEG: U poslednje vreme u Srbiji se mogu čuti teze da Rusija kao svoju cenu za podršku u kosovskom pitanju postavlja uslov da Srbija ne uđe u NATO pakt. Potvrdu za tu tezu našao sam i u nekoliko tekstova objavljenih u uglednim novinama u Srbiji u kojima se govori o tome da Srbija nema šta da traži u NATO paktu. Kako vi na to gledate, gospodine Terziću?
TERZIĆ: Moram priznati da nisam ni čuo, niti pročitao da Rusija zahteva od Srbije da ne uđe u NATO pakt. Naročito to nisam čuo iz nekih verodostojnih izvora. Naravno, kad je reč o NATO paktu, raspoloženje stanovništva Srbije i svih Srba u celini je antinatovsko, pre svega zato što se NATO, svojom vojnom akcijom u Republici Srpskoj Krajini, zatim bombardovanjem Republike Srpske 1995. godine, potom agresijom na Srbiju i na SR Jugoslaviju, pokazao kao jedna izrazito neprijateljska vojna sila. Da ne govorimo o velikim žrtvama NATO agresije na Kosovu i Metohiji, u Beogradu i celoj Srbiji. Kolega Caratan je rekao da NATO pored vojne ima i političku funkciju. Mislim da je ona još problematičnija. Ja sam ne samo od Madlen Olbrajt, nego i od više eksperata NATO pakta, čuo da NATO, pored odbrambene, ima i civilizacijsku misiju, to jeste da podupire širenje zapadnih vrednosti na Istoku i na Balkanu. Mislim da je to vrlo problematična teza koja dovodi u pitanje opšteprihvaćeno stanovnište da Evropa i Evropska unija treba da budu zajednički dom svih naroda Evrope, da se zajednička evropska kuća temelji na pluralizmu religija, nacija i civilizacijskih vrednosti. Meni se čini da je politika NATO pakta prema Srbiji i prema Srbima ustvari pokušaj eliminisanja potencijalnih ruskih saveznika u nekom mogućem, predstojećem velikom obračunu NATO-a sa Rusijom.
KARABEG: Da li Srbija može biti potencijalni ruski saveznik u budućnosti?
TERZIĆ:Političke elite u Srbiji imaju želju za što bržom integracijom u Evropsku uniju i u evroatlantske strukture. Običan svet, međutim, ima odbojan stav prema NATO- paktu, jer su Srbi i Srbija bili žrtve njegove agresije. Mislim da je Srbija uvek bila deo Evrope, evropske kulture i evropske tradicije. Verujem da oni koji vode Srbiju žele da razvijaju dobre odnose i sa Evropom i sa Rusijom i sa drugim državama sveta. Ali je problem u tome što Evropska unija i Sjedinjene američke države neprekidno nastavljaju sa serijom ultimatuma, ucena i ponižavanja Srbije i sa očiglednim otimanjem teritorije. Moram da priznam da je za mene lično i za ljude s kojima se ja srećem potpuno neprirodno da onome ko vas bombarduje, ko vas ponižava, ko vam neprekidno uvodi embargo, uporno hrlite u naručje, a on vas neće. Mislim da bi Srbija trebala dobro da odmeri šta je njen interes. Ja lično smatram da je njen interes da razvija dobre odnose sa Zapadom, pre svega sa Evropskom unijom, ali i sa Rusijom i drugim zemljama poput Kine i zemalja takozvanog Trećeg sveta.
KARABEG: Gospodine Caratan, ukoliko bi se Srbija više okrenula prema Rusiji i prema Kini i u njima tražila saveznike, kako bi se to odrazilo na region?
CARATAN: Ovdje se postavljaju pitanja kao da se nalazimo u doba hladnog rata i kao da "topli rat" samo što nije izbio. Mislim da je sukob između Istoka i Zapada van igre, on prosto više uopće ne dolazi u obzir. Nijedna strana nema nikakvog interesa da ide na to. Ekspanzija NATO-a se prije svega vidi kao širenje političkog i ekonomskog utjecaja Zapada, ne radi se tu o nekim militantnim situacijama. Kada se govori o širenju zapadnih vrijednosti, tu se misli na demokraciju i liberalnu ekonomiju, a ne na širenje kulta Zapada. Taj kult Zapada se širi indirektno, sa koka kolom, tehnikom, kompjutorima i tako dalje. Kad je riječ o Kosovu, imam utisak da su i Sjedinjene američke države i Evropska unija izgubili strpljenje, da neće prihvatiti dalje produživanje pregovora, osim, možda, o nekim tehničkim pitanjima. S druge strane, Rusija u posljednje vrijeme upotrebljava prilično žestoku leksiku oko Kosova, ali je veliko pitanje što će Rusija napraviti. Rusija je stavljena pred izbor - ili će uložiti veto, a onda će, usprkos veta u Vijeću sigurnosti, Sjedinjene države i Evropska unija priznati Kosovo, pa će Rusija zapravo ispucati hitac u prazno, ili će se suzdržati od glasanja o Kosovu. To je sada u igri i nitko još uvijek ne može prognozirati kako će se Rusija postaviti. U svakom slučaju, prihvaćanje kosovske nezavisnosti donosi poen Zapadu, a njeno odlaganje ili prihvaćanje nekog drugog rješenje donosi poen Rusiji.
KARABEG: Da li Rusija svojim angažmanom može da spreči priznavanje nezavisnosti Kosova?
TERZIĆ: Rusija ne bi mogla da spreči samostalno i unilateralno priznavanje samoproklamovane nezavisnosti Kosova i Metohije od strane Zapada ili pojedinih država Zapada. Ali to bi bilo potpuno suprotno principima međunarodnog prava. Braneći te principe u slučaju Kosova i Metohije, Rusija, čini mi se, brani međunarodni pravni poredak. Ako bi se desilo da se mimo Organizacije ujedinjenih nacija prizna samoproklamovana nezavisnost Kosova i Metohije, onda bi sutra bilo koja država u svetu mogla da prizna samoproglašenje neke nezavisnosti. Možda bi Rusija sutra mogla da prizna samoproglašenu Baskiju ili Korizku ili, ne daj bože, Teksas ili neki drugi deo Sjedinjenih američkih država. Takav način rešavanja međunarodnih problema vodi u haos, vodi u neku vrstu međunarodnog terorizma.
KARABEG: Gospodine Caratan, da li vi mislite da Rusija svojim angažmanom oko Kosova brani principe međunarodnog prava?
CARATAN: Principi međunarodnog prava nisu baš jako jasni u slučajevima realizacije prava na samoodređenje. Čak i u izvornim dokumentima Ujedinjenih nacija postoji teza da se pravo na samoodređenje aktivira onda kada se radi o trajnoj i gruboj diskriminaciji i ta teza sve više dobiva na važnosti u međunarodnom pravu.
KARABEG: Kad je reč o neslaganju Sjedinjenih američkih država i Rusije oko Kosova, da li se tu ustvari radi o odmeravanju snaga? Da li je Rusija izabrala Kosovo da pokaže svoju snagu, da pokaže da je ponovo velika sila?
CARATAN: Rusija sigurno nije htjela dozvoliti da se jedno tako važno pitanje, koje bitno tangira evropsku politiku, riješava bez nje. To je nesumnjivo. A, koliko će Rusija uložiti svoga političkog kredita u rješavanje pitanja Kosova, to ovisi o odluci Moskve. Da li će ona bez rezerve stati iza Srbije i uložiti veto ili će napraviti neko kompromisno rješenje i povući se do neke točke, to ćemo vidjeti. Mislim da Rusija sada zapravo nastoji da se nađe neko posredno rješenje. Ali vrag je u tome da je teško naći posredno rješenje, jer su pozicije Srbije i kosovskih Albanaca dijametralno suprotne.
KARABEG: Gospodine Terziću, da li mislite da je Rusija izabrala kosovsko pitanje da na njemu pokaže da je ponovo velika sila?
TERZIĆ: Mislim da se, na neki način, preko pitanja Kosova i Metohije, prelama i izvesno odmeravanje snaga. To je nesporno. Mislim da Rusija svoj očigledni povratak na poziciju velike sile demonstrira i na pitanju Kosova i Metohije.
