RSE: Profesore Šijakoviću, u Crnoj Gori se često čuje da se kao posljedica tranzicije izgubila srednja klasa. Da li je to tačno i ako jeste kakve su sociološke i političke posljedice tog procesa?
ŠIJAKOVIĆ: To je samo delimično tačno zato što je u ekonomskom i materijalnom smislu oslabio onaj deo koji se ranije nazivao tipičnom srednjom klasom kao što su ljudi iz oblasti kulture, prosvete, zdravstva, tih institucija, ali naravno oni su ostali i dalje srednja klasa u nekom psihološkom smislu, u nekom kulturnom smislu i pripadnici su toga jer se nijedna klasa ne može meriti samo po ekonomskom stanju ili nekakvom socijalnom položaju. To je u tom delu tačno. U drugom delu nije tačna ta teza jer se ustvari proširila i razvila srednja klasa. Sada su u srednju klasu ušla brojna druga zanimanja, ljudi iz privatnog biznisa, iz malog biznisa, vlasnici različitih agencija, hotelskih i drugih usluga, mnoštvo trgovine i tome slično i nagrnuo je jedan potpuno drugi veliki deo. Inače, razvijene države se ponose srednjom klasom zato što je to najvažniji deo društva, najzdraviji ili najznačajniji. Tu je velika socijalna mobilnost, tu je znanje, tu je rad, tu su njihove široke potrebe, tu je velika potrošnja, za razliku od bogatog sloja koji je vrlo uzak i ima svoje specifične potrebe i naravno za razliku od mase radnika ili drugih pauperizovanih slojeva nezaposlenih, penzionera i tome slično.
RSE: Da li ta neka nova srednja klasa može biti nosilac vijednosti koje se tradicionalno vežu za taj pojam, nosilac promjena građanskih, intelektualnih... svijest društva?
ŠIJAKOVIĆ: To, na žalost, ne može. Uglavnom su to ljudi koji su vezani za nekakva svoj uzak interes koji je vezan za profit, sticanje bogatstva, za jedan snažan ritam koji ne ostavlja prostora za bavljenje opšte društvenim pitanjima. Naravno, to može da ima dobre posledice, država ima koristi od tih slojeva ako plaćaju porez, ako nije riječ o nekoj vrsti sive ekonomije, ali u ovom građanskom smislu zaista ne. Taj deo srednje klase, deo na kome počiva ta građanska svest i građanski aktivizam, posveta, kultura, zdravstvo, obrazovanje, koji je sada izgubio svoju moć i svoju ulogu, ostala mu je samo još neka kulturna dimenzija, on je i psihološki dosta krahirao, nije mu više ni do čega, bori se za svakodnevno preživljavanje sa malom platom, sa nezaposlenošću i sa raznim drugim problemima, a on je tradicionalno izvor te kreativne snage. Na kraju krajeva, iz tog dela proizilazi inteligencija, intelektualne snage jednog društva, a ako su one u takvom jednom lošem ekonomskom i socijalnom položaju onda one ne mogu da pruže ni na drugoj strani. To je veliki gubitak za društvo jer dok se taj deo ne podigne nećemo imati tu kritičku misao koja će moći da pokreće nešto, da da inicijativu, da stvara tu kritičku masu. To jeste jedan veliki problem i on će sigurno ostati duže vreme.
RSE: Kakve su inače posljedice takozvane divlje privatizacije za koju se većina stručnjaka u Crnoj Gori slaže da se najbolje oslikana tim terminom. Kakve su posljedice po promjene u sistemu vrijednosti?
ŠIJAKOVIĆ: Prvo su ekonomske posledice jer se razvija jedan vrlo uzak sloj bogatih ljudi, psihološke posledice su jer su se samo neki koji možda to nisu ni zaslužili svojim radom, znanjem, kreativnošću dokopali sredstava na bazi korupcije, na bazi raznih drugih položajnih situacija, bliskosti sa partijama, partijskim vođama, onda naravno potpuno je poremećen jedan sistem vrednosti. Kada ljudi vide na koji način je došlo do takve jedne privatizacije izdvajanja bogatog sloja oni će prosto da izgube veru u jedan normalan rad, u jednu društvenu i državnu zaštitu. Propala su mnoga preduzeća koje nisu možda imala razloga da propadnu. Država je pustila da se izvuče samo ono što ima trenutnu korist i za nekoga korist. Ta zaista divlja privatizacija koja je ne samo u Crnoj Gori nego u celom ovom regionu, regionu bivše Jugoslavije i ne samo bivše Jugoslavije nego i zemalja koje su već u Evropskoj Uniji, ona i privlači špekulantske kategorije kapitala, načina ponašanja, vrednosti. Ostavlja utisak da je sada došao drugi sistem vrednosti koji kaže – Snađi se kako možeš, otmi, prevari, manipuliši, napravi monopol i to će ti biti jednog dana nagrađeno -. Potpuno je deformisan sistem vrednosti, nepoštovanja rada, stvaralaštva, kreacije, znanja, obrazovanja.
RSE: U svemu tome su se jako dobro snašle i političke elite, iako bi njima po definiciji opšti interes trebalo da bude iznad pojedinačnog ili interesa raznih lobija.
ŠIJAKOVIĆ: To je pre svega počelo od partija jer ljudi koji su se dokopali vlasti iz devedesetih godina odmah su produžetak te svoje vlasti i moći našli kroz transformaciju i prelazak društvene i državne svojine u privatne ruke. Oni su pružili mogućnost i dali slobodu ljudima bilo direktno utičući da oni to rade, bilo nesprečavajući da se takve stvari rade, da se presipa kapital direktno u privatne ruke i time je otvoren prostor za sve mahinacije, korupciju. Tu su partijske vođe direktni krivci toga i nadalje se proteže taj oblik kroz tu vrstu divlje privatizacije.
RSE: Kako biste Vi okarakterisali sistem u kome mi danas živimo, da li tu ima uopšte države, socijalne pravde?
ŠIJAKOVIĆ: Ja bih rekao da je to jedno potpuno nedovršeno tranziciono društvo u kome nemamo potpuno izgrađenu pravnu državu, nemamo izgrađeno civilno društvo, nemamo razvijenu demokratiju koja poštuje pravila procedure, nemamo slobodno javno mnjenje koje će imati svoju kritičku dimenziju. Mi danas nemamo jedno odgovorno društvo i nemamo jednu odgovornu državu, nemamo jednu odgovornu politiku i to je ta osnovna karakteristika našeg stanja na prostoru Balkana.