Iako je bilo logično, da nakon tragičnih dogadjaja tokom devedesetih, političari zapadnog Balkana preuzmu vodeću ulogu u uspostavljanju normalnijih odnosa i izgradnji poverenaja, ovaj posao je, očigledno, prepušten onima, koji za to imaju više volje i potrebe. Najviše hrabrosti u ovom procesu imali su predstavnici raznih segmenata kulture, svesni činjenice da se zatvaranje u uske granične i nacionalne okvire, aposlutno kosi sa njihovim osnovnim vrednosnim sudovima.
Ne preterano pred očima šire javnosti, u domenu različitih žanrova popularne muzike postoje mnogi oblici saradnje, naročito kada je u pitanju alternativna scena, dakle manje popularna forma od, recimo, folk muzike, gde je ta saradnja pod većom prismotrom odredjenih mas medija, pa se sa većim oprezom i ulazi u saradnju. O saradnji mladih hip-hop muzičara, koja sve češće poprima oblike prijateljstva, govore dva tipična predstavnika ove scene – srpske Marčelo i hrvatske Luka Bardić iz splitske grupe TBF:
MARČELO: Evo, već ima četiri godine, krenula je ta priča - saradnja, koja je i dan danas traje i širi se. To što smo tada uspeli da uradimo, što smo skupili hrabrosti da uradimo svojevremeno, Elemental, Edo, Frenki i ja, je očigledno otvorilo put nekim novim ljudima da saradjuju, da se medjusobno druže, rade muziku zajedno. Isto tako je to otvorilo put nekim ljudima da seru najjače što mogu zato što misle da je to gaženje po mrtvima, nepoštovanje mrtvih. Ja bih samo rekao da je to više poštovanje za žive, koji su ipak negde važniji od mrtvih. Eto, postoje, naprosto ljudi kojima se ne može dokazati ni za sto godina da mržnja ne vodi ničemu. Svako normalan je svestan da smo izmanipulisani, uvučeni u glupost. Mi se stvarno trudimo, sa svoje strane, makar nekim novim generacijama da pokažemo da je to kriv put, da pokažemo da je mnogo bolje kad se ljudi druže i razumeju.
LUKA: Po meni, to je još poprilično sramežljivo, ali ide dosta nabolje, malo po malo, sve više se počela vrtjeti ta priča, konkretno što se tiče albuma – ne. Mi smo inače kao bend dosta čudni sa saradnjama, ne znam zašto ali uvijek tako ispadne – kad god smo išli raditi sa nekim... valjda smo dosta introvertirani na neki način, imamo jedan svoj princip rada koji je takav i teško je sa nekim se složiti. Ali prijateljski smo uvijek u kontaktu i razmjenjujemo stvari sa ekipom iz Beograda, Zagreba, i evo sad smo bili u Makedoniji, pa smo ostavili CD, uzeli CD, u Splitu. Uvijek se trudimo povezivati ljude što više možemo. Konkretno, ekipa iz Bad copy, Nigrutin, Vikler bili su kod nas, uvijek im se javimo kad dodjemo, isto tako i Edo... ima jedan krug ljudi, dosta se družimo kad imamo prilike. Edo radi sa njima iz Badcopy, oni su u tom nekom djiru da skupa rade stvari.
MARČELO: To su sad već velika i ozbiljna prijateljstva nastala upravo iz muzike pa se izrodilo jedno baš pravo iskreno i duboko prijateljstvo sa svim ljudima sa kojima sam saradjivao. Mogu da kažem da iz godine u godinu sve se više oseća koliko ljudi to kapiraju, koliko je nekim normalnim ljudima cela priča preko glave i stvarno žele da gledaju napred, da se bore za svoje ali poštujući tudje – što uopšte nije teško bilo kome ko zna ko je... ako ne znaš ko si - onda napadaš tudje da bi doznao ko si ti.
O saradnji na alternativnoj sceni i iz ugla profesorke Univerziteta umetnosti u Beogradu Milene Dragičević Šešić:
“Dakle, dovoljno alternativne muzike, repa, hip-hopa, drugih nekih formi, do saradnje dolazi spontano što je i logično, jer to je scena koja se gradi sa otporom prema nekim dominantnim tendencijama na lokalnim scenama, ne samo prema lokalnim političarima već i prema vladajućim kulturnim modelima, prema vladajućim obrascima.”
Postoje različiti modaliteti kako se unutar ove scene saradjuje, uprkos tome što nema zvanične i finansijske podrške što stvara mnoge potečkoće, kaže Milena Dragičević Šešić:
“Jedina podrška regionalnoj saradnji dolazi iz medjunarodnih organizacija, i kroz radio koji okuplja alternativnu muzičku scenu regiona, praktično je finansiran. Činjenica je da to pokazuju najveće manjkavosti, nedostatke i nezrelost kulturnih politika svake pojedinačne zemlje zapadnog Balkana.”
Ne preterano pred očima šire javnosti, u domenu različitih žanrova popularne muzike postoje mnogi oblici saradnje, naročito kada je u pitanju alternativna scena, dakle manje popularna forma od, recimo, folk muzike, gde je ta saradnja pod većom prismotrom odredjenih mas medija, pa se sa većim oprezom i ulazi u saradnju. O saradnji mladih hip-hop muzičara, koja sve češće poprima oblike prijateljstva, govore dva tipična predstavnika ove scene – srpske Marčelo i hrvatske Luka Bardić iz splitske grupe TBF:
MARČELO: Evo, već ima četiri godine, krenula je ta priča - saradnja, koja je i dan danas traje i širi se. To što smo tada uspeli da uradimo, što smo skupili hrabrosti da uradimo svojevremeno, Elemental, Edo, Frenki i ja, je očigledno otvorilo put nekim novim ljudima da saradjuju, da se medjusobno druže, rade muziku zajedno. Isto tako je to otvorilo put nekim ljudima da seru najjače što mogu zato što misle da je to gaženje po mrtvima, nepoštovanje mrtvih. Ja bih samo rekao da je to više poštovanje za žive, koji su ipak negde važniji od mrtvih. Eto, postoje, naprosto ljudi kojima se ne može dokazati ni za sto godina da mržnja ne vodi ničemu. Svako normalan je svestan da smo izmanipulisani, uvučeni u glupost. Mi se stvarno trudimo, sa svoje strane, makar nekim novim generacijama da pokažemo da je to kriv put, da pokažemo da je mnogo bolje kad se ljudi druže i razumeju.
LUKA: Po meni, to je još poprilično sramežljivo, ali ide dosta nabolje, malo po malo, sve više se počela vrtjeti ta priča, konkretno što se tiče albuma – ne. Mi smo inače kao bend dosta čudni sa saradnjama, ne znam zašto ali uvijek tako ispadne – kad god smo išli raditi sa nekim... valjda smo dosta introvertirani na neki način, imamo jedan svoj princip rada koji je takav i teško je sa nekim se složiti. Ali prijateljski smo uvijek u kontaktu i razmjenjujemo stvari sa ekipom iz Beograda, Zagreba, i evo sad smo bili u Makedoniji, pa smo ostavili CD, uzeli CD, u Splitu. Uvijek se trudimo povezivati ljude što više možemo. Konkretno, ekipa iz Bad copy, Nigrutin, Vikler bili su kod nas, uvijek im se javimo kad dodjemo, isto tako i Edo... ima jedan krug ljudi, dosta se družimo kad imamo prilike. Edo radi sa njima iz Badcopy, oni su u tom nekom djiru da skupa rade stvari.
MARČELO: To su sad već velika i ozbiljna prijateljstva nastala upravo iz muzike pa se izrodilo jedno baš pravo iskreno i duboko prijateljstvo sa svim ljudima sa kojima sam saradjivao. Mogu da kažem da iz godine u godinu sve se više oseća koliko ljudi to kapiraju, koliko je nekim normalnim ljudima cela priča preko glave i stvarno žele da gledaju napred, da se bore za svoje ali poštujući tudje – što uopšte nije teško bilo kome ko zna ko je... ako ne znaš ko si - onda napadaš tudje da bi doznao ko si ti.
O saradnji na alternativnoj sceni i iz ugla profesorke Univerziteta umetnosti u Beogradu Milene Dragičević Šešić:
“Dakle, dovoljno alternativne muzike, repa, hip-hopa, drugih nekih formi, do saradnje dolazi spontano što je i logično, jer to je scena koja se gradi sa otporom prema nekim dominantnim tendencijama na lokalnim scenama, ne samo prema lokalnim političarima već i prema vladajućim kulturnim modelima, prema vladajućim obrascima.”
Postoje različiti modaliteti kako se unutar ove scene saradjuje, uprkos tome što nema zvanične i finansijske podrške što stvara mnoge potečkoće, kaže Milena Dragičević Šešić:
“Jedina podrška regionalnoj saradnji dolazi iz medjunarodnih organizacija, i kroz radio koji okuplja alternativnu muzičku scenu regiona, praktično je finansiran. Činjenica je da to pokazuju najveće manjkavosti, nedostatke i nezrelost kulturnih politika svake pojedinačne zemlje zapadnog Balkana.”
