U tom smislu, predsednik Inicijative mladih za ljudska prava Andrej Nosov smatra da bi se Srbiji učinila najgora usluga ukoliko bi Evropska unija odustala od ovog zahteva:
"Mi verujemo da bez evropskog pritiska na Srbiju u odnosu na Mladića i na odnos i ostvarenje presude Medjunarodnog suda pravde, nema demokratske Srbije koja je zasnovana na vladavini prava i koja poštuje sve one žrtve koje su nastale tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Dakle, kao organizacija za ljudska prava, verujemo da se osnovnim principima ne sme trgovati čak ni u trenutku kada Srbijom vlada politička nestabilnost."
Ministar kulture i informisanja Dragan Kojadinović tvrdi, sa druge strane, da je inicijativa nevladinih organizacija sasvim izlišna, jer je ispunjavanje haških obaveza i tako jedan od prioriteta aktuelne vlasti:
"Ja, u principu, poštujem aktivnost nevladinog sektora, ali smatram da u ovom trenutku oni kucaju na otvorena vrata, odnosno da je prioritet ove i svake sledeće vlade saradnja sa Haškim tribunalom. Mislim da Srbiju ne treba više na to podsećati i na bilo koji drugi način uslovljavati. Jednostavno, mi moramo da raščistimo sa nekim problemima u bližoj prošlosti. To je obaveza koja stoji pred nama i sasvim smo svesni da je to jedna od prepreka na putu ka Evropskoj zajednici; da to ne treba sada potencirati jer veoma liči na jeftino sticanje političkih poena."
U trenutku kada je postalo očigledno da Ahtisarijev plan daje nezavisnost Kosovu, čak i od nekih visokih zvaničnika Evropske unije moglo se nezvanično čuti da bi Srbiji trebalo na neki način kompenzovati taj gubitak. Za razliku od građana Srbije koji u tome vide zadovoljavanje kakve-takve pravde, pojedine nevladine organizacije smatraju da Brisel ne sme da podlegne iskušenju da trguje suštinskim principima u razgovorima o statusu Kosova, što je ponovo probudilo staru zlovolju prema nevladinom sektoru. Ministar Dragan Kojadinović:
"Kada se pomene termin 'nevladin sektor', tu se pre svega misli na one nevladine organizacije koje se bave raznim zbivanjima na ovim prostorima. Mnogo je, na sreću, danas nevladinih organizacija u Srbiji i veoma se raširio i razgranao civilni sektor. U raznim oblastima imamo razne nevladine organizacije koje se bave svojim problemima i svojim temama."
Čelnika Inicijative mladih Andreja Nosova nije, međutim, začudila hajka koja je pokrenuta na pojedinim internet forumima nakon njihovog pisma:
"Mi stalno trpimo neku vrstu pritiska pod ovom vladom i svesni smo toga da je naš posao ponekad težak i da ponekad on iziskuje i reakciju, i pored toga što većina smatra da je to jedan izdajnički čin. Ako samo pogledate reakcije na to naše pismo, vi ćete zapravo shvatiti da ljudi ne razumeju da hapšenje Ratka Mladića, njegovo sudjenje, uopšte sudjenje za ratne zločine, nisu izdajniči čin, već to predstavlja jedini put kako Srbija može postati demokratska i uredjena država."
Mogu li ipak nevladin sektor i oni koji vode ovu zemlju prevladati svoje animozitete koji sigurno ne doprinose demokratizaciji društva, u koju se i jedni i drugi zaklinju, upitali smo sociologa kulture Ratka Božovića:
"Taj spor je nepotreban jer, osim isključivosti i neočekivanosti, nema gotovo ništa normalno. Mislim da bi bilo prirodno da svako svoju obavezu, koja se podrazumeva, izvršava. Onda se ne bi mešali segmenti nevladinog sektora sa onima što pripada vlasti, što pripada državi i što pripada, konačno, politici."
"Mi verujemo da bez evropskog pritiska na Srbiju u odnosu na Mladića i na odnos i ostvarenje presude Medjunarodnog suda pravde, nema demokratske Srbije koja je zasnovana na vladavini prava i koja poštuje sve one žrtve koje su nastale tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Dakle, kao organizacija za ljudska prava, verujemo da se osnovnim principima ne sme trgovati čak ni u trenutku kada Srbijom vlada politička nestabilnost."
Ministar kulture i informisanja Dragan Kojadinović tvrdi, sa druge strane, da je inicijativa nevladinih organizacija sasvim izlišna, jer je ispunjavanje haških obaveza i tako jedan od prioriteta aktuelne vlasti:
"Ja, u principu, poštujem aktivnost nevladinog sektora, ali smatram da u ovom trenutku oni kucaju na otvorena vrata, odnosno da je prioritet ove i svake sledeće vlade saradnja sa Haškim tribunalom. Mislim da Srbiju ne treba više na to podsećati i na bilo koji drugi način uslovljavati. Jednostavno, mi moramo da raščistimo sa nekim problemima u bližoj prošlosti. To je obaveza koja stoji pred nama i sasvim smo svesni da je to jedna od prepreka na putu ka Evropskoj zajednici; da to ne treba sada potencirati jer veoma liči na jeftino sticanje političkih poena."
U trenutku kada je postalo očigledno da Ahtisarijev plan daje nezavisnost Kosovu, čak i od nekih visokih zvaničnika Evropske unije moglo se nezvanično čuti da bi Srbiji trebalo na neki način kompenzovati taj gubitak. Za razliku od građana Srbije koji u tome vide zadovoljavanje kakve-takve pravde, pojedine nevladine organizacije smatraju da Brisel ne sme da podlegne iskušenju da trguje suštinskim principima u razgovorima o statusu Kosova, što je ponovo probudilo staru zlovolju prema nevladinom sektoru. Ministar Dragan Kojadinović:
"Kada se pomene termin 'nevladin sektor', tu se pre svega misli na one nevladine organizacije koje se bave raznim zbivanjima na ovim prostorima. Mnogo je, na sreću, danas nevladinih organizacija u Srbiji i veoma se raširio i razgranao civilni sektor. U raznim oblastima imamo razne nevladine organizacije koje se bave svojim problemima i svojim temama."
Čelnika Inicijative mladih Andreja Nosova nije, međutim, začudila hajka koja je pokrenuta na pojedinim internet forumima nakon njihovog pisma:
"Mi stalno trpimo neku vrstu pritiska pod ovom vladom i svesni smo toga da je naš posao ponekad težak i da ponekad on iziskuje i reakciju, i pored toga što većina smatra da je to jedan izdajnički čin. Ako samo pogledate reakcije na to naše pismo, vi ćete zapravo shvatiti da ljudi ne razumeju da hapšenje Ratka Mladića, njegovo sudjenje, uopšte sudjenje za ratne zločine, nisu izdajniči čin, već to predstavlja jedini put kako Srbija može postati demokratska i uredjena država."
Mogu li ipak nevladin sektor i oni koji vode ovu zemlju prevladati svoje animozitete koji sigurno ne doprinose demokratizaciji društva, u koju se i jedni i drugi zaklinju, upitali smo sociologa kulture Ratka Božovića:
"Taj spor je nepotreban jer, osim isključivosti i neočekivanosti, nema gotovo ništa normalno. Mislim da bi bilo prirodno da svako svoju obavezu, koja se podrazumeva, izvršava. Onda se ne bi mešali segmenti nevladinog sektora sa onima što pripada vlasti, što pripada državi i što pripada, konačno, politici."
