RSE: Ponovo je Srebrenica na dnevnom redu. Radikalski radio Fokus je pre neki dan o tome govorio, a pre njega je to bio Glas javnosti, sa posebnim podlistkom. Šta Vi kažete na to?
GAĆE: Milim da je to sramno. Izražavam i svoj lični stav i stav članova Nezavisnog udruženja novinara Srbije. To smo i dokazali. Odmah smo reagovali na podlistak Lična karta Srebrenice u Glasu javnosti. Potom je Glas javnosti ponovo objavio isti dodatak, tvrdeći da je veliki interes čitalaca za novim gledištima o događaju u Srebrenici. Kompletno rukovodstvo NUNS-a se oglasilo, a to znači kompletni Izvršni odbor. Nije prošlo ni mesec dana od presude koju, nije donio Sud u Hagu, nego Sud UN, koji će trajati dok bude trajao i svet. Nije dobro ne razumeti, niti imati spremnosti da se izvineš zbog nečega što se dogodilo. Mi živimo na području u kojem je istorija vrlo nestabilna. Stalno su neke bure i vulkani. Srbi i Hrvati, posle 1945. godine, ne mogu da izađu iz priče koliko je tačno bilo žrtava u Jasenovcu. Vrlo je ružno igrati se sa žrtvama na nivou broja, što radi Glas javnosti. U slučaju Srebrenice negiraju osam hiljada žrtava i govore da ih je bilo 400. Šta to znači? Ljudi nisu brojke. Kao da je i 400 malo, iako to nije tačno. Bojim se da deo srpske javnosti, kao ni deo srpske političke i intelektualne elite, ne razmišlja u kom pravcu ide Srbija.
RSE: Uvek reagujete, ali da li ste nešto preduzeli? Da li ste se obraćali Radio-difuznoj agenciji?
GAĆE: Štampa i elektronski mediji su dva nivoa. Postoji medijski savet koji već dve godine prati i ukazuje na anomalije u štampanim novinama. Tako će biti i ovog meseca. NUNS je uoči izbora konkurisao i dobio projekt da prati tri televizije i tri radija koji su dobili nacionalne frekvencije. Pratili smo, od radija, B92, Prvi program radio Beograda i Radio Fokus. Od televizija smo pratili RTS, PINK i B92. Dva meseca smo ih pratili i pisali pisma članovima RRA (Republička radio-difuzna agencija) u kojima smo ih zamolili da preispitaju svoju odluku oko Radio Fokusa. Radio Fokus je dobio na osam godina frekvenciju, a od ujutro do uveče seje mržnju i netrpeljivost, kako nacionalnu, tako i religijsku, a da ne govorim o uvredljivim rečenicama kojima se svaka javna ličnost u Srbiji stavlja na tapet. To je bio Sizifov posao, ali to nije Sizifov posao za RRA, koja ima aparate da prati sve moguće programe. Oni su dobili najsavremeniju tehniku da prate programe. To je njihov posao. Dobili smo od njih jedan odgovor za koji bih mogla da kažem da je nerazumnjiv. Oni će o svemu razmišljati, videće, oni nisu ti koji o tome treba da vode računa. Ali, ako oni nisu ti koji o tome treba da vode računa, onda ne znam ko je to? Bili su zaduženi za gašenje pojedinih televizija, koje smo mi principijelno branili. Članovi Saveta RRA ne rade svoj posao koji bi trebali da rade, a pri tome se ponašaju kao da su iznad vlasti, države, bilo koga.
RSE: Hoćete li to objaviti?
GAĆE: Neki objavljuju naša pisma, a neki ne. Pa i Glas javnosti redovno objavljuje naša saopštenja, iako smo ponekada u konfliktu. Njihov odgovor i cela naša prepiska će se naći u dobrom časopisu Dosije, koji izlazi krajem meseca.
RSE: Politika je na neki način državno glasilo, bez obzira ko je vlasnik.
GAĆE: Bez obzira što tvrde da je 50 posto akcija Politike na tržištu, javna preduzeća su i državna.
RSE: Ali Upravni odbor bira država. Država je postavila Emira Kusturicu i Matiju Bečkovića. Vi ste svojevremeno bili član Upravnog odbora Televizije Beograd.
GAĆE: Da. Posle 5. oktobra. To je zaista bio apsolutno nestranački sastav. Niko nije bio član ni jedne stranke. Neću da kažem da je bio dobar jer sam i ja, kao i drugi ljudi, bila u njemu, ali smo nekako drugačije razmišljali. Upravni odbor takozvanog javnog servisa bira Radio-difuzna agencija. Kao predsednica NUNS-a ne želim da sam stalno u konfliktu sa članovima RRA. Veoma je bio čudan izbor Upravnog odbora i pri tome se pokazalo da je to ipak stranački izbor, iako je trebao da bude nestranački. Činjenica je da Koraksić, koji je bio naš kandidat, nije mogao da uđe u Upravni odbor. Pretpostavljam da je i Udruženje novinara takođe imalo svoga kandidata. Niti iz Nezavisnog udruženje novinara Srbije, niti iz Udruženja novinara Srbije, niko nije mogao da prođe u Upravni odbor, a da ne govorimo o Programskom savetu. Mislim da je Programski savet beskrajno važan. I na izboru Programskog saveta su stranke odlučivale. Srpska radikalna stranka nije dozvolila da se formira Programski savet dok oni nisu dobili dva člana Programskog saveta.
RSE: Po kom osnovu?
GAĆE: Skupština kao bira Programski savet. Oni su utvrdili, pošto imaju najveći broj poslanika, da njima pripadaju dva mesta. Onda je napravljen politički dil. Gospodin Vučić je u Programskom savetu RTS-a. On je bio ministar za informisanje u vladi kada je mučki ubijen naš kolega novinar, Slavko Ćuruvija.
RSE: Vlada Srbije bira Upravni odbor lista Politika?
GAĆE: Da.
RSE: U čemu je razlika?
GAĆE: Skupština bira Programski savet RTS-a, a Upravni odbor bira RRA. To je bila kao masovna javna akcija. Svi su mogli da se jave: i Akademija i doktori i zubari i profesori. Svi su mogli da pošalju svog kandidata. Bio je to javni konkurs koji je trajao dva meseca. Masu puta se glumi da je to bio demokratski proces, ali nije bio. NUNS ne interesuje da li će pretplata biti 300 ili 350 dinara, već kakav je uređivački koncept javnog servisa. Prvi program javne televizije se mnogo više takmiči sa privatnom televizijom PINK, a Drugi program se koristi za ono što bi trebao da radi Prvi program. Ne znam zašto bi javni servis, kao takav, imao dve frekvencije.
RSE: Javni servis bi morao da ima edukativni program, dečiji, naučni, obrazovni. Oni to nemaju.
GAĆE: Oni pokušavaju da rade nešto na drugom kanalu, ali ne i na prvom. Zašto bi oni imali dva kanala, ako na drugom rade ono što bi trebali da rade na prvom, i to samo donekle.
RSE: Da li ste ih kao NUNS upozoravali?
GAĆE: Jesmo. Ponekada odgovore, ponekada ne.
RSE: Nekada smo imali sjajne edukativne emisije i sjajan dečiji program.
GAĆE: To bi trebao da radi pravi javni servis. Zato i jesu javni servis i zato ih finansiraju građani. Javni servis je odgovoran građanima, a ne nekoj partiji, niti vladi. Da su ostali na budžetu, onda bi bilo potpuno normalno da četiri godine, koliko ostaje ista vlada i Skupština, budu odgovorni skupštinskom parlamentu, kao najvećem organu, i vladi. Ovde je u pitanju reč građana. Građani finansiraju javni servis. Otvorite site BBC-a i videćete da do poslednjeg penija objašnjavaju građanima gde se troši novac. Klikne na site RTS-a i pokušajte da nađete informacije o finansijama.
RSE: RTS ima informacije bitne za građane, a to je koliko se u užoj Srbiji naplati pretplate, koliko u Beogradu, koliko u Vojvodini, ali nigde nema ništa o tome na šta se troši ta pretplata.
GAĆE: Pre dve-tri nedelje je glavni i odgovorni urednik Informativnog programa dao intervju Politici i na dosta suvislo pitanje novinara rekao je da onaj kome se ne sviđa program javnog servisa uzme daljinski upravljač, koji je najdemokratičnija sprava koja postoji. Mislim da to ni Željko Mitrović ne bi izgovorio. I on bi se veoma tukao za gledanost.
RSE: U belom svetu bi glavni i odgovorni urednik BBC-a ili CNN-a odmah dobio otkaz i nikada više ne bi mogao da kroči u novinarstvo.
GAĆE: NUNS je reagovao. Plate svih zaposlenih u javnom servisu veoma zavise od toga koliko će građani dati, koliko će plaćati pretplatu. Mislim da građani u Srbiji moraju ovoga trenutka da shvate da su oni vlasnici tog javnog servisa jer ga oni i finansiraju.
RSE: Obeležen je Dan novinara, 27. mart. Videla sam i vašu izjavu tim povodom i izjavu Udruženja novinara Srbije. U tom udruženju su novinari iz vremena Miloševića. To udruženje ima i svoj sindikat, koji ne vidim da funkcioniše. Glavna sindikalka, Čabarkapić, iz Večernjih novosti, je rekla da jeste težak položaj naših novinara, ali da je i svuda u svetu težak, čak i u skandinavskim zemljama. Pre četiri godine je delegacija NUNS-a išla na jedan veliki novinarski skup u Norvešku. Dobili su podatke, pisane i potpisane, da u kasi Norveškog udruženja novinara ima 25 miliona eura. Od države Norveške je to udruženje dobilo pravo na copyright. Novinari imaju pet nedelja godišnjeg odmora. Ako im presuši inspiracija, dobijaju pare za sedam dana odmora i skupljanja produktivne energije u bilo kojoj zemlji Evropi, koju oni izaberu. Ovde novinari uglavnom nemaju stanove, uglavnom su honorarci bez penzionog. Šta vi kažete na položaj novinara?
GAĆE: Mislim da položaj novinara deli sudbinu društva. Ne možete imati društvo koje je duboko propadalo 15 godina i urušavalo se, a da jedino naša profesija ostane nedotaknuta. Situacija u novinarskoj profesiji je veoma teška, ali razmišljam na neki drugi način. NUNS je konkurisao i dobio sredstva za jedan veliki projekt. Preko osam hiljada novinara će u Srbiji biti anketirano da kažu u kojem su udruženju, da li su povezani, kakav im je položaj, ko radi na crno, kome se plaćaju puni doprinosi. Sve ćemo istražiti. Dobićemo informacije. Mislim da će to biti jedna sjajna baza podataka o krvnoj slici novinarske profesije u Srbiji. Mislim da novinari mogu da budu u boljoj poziciji. Mi smo, u zgradi u kojoj smo smešteni, podstanari, a drugo udruženje koristi zgradu novinara. Sada smo prvi put tužili UNS. Tražimo preispitivanje odluke o svojini i uknjižbi.
RSE: Da li je tačno da su se uknjižili u vreme operacije Sablja?
GAĆE: Tačno je, ali je to koincidencija. To su mogli da urade i 1997. godine. To nisu uradili dok nisu promenili advokata. Bilo bi dobro kada bi se upravljalo tom zgradom onako kako treba, pošteno i pravedno, jer ta zgrada donosi poprilične prihode. Ostala sam šokirana kada sam pročitala Brajevićev statut koji je on izmenio 2004. godine. U prvoj rečenici mu stoji da se UNS finansira od članarine i od izdavanja prostora. U slučaju ako se Udruženje novinara jednog dana ugasi, onda zgrada ostaje državi.
RSE: A ko im je dao to pravo?
GAĆE: Zgrada je njihovo vlasništvo. Oni su se upisali. Ja sam u jednom razgovoru sa gospodinom Brajovićem rekla da je to sramno. Čak i kada bi se desilo da se Udruženje novinara ugasi, zašto ostavljati zgradu državi. Može ostati nezbrinutoj deci, Crvenom krstu, bilo kome. Država Srbija ima toliko kuća. Ta zgrada je zgrada Udruženja novinara Jugoslavije, sekcija Beograd. Mislimo da imamo vrlo velike osnove u tome što zgradu nije ovo udruženje svojim sredstvima gradilo, pa mi njima nešto sada pokušavamo da uzmemo. To je naše, podjednako kao i njihovo. Mesto da se iz prihoda, koji ta zgrada donosi, napravio jedna fond za pomoć novinarima, pa i za nagradu za životno delo, kojom bi kolegi, koji je bio častan u svojoj profesiji, udruženje dalo nagradu, mi se oko toga tučemo.
RSE: Predrag Milojević, čuveni novinar Politike, koji je umro pre više godina, koji je bio oženjen Nemicom iz bogate familije, ostavio je, osim svojoj daljoj rodbini, pošto nije imao nikog bližeg, milion tadašnjih maraka, s tim da se upotrebe za usavršavanje novinara u Srbiji. Pomrli su svi koji su bili u Upravnom odboru, a mi ne znamo šta je s parama.
GAĆE: Pre smrti Aleksandra Nenadovića razgovarala sam s njim o tom fondu. On mi je rekao da su zbog loših advokata izgubili te pare i da je porodica uspela da obori njegovu životnu želju koju je napisao u testamentu. Mislim da na te pare ne možemo da računamo.
RSE: Aleksandar Nenadović je meni pričao, pre nego što je umro, da je Nino Brajović dolazio i kod njega i kod Sergeja Lukača kao člana Upravnog odbora i da je hteo da preuzme taj novac.
GAĆE: Bio je neki prećutni dogovor da polovinu dobije Nezavisno udruženje novinara. Pare nisu ostavljene direktno NUNS-u, nego za razvoj novinarske profesije. U tim raznim unutrašnjim neslaganjima i konfliktima, advokati dalje porodice su očigledno bili uspešniji i uspeli su da obore nešto što je neoborivo, ali u Srbiji je sve moguće.
RSE: Nedavno je pokrenuto i pitanje nacionalnih penzija za novinare koji su bili izuzetni profesionalci. Koliko vodi inflaciji nacionalnih penzija ako bi i sportisti i glumci i novinari dobivali nacionalne penzije? Gde su tu hirurzi, piloti, mašinovođe i drugi?
GAĆE: Svaka profesija ima i svoja udruženja. To je razlog zašto mi pokušavamo da ostvarimo naše elementarno pravo da zajednički upravljamo tom zgradom, da smo i mi ravnopravni. Mislim da bi od toga mogao biti sjajan fond kojim bi mogli unutar sebe njime da raspolažemo. Dati sudbinu novinara, ili bilo koga, u ruke vlasti, koja će odlučivati da li sam dobra ili ne, je za mene pogubno.
RSE: U nekim mestima u unutrašnjosti Srbije ljudi nisu za privatizaciju.
GAĆE: Da li je ona na republičkom nivou, ili na lokalnom, nećemo praviti razlike. Mi smo apsolutno za privatizaciju. Mislim da je i najgrozniji vlasnik bolji od države. Možda tu postoji i tavorenje i strah za egzistenciju, ali mislim da je to ipak duboki otpor prema promenama koje su neophodne u društvu. Mi jesmo zemlja tek na početku tranzicionih promena i što pre u to uđemo, to će nam biti bolje. Zašto građani Niša ne izađu na referendum i ne kažu da kao građani Niša žele godišnje iz svojih doprinosa da uplaćuju neki postotak i snose troškove za svoj javni servis.
RSE: Onda bi to ostalo vlasništvo niške vlasti, koja bi se mešala u program.
GAĆE: Da, ali građani, ako idu na referendum, mogu da se izmaknu sa budžetske kase. Mislim da je tu zakon jako jasan. Zakon o informisanju iz 2003. godine je odličan. Kaže da država nema pravo da poseduje nikakav medij, sem državne agencije TANJUG. Ako hoćeš da imaš svoju televiziju, izdvajaj. Donesi odluku da će građani narednih 10 godina davati opštini više para da sačuvaju svoj javni servis.
RSE: Možda je niška situacija nešto posebno jer oni traže regionalni servis. To može da znači da mogu da dobiju više oglašivača, više reklama, da imaju veći prihod.
GAĆE: Ne mogu oni tražiti da dobiju regionalnu frekvenciju. Na konkurs Radio-difuzne agencije se javljaju podjednako i država i privatnik. Javljaju se i stare televizije, pokreću se nove i svi mogu konkurisati.
RSE: Imamo li previše medija?
GAĆE: Mislim da imamo. Uvek se vratimo na početak vladavine Slobodana Miloševića. On je gušio medije koji su bili protiv njega, a puštao da nastaju mediji koji su njegovi. Tako smo dobili preko 1000 radija, preko 450 televizija. To je stvarno previše.
RSE: To je bila jedna propagandna ofanziva rata.
GAĆE: Uvek moramo da se vratimo na pogubnost te situacije. Kada urušavate nešto 10 godina, onda, po Marfijevom zakonu, treba vam barem dva puta toliko da iz te krize izađete. Možda smo 5. oktobra imali mnogo veće nade, ili smo mislili da će proces lakše ići. Sećam se jednog teksta koji sam pisala za Danas. Tada mi je jedna vrlo blizak prijatelj rekao da sam malo preterala u očekivanjima i kritici tadašnjih novoizabranih lidera. Pitala sam ga a zašto ih ne menjaju. Prijatelj mi je rekao: "Da li Zoran Đinđić ima ovog trenutka na birou rada 10 hiljada sudija i 30 hiljada policajaca? Nema. E pošto nema i pošto ne može tu spregu u vlasti da promeni, promene će ići dosta teško".