RSE: Najvećim delom ste odgovorili na pristigla pitanja. Ono što je sada aktuelno je plan specijalnog izaslanika za Kosovo, koji je stigao pred Savet bezbednosti UN-a. Šta mogu biti sledeći koraci međunarodne zajednice, odnosno pre svih Beograda, koji uporno pokušava odložiti rešenje čekajući neku vrstu ruskog veta na plan specijalnog izlaslanika?
PEŠIĆ: Ja lično ne znam šta bi Beograd mogao da ponudi kao nekakav kompromis, na osnovu iskustva iz dosadašnjih razgovora. Jer, Beograd zahteva da Kosovo bude nekakva unutrašnje nezavisna teritorija, dakle da ostane unutar Srbije, a da bi se pregovaralo o visini autonomije, čak do – kažem – kompletne unutrašnje nezavisnosti, samo da ne bude zvanična promena granica. Nešto slično Portoriku, koji je posmatrač u Ujedinjenim nacijama, može da sklapa ugovore sa međunarodnom zajednicom, finansijskim institucijama i tako dalje, ali nema status samostalne, nezavisne države. Takva neka varijanta bi bila neko srpsko krajnje rešenje, koliko ja vidim, u ovom slučaju, dakle nešto na šta bi oni eventualno pristali. Međutim, druga strana ne pristaje ni na kakvu vrstu takve nezavisnosti, oni hoće puno međunarodno priznanje. Između ta dva stanovišta, ne znam šta bi bilo kompromisno rešenje. Ja lično sam uvek smatrala kompromisnim rešenjem da se napravi nekakva asimetrična podela Kosova. Uvek sam mislila da bi između ta dva potpuno nepomirljiva stanovišta, to bilo najbolje. Srbi bi dobili severni deo Kosova i ustanovili jednu normalniju granicu nego što je sada, a da se kosovskim Srbima koji žive na jugu, znači u tim enklavama, obezbedi nekakav pristojan status, poštovala se njihova ljudska i manjinska prava i tako dalje. Mislim da bi to bilo to nekakvo srednje, kompromisno rešenje. Ruska karta, na koju Srbija uvek igra, pokazala se kao nesigurna. Oni su, uostalom, već rekli da neće uložiti veto. Koliko sam ja razumela, ruski interes je i jedno i drugo – i da bude samostalno Kosovo i da ne bude samostalno Kosovo. I jedno i drugo se uklapa u neki njihov interes i zato oni kažu da će praktično podržati bilo koje rešenje koje zadovoljava obe strane. Ali s obzirom da ja ne vidim rešenje koje može da zadovolji obe strane, kompromis bi bila – to što sam ja više puta rekla i u javnosti – ta neka podela. Da severna Mitrovica ne bude samo faktičko stanje, nego da se to lege artis prizna kao deo Srbije, da se uspostavi jedna logična granica, da velika većina bude albanska, znači nezavisno Kosovo, s time da se zaštite sve manjine koje tamo ostanu. Eto, to ja nekako vidim između ta dva ekstrema kao srednje rešenje. Ali za sada to niko ne pominje. Ili čekaju da ovo sve propadne, pa da to bude faktičko stanje.
RSE: Stiglo je mnogo pitanja na Internet stranicu. Šta biste posebno izdvojili, odnosno šta biste zapazili?
PEŠIĆ: Najviše je bilo pitanja iz Bosne i Hercegovine. Tamo je ponovo došlo do jedne velike destabilizacije. Imam utisak da tamo vlada jedna nezdrava atmosfera. Republika Srpska, ali i Federacija BiH trebaju da postanu kooperativne. Jer i Federacija BiH, u tom nekakvom položaju žrtve, što je naravno nesporno, gubi na racionalnosti.
