Nezavisno Kosovo neće biti opasnost ni za susede, ni za region Zapadnog Balkana, kaže direktor prištinskog Instituta za demokratiju i etničke odnose Fadilj Maljoku. On napominje da istraživanja koje je sproveo njegov Institut, pokazuju da su Srbi izmanipulisani od vlasti u Beogradu, te da nisu dovoljno upoznati šta tačno predstvalja i podrazumeva Ahtisarijev plan. Maljoku takođe ističe da bi eventualna podela Kosova mogla da izazove destabilizujuće efekte. On kaže da Albanci očekuju punu nezavisnost, da nisu u potpunosti zadovoljni formulacijom „nadgledana nezavisnost“, ali i podvlači:
„Javno mnenje je nekako pomireno s ovom rečenicom koja je ugrađena u Ahtisarijev plan, pogotovo zbog činjenice da se po prvi put pominje reč nezavisnost. Nezavisnost Kosova je ustvari jedan proces. S drugog aspekta, model eurointegracije zapravo vodi ka reduciranju države odnosno džavnosti. Država prestaje biti nacionalna u onom smislu u kojem je to bila u 19. veku. U novim, internacionalnim, globalističkim aspektima država slabi.“
U ovom trenutku albanski nacionalni interes bliži je makedonskom nego što je to srpski, tim pre što Ahtisarijev plan jednim svojim delom definiše makedonsku granicu prema Kosovu i na taj način zatvara makedonsko teritorijalno pitanje, istakao je Sašo Ordanovski iz NVO Forum. On takođe smatra da bi podela Kosova bila loše rešenje za Makedoniju, jer bi upravo dovela u pitanje sadašnje makedonske granice, i dodaje da mnogo više zabrinjava stav pojedinih srpskih nego albanskih lidera:
„Ono što nas najviše brine u celoj priči oko Kosova je gospodin Koštunica, odnosno njegova nejasna pozicija. Svi drugi imaju relativno jasne pozicije, ali u resursnom, političkom i svakom drugom smislu imaju daleko manje moći od gospodina Koštunice. Ono što nas brine je jedna pozicija Beograda koja ne garantira stabilnost.“
Koordinator foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić očekuje da će Kontakt grupa na prvom narednom sastanku povući određene konkretne poteze u vezi sa Ahtisarijevimm planom, od kojih će zavisiti ponašanje i Prištine i Beograda. Janjić takođe smatra da je veoma važno da pri određivanju statusa Kosova ne bude manipulacija emocijama građana. Na pitanje može li Ahtisarijev predlog delovati destabilizujuće na odnose u regionu i pre svega na odnose Srbije i Kosova, Janjić ovako odgovara:
„Papir kao takav ne može, ali ono što može delovati destabilizujuće, to je izveštaj. To je to zabadanje prsta u oko. Tvrdom formulacijom – ,nezavisnost pod međunarodnom kontrolom‘ (i to samo u početnom periodu), ustvari pojačava snagu najekstremnijih zahteva na Kosovu. Dakle, to je ono što je problem. Drugi problem, koji takođe proizlazi iz procesa i političkog ponašanja Ahtisarija, to je da je on, ustvari, vrlo brzo bio na jednoj strani; on nije bio medijator. Tako da kanal medijacije između Albanaca i Srba ne postoji i to može da ima negativne posledice.“
Nesaglasje koje oko Ahtisarijevog plana postoji među pojedinim stalnim članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Kontakt grupe, otvorilo je i poslednjih nedelja toliko potencirano pitanje hoće li Rusija uložiti veto na predlog konačnog statusa Kosova sa kojim Srbija ne bi bila saglasna. Fadilj Maljoku:
„Rusija tu ustvari uzima u obzir svoje interesima u globalnom smislu. Ja ne verujem u tu tezu u koju veruje politički diskurs u Srbiji, da će Rusija da stavi veto zbog srpskih interesa. Rusija je jedna supersila i ne može se porediti sa Srbijom. Ona će pre svega da uzima u obzir svoje nacionalne interese, a ne interese Srbije. “
Na posletku, Dušan Janić kaže da Ahtisarijev plan, u formi u kojoj je dostavljen Savetu bezbednosti UN, zahteva ozbiljne dorade. U tom kontekstu on zaključuje:
„Ovaj papir, ovakav kakav je, neće biti verifikovan od strane Saveta bezbednosti. Znači, sad je jako teško predvideti šta će se iz njega preuzeti. A papir sam po sebi zaista traži ozbiljnu doradu. Mnogo toga može da se prihvati, mnogo toga može da se odbaci.“
„Javno mnenje je nekako pomireno s ovom rečenicom koja je ugrađena u Ahtisarijev plan, pogotovo zbog činjenice da se po prvi put pominje reč nezavisnost. Nezavisnost Kosova je ustvari jedan proces. S drugog aspekta, model eurointegracije zapravo vodi ka reduciranju države odnosno džavnosti. Država prestaje biti nacionalna u onom smislu u kojem je to bila u 19. veku. U novim, internacionalnim, globalističkim aspektima država slabi.“
U ovom trenutku albanski nacionalni interes bliži je makedonskom nego što je to srpski, tim pre što Ahtisarijev plan jednim svojim delom definiše makedonsku granicu prema Kosovu i na taj način zatvara makedonsko teritorijalno pitanje, istakao je Sašo Ordanovski iz NVO Forum. On takođe smatra da bi podela Kosova bila loše rešenje za Makedoniju, jer bi upravo dovela u pitanje sadašnje makedonske granice, i dodaje da mnogo više zabrinjava stav pojedinih srpskih nego albanskih lidera:
„Ono što nas najviše brine u celoj priči oko Kosova je gospodin Koštunica, odnosno njegova nejasna pozicija. Svi drugi imaju relativno jasne pozicije, ali u resursnom, političkom i svakom drugom smislu imaju daleko manje moći od gospodina Koštunice. Ono što nas brine je jedna pozicija Beograda koja ne garantira stabilnost.“
Koordinator foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić očekuje da će Kontakt grupa na prvom narednom sastanku povući određene konkretne poteze u vezi sa Ahtisarijevimm planom, od kojih će zavisiti ponašanje i Prištine i Beograda. Janjić takođe smatra da je veoma važno da pri određivanju statusa Kosova ne bude manipulacija emocijama građana. Na pitanje može li Ahtisarijev predlog delovati destabilizujuće na odnose u regionu i pre svega na odnose Srbije i Kosova, Janjić ovako odgovara:
„Papir kao takav ne može, ali ono što može delovati destabilizujuće, to je izveštaj. To je to zabadanje prsta u oko. Tvrdom formulacijom – ,nezavisnost pod međunarodnom kontrolom‘ (i to samo u početnom periodu), ustvari pojačava snagu najekstremnijih zahteva na Kosovu. Dakle, to je ono što je problem. Drugi problem, koji takođe proizlazi iz procesa i političkog ponašanja Ahtisarija, to je da je on, ustvari, vrlo brzo bio na jednoj strani; on nije bio medijator. Tako da kanal medijacije između Albanaca i Srba ne postoji i to može da ima negativne posledice.“
Nesaglasje koje oko Ahtisarijevog plana postoji među pojedinim stalnim članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Kontakt grupe, otvorilo je i poslednjih nedelja toliko potencirano pitanje hoće li Rusija uložiti veto na predlog konačnog statusa Kosova sa kojim Srbija ne bi bila saglasna. Fadilj Maljoku:
„Rusija tu ustvari uzima u obzir svoje interesima u globalnom smislu. Ja ne verujem u tu tezu u koju veruje politički diskurs u Srbiji, da će Rusija da stavi veto zbog srpskih interesa. Rusija je jedna supersila i ne može se porediti sa Srbijom. Ona će pre svega da uzima u obzir svoje nacionalne interese, a ne interese Srbije. “
Na posletku, Dušan Janić kaže da Ahtisarijev plan, u formi u kojoj je dostavljen Savetu bezbednosti UN, zahteva ozbiljne dorade. U tom kontekstu on zaključuje:
„Ovaj papir, ovakav kakav je, neće biti verifikovan od strane Saveta bezbednosti. Znači, sad je jako teško predvideti šta će se iz njega preuzeti. A papir sam po sebi zaista traži ozbiljnu doradu. Mnogo toga može da se prihvati, mnogo toga može da se odbaci.“
