RSE: Srbija je proteklih deceniju i po, ako ne i više, bila veoma inspirativna za pisanje. U osnovi tvojih romana su društvena zbivanja i posledice istih.
VIDOJKOVIĆ: U osnovi našeg života su društvena zbivanja i posledice. Ja sam se nekako fokusirao na neku političku ili javno-društvenu scenu, ali opet kroz prizmu jednog posmatrača, odnosno jednog učesnika demonstracija. Uvek gledam da, nekako, sve što pišem ima osnovu u običnom čoveku, znači u ljudima koji bi, svakako, mnogo srećnije živjeli u nekoj drugoj zemlji. Ali pod tim nenormalnim okolnostima to svakako mora da izgleda nekako drugačije. Ja nikada nisam planirao da ističem taj neki društveni momenat, već volim stvarnosnu prozu, volim da pišem o stvarima onakve kakve jesu i nužno se sve te stvari, sve što nam se dešavalo i što nam se dešava, provlače se kroz moje knjige. Ne tendenciozno, nego više prirodno.
RSE: Preko svojih dela, na neki način vi ste aktivni u politici ovih dana. Započeli su razgovori o formiranju nove Vlade. Kakva je danas Vlada potrebna Srbiji? Kakvu biste Vi želeli da vidite?
VIDOJKOVIĆ: Moram priznati da sam se upecao na tu priču o tom dilu DS-a i DSS-a, koji je kao još letos napravljen, onda ustav, onda izbori i i sad će oni Vladu. Međutim, po onome kako se ponašaju, kako se u ovom trenutku postavljaju, DSS su najveća opasnost za Srbiju. Zato što smo takav način brutalnog pravljenja konflikta unapred sa ostatkom sveta, u vezi sa nečim što je 1999. godine bombardovanjem privedeno kraju, dakle tu pogrešno vođenu politiku, već smo jednom platili ratom sa celim svetom, koji smo naravno izgubili, i sad ne vidim kako možemo uopšte da se unapred postavljamo toliko rigidno i toliko bezobrazno. Ja ne znam šta oni misle da će da dobiju. Čak i ako dođe do nekog kompromisnog rešenja, zar oni misle da će Albanci biti mirni na Kosovu? Kako im nije jasno da je taj konflikt bio toliko dubok i da je i dalje toliko dubok da bilo kakvo rađanje novog konflikta sigurno ne može da spase ovu zemlju, niti da održi Kosovo u njoj. Odnosno, nema šta da održi. Mislim da Kosovo, faktički, više nije deo ove zemlje dobrih sedam-osam godina. Znači, ja kada bih video ovakvu platormu kakvu je DSS napravila, meni bi to izgledalo identično onome što je Milošević radio upravo oko Kosova. Ne znam. Možda je Koštunica zaželeo da uđe u istorijsku čitanku. Siguran sam da se ovo neće završiti njegovim trijumfom. Ovo može da se završi ili nekim kompromisom ili krvoprolićem, a krvoprolića nam je stvarno dosta. I ja mislim da je stranka koja je sebe strpala u centar političkih zbivanja i koja sebe predstavlja kao najbitniju stranku u ovom trenutku u zemlji, a to svakako nije, direktno odgovorna za novu količinu dragocenog vremena koje gubimo već poslednje tri godine, a evo i sada, zbog tako rigidnih, nazadnih i pre svega tupavih stavova.
