Zoran Drakulić, vlasnik „Ist pointa“, regionalne firme koja se bavi trgovinom, transportom, skladištenjem i obradom metala, naftnih derivata i žitarica u stvaranje najveće rečne flote na Dunavu, ušao je zbog rapidnog narastanja prometa robe od severnomorske luke Roterdam do Konstance na Crnom moru. Kuriozitet kupovine u Beču predstavlja neuobičajena slika, kada su iza srpske kompanije, koju su podržali američki investicioni fond „Templten“ i austrijske banke, ostali ozbiljni rivali:
„Imali smo dosta jake konkurente iz Austrije, znači njihove dve investicione kuće. Jedna je imala i strateškog investitora iz Francuske koji se bavi tom vrstom posla. Bili su još Bugari i Ukrajinci. Mi smo se uključili kasno, tek u drugi krug, tako da smo imali relativno malo vremena da se dobro pripremimo, ali uspeli smo na kraju da damo kompletnu ponudu i da pobedimo na tenderu. Mi smo bili jedni od prvih koji smo krenuli u svet. Prvo smo kupovali po inostranstvu, pa smo se onda vratili u Srbiju, tako da za nas to nije novo. A s druge strane, mislim da će toga sve više i biti. Kompanije koje se ozbiljno bave poslom, vrlo brzo će uvideti da im je prostor srpskog tržišta mali i širiće se okolo.“
Drakulić ističe da se u toku Dunava nalaze tri velike železare, da su zemlje kroz kroje protiče veliki proizvođači žitarica i da će za srpsku privredu korist predstavljati činjenica da je reč o najracionalnijem transportu. Da li se ponavlja priča od pre sedamdesetak godina kada je Kraljevina Jugoslavija imala najjaču trgovačku flotu na Dunavu?
„Pitanje je šta je srpska flota? Jer, ove barže će verovatno još neko vreme ostati registrovane u zemljama gde su sada registrovane, ali to ne znači da neće srpski ljudi upravljati najvećom flotom na Dunavu.“
Kupovina austrijskih i mađarskih barži je druga velika regionalna akvizicija srpskih kompanija poslednjih meseci. Prva se dogodila jesenas, kada je za 646 miliona evra Telekom Srbije postao vlasnik Telekoma Srpske. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milan Kovačevic, ipak, razdvaja ove dve kupovine:
„Kad je reč o Telekomu Republike Srpske, on je kupljen od javnog preduzeća i u toj meri je to očito politička odluka. I cena koja je plaćena, prilično je veća od berzanske cene. Kad je reč o privatnom kapitalu, on još uvek nije u našoj zemlji dorastao da može značajnije da ulaže u inostranstvu i da akvirira inostrane firme, ali ovo svakako jeste jedan dobar početak. On je inače koristan za nas zato što, nažalost, domaće vlasti ne vode dovoljno računa o značaju Dunava, a donekle i Save, pa možda i još nekih kanala, za naš ukupni transport.“
Profesor Kovačević veruje da je uskoro moguć još ofanzivniji nastup srpskih kompanija u regionu:
„,Sintelon‘ je već multinacionalna kompanija. Naš ,Hemofarm‘ ima neke karakteristike multinacionalne kompanije. Toga će svakako biti.“
Da uskoro treba očekivati još ozbiljniji ulazak velikih stranih kompanija u Srbiju, ali i akvizicije srpskih u okruženje, kao i da će informacije te vrste preuzeti primat nad političkim nadgornjavanjem, veruje i Zoran Drakulić:
„Ja se tome odavno nadam. Mislio sam da ćemo o tome čitati u poslednjih dve-tri godine. Ali, nažalost, ta tranzicija kod nas ide sporije nego što smo svi zamišljali. Onog trenutka kada to budu glavne vesti u našim medijima, to znači da je Srbija na pravom putu.“
„Imali smo dosta jake konkurente iz Austrije, znači njihove dve investicione kuće. Jedna je imala i strateškog investitora iz Francuske koji se bavi tom vrstom posla. Bili su još Bugari i Ukrajinci. Mi smo se uključili kasno, tek u drugi krug, tako da smo imali relativno malo vremena da se dobro pripremimo, ali uspeli smo na kraju da damo kompletnu ponudu i da pobedimo na tenderu. Mi smo bili jedni od prvih koji smo krenuli u svet. Prvo smo kupovali po inostranstvu, pa smo se onda vratili u Srbiju, tako da za nas to nije novo. A s druge strane, mislim da će toga sve više i biti. Kompanije koje se ozbiljno bave poslom, vrlo brzo će uvideti da im je prostor srpskog tržišta mali i širiće se okolo.“
Drakulić ističe da se u toku Dunava nalaze tri velike železare, da su zemlje kroz kroje protiče veliki proizvođači žitarica i da će za srpsku privredu korist predstavljati činjenica da je reč o najracionalnijem transportu. Da li se ponavlja priča od pre sedamdesetak godina kada je Kraljevina Jugoslavija imala najjaču trgovačku flotu na Dunavu?
„Pitanje je šta je srpska flota? Jer, ove barže će verovatno još neko vreme ostati registrovane u zemljama gde su sada registrovane, ali to ne znači da neće srpski ljudi upravljati najvećom flotom na Dunavu.“
Kupovina austrijskih i mađarskih barži je druga velika regionalna akvizicija srpskih kompanija poslednjih meseci. Prva se dogodila jesenas, kada je za 646 miliona evra Telekom Srbije postao vlasnik Telekoma Srpske. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milan Kovačevic, ipak, razdvaja ove dve kupovine:
„Kad je reč o Telekomu Republike Srpske, on je kupljen od javnog preduzeća i u toj meri je to očito politička odluka. I cena koja je plaćena, prilično je veća od berzanske cene. Kad je reč o privatnom kapitalu, on još uvek nije u našoj zemlji dorastao da može značajnije da ulaže u inostranstvu i da akvirira inostrane firme, ali ovo svakako jeste jedan dobar početak. On je inače koristan za nas zato što, nažalost, domaće vlasti ne vode dovoljno računa o značaju Dunava, a donekle i Save, pa možda i još nekih kanala, za naš ukupni transport.“
Profesor Kovačević veruje da je uskoro moguć još ofanzivniji nastup srpskih kompanija u regionu:
„,Sintelon‘ je već multinacionalna kompanija. Naš ,Hemofarm‘ ima neke karakteristike multinacionalne kompanije. Toga će svakako biti.“
Da uskoro treba očekivati još ozbiljniji ulazak velikih stranih kompanija u Srbiju, ali i akvizicije srpskih u okruženje, kao i da će informacije te vrste preuzeti primat nad političkim nadgornjavanjem, veruje i Zoran Drakulić:
„Ja se tome odavno nadam. Mislio sam da ćemo o tome čitati u poslednjih dve-tri godine. Ali, nažalost, ta tranzicija kod nas ide sporije nego što smo svi zamišljali. Onog trenutka kada to budu glavne vesti u našim medijima, to znači da je Srbija na pravom putu.“
