Posle tri godine, u Parlamentu Srbije ponovo ima predstavnika manjina i to je činjenica od izuzetnog značaja, kaže Pavel Domonji iz Helsinškog odbora za ljudska prava:
„Tu oni možda neće imati neku veliku ulogu, njihovo prisustvo u Parlamentu je od simboličkog značaja, ali je veoma važno da oni budu predstavljeni u jednom reprezentativnom telu.“
Od ukupno osam osvojenih mandata sa manjinskih lista, Savez vojvođanskih Mađara ima tri. Predsednik te stranke Jožef Kasa kaže, međutim, da je samo delimično zadovoljan, prebacujući demokratskom bloku, pre svega Demokratskoj stranci, preotimanje glasova:
„Njihova kampanja je koncentrisana na Vojvodinu, prvenstveno na mesta gde većinom živi mađarski živalj, a ne na Šumadiju, ne na Srbiju. Ja sam apsolutno svestan da je mnogo lakše ubediti nacionalne manjine, pogotovo Mađare, za demokratske opcije. Zašto to takozvani demokratski blok nije ni pokušao?“
Mi nikada nismo razdvajali ljude prema nacionalnoj pripadnosti i zbog toga smo smatrali da je važno da se svakom obratimo na njegovom jeziku predstavljajući isti program, odgovara na optužbe funkcioner Demokratske stranke iz Subotice Oliver Dulić:
„Ta sveukupnost ponude koju je Demokratska stranka dala, bila je privlačna za sve građane. Savez vojvođanskih Mađara ne može da traži razlog za svoj neuspeh u uspehu drugih stranaka.“
Unija Roma i Romska partija osvojile su po jedan mandat. Predsednik ove potonje Srđan Šain kaže:
„Činjenica da je to garancija da će, zaista, proces integracije Roma u Srbiji sada da krene jednim bržim kolosekom.“
I Romi i Mađari su mogli da glasaju za dve svoje manjinske liste, i pitanje je da li su u slučaju okupljanja, eventualno mogli da postignu i bolje rezultate, primećuju analitičari. Pavel Domonji:
„Da su sve manjinske stranke napravile jednu koaliciju i pod firmom te koalicije se kandidovali za parlament, moguće je da bi dobili veći broj glasova i da bi u većem broju bili predstavljeni.“
Koalicija Albanaca Preševske doline osvojila je jedan mandat, što je, bez sumnje, politička činjenica od izuzetnog značaja. Skender Destani iz te Koalicije za naš program kaže da će prioritet njihovog predstavnika u parlamentu biti rešavanje pitanja upotrebe njihovog nacionalnog simbola:
„Preko našeg predstavnika, i sa drugim predstavnicima manjina, radićemo na tome da Albanci mogu upotrebljavati svoj nacionalni simbol u državnim i javnim institucijama.“
Pored mandata sa manjinskih lista, među poslanicima će se, bez sumnje, naći i jedan broj pripadnika manjina sa stranačkih lista. Predsednica Slovačkog nacionalnog saveta Ana Tomanova Makanova bila je recimo na listi Demokratske stranke:
„Smatram da je najbolji i najidealniji način da tu stvarno budu zagarantovana mesta za pripadnike nacionalnih manjina. Međutim, za to nije postojala politička volja. Ali mi nećemo od toga odustati. Tražićemo da se promeni Izborni zakon; tražićemo svim sredstvima da nacionalne manjine budu zastupljene u parlamentima, kao što je to slučaj u državama u okruženju.“
„Tu oni možda neće imati neku veliku ulogu, njihovo prisustvo u Parlamentu je od simboličkog značaja, ali je veoma važno da oni budu predstavljeni u jednom reprezentativnom telu.“
Od ukupno osam osvojenih mandata sa manjinskih lista, Savez vojvođanskih Mađara ima tri. Predsednik te stranke Jožef Kasa kaže, međutim, da je samo delimično zadovoljan, prebacujući demokratskom bloku, pre svega Demokratskoj stranci, preotimanje glasova:
„Njihova kampanja je koncentrisana na Vojvodinu, prvenstveno na mesta gde većinom živi mađarski živalj, a ne na Šumadiju, ne na Srbiju. Ja sam apsolutno svestan da je mnogo lakše ubediti nacionalne manjine, pogotovo Mađare, za demokratske opcije. Zašto to takozvani demokratski blok nije ni pokušao?“
Mi nikada nismo razdvajali ljude prema nacionalnoj pripadnosti i zbog toga smo smatrali da je važno da se svakom obratimo na njegovom jeziku predstavljajući isti program, odgovara na optužbe funkcioner Demokratske stranke iz Subotice Oliver Dulić:
„Ta sveukupnost ponude koju je Demokratska stranka dala, bila je privlačna za sve građane. Savez vojvođanskih Mađara ne može da traži razlog za svoj neuspeh u uspehu drugih stranaka.“
Unija Roma i Romska partija osvojile su po jedan mandat. Predsednik ove potonje Srđan Šain kaže:
„Činjenica da je to garancija da će, zaista, proces integracije Roma u Srbiji sada da krene jednim bržim kolosekom.“
I Romi i Mađari su mogli da glasaju za dve svoje manjinske liste, i pitanje je da li su u slučaju okupljanja, eventualno mogli da postignu i bolje rezultate, primećuju analitičari. Pavel Domonji:
„Da su sve manjinske stranke napravile jednu koaliciju i pod firmom te koalicije se kandidovali za parlament, moguće je da bi dobili veći broj glasova i da bi u većem broju bili predstavljeni.“
Koalicija Albanaca Preševske doline osvojila je jedan mandat, što je, bez sumnje, politička činjenica od izuzetnog značaja. Skender Destani iz te Koalicije za naš program kaže da će prioritet njihovog predstavnika u parlamentu biti rešavanje pitanja upotrebe njihovog nacionalnog simbola:
„Preko našeg predstavnika, i sa drugim predstavnicima manjina, radićemo na tome da Albanci mogu upotrebljavati svoj nacionalni simbol u državnim i javnim institucijama.“
Pored mandata sa manjinskih lista, među poslanicima će se, bez sumnje, naći i jedan broj pripadnika manjina sa stranačkih lista. Predsednica Slovačkog nacionalnog saveta Ana Tomanova Makanova bila je recimo na listi Demokratske stranke:
„Smatram da je najbolji i najidealniji način da tu stvarno budu zagarantovana mesta za pripadnike nacionalnih manjina. Međutim, za to nije postojala politička volja. Ali mi nećemo od toga odustati. Tražićemo da se promeni Izborni zakon; tražićemo svim sredstvima da nacionalne manjine budu zastupljene u parlamentima, kao što je to slučaj u državama u okruženju.“
