RSE: Gospodine Kovačeviću, koliko se u aktuelnoj izbornoj kampanji u Srbiji propagiraju evropske vijednosti i standardi, a od čije implementacije uveliko zavise i odnosi sa susjednim zemljama?
KOVAČEVIĆ: Nema nijednog pitanja u Srbiji u kojem postoji toliki procenat saglasnosti, odnosno podrške kao što je činjenica da dve trećine ispitanika redovno podržavaju pridruživanje evropskoj porodici Ujedinjenih nacija. Ipak, to nekako nije u prvom planu predizborne kampanje. Ona se, doduše, tek zahuktava, ona je neobično duga, prema tome biće zamorna, pokazuje da već počinje da biva i prljava i verovatno tu onda, sem nekog verbalnog zaklinjanja, nema mnogo mesta za suštinsku raspravu šta treba da učinimo da bi brže prevalili put prema Briselu.
RSE: U prvoj polovini ove godine Crna Gora je bila u fokusu političke i ukupne srpske javnosti. Kako tumačite činjenicu da se u ovoj kampanji, svega par mjeseci kasnije, Crna Gora gotovo i ne pominje?
KOVAČEVIĆ: Ja bih tu činjenicu pre svega pozdravio. Ja sam u svojim napisima, javnim istupima tvrdio da je ta jedna od bukagija, kako sam je nazvao, kada se jedanput otkloni da ta tema neće više vladati naslovima u novinama, niti u udarnim emisijama elektronskih medija. Tako da se desilo ono što je realno bilo očekivati. Da to nije nikakvo krucijalno pitanje, niti nikakav novi srpski poraz, kao što se htelo da implicira, već da je to jedan normalan proces u kome Crna Gora postaje jedan od suseda. Tako da ima, razume se i dalje žaoka, ali ništa nalik na ono što se dešavalo ranije. Proces je očekivan i proces koji treba, po mom mišljenju, pozdraviti.
RSE: Uočljivo je i gotovo potpuno odsustvo saradnje srpskih i crnogorskih vlasti, posebno izvršnih, a opet smo u situaciji postojanja velikog broja neriješenih međudržavnih pitanja koja se tiču statusa građana, njihovih prava i slično. Da li je i to posljedica izborne kampanje u kojoj kooperativnost sa Podgoricom ne bi bila politički profitabilna u ovom momentu u u Srbiji?
KOVAČEVIĆ: Jeste, to je sasvim tako. Postoji jedan izuzetak, a to je kooperativnost Podgorice u pogledu mogućnosti da građani Srbije koji žive u Crnoj Gori mogu da glasaju. To je ovde u osnovi pozdravljeno. U drugim stvarima je baš tako kao što govorite. Tako da to ostaje za vremena po završetku izborne kampanje i izboru nove Vlade koja će onda pristupiti potpunoj normalizaciji odnosa sa Crnom Gorom.
RSE: U kom stepenu će odnosi Srbije i Crne Gore zavisiti od rezultata ovih izbora?
KOVAČEVIĆ: Hoće. Ja ne spadam među one koji misle da će se nešto radikalno desiti posle ovih izbora. Drugim rečima, ne računam da radikali imaju šansu da osvoje vlast i s druge strane računam na to da će morati da dođe do koalicije dveju najvećih partija u osnovi proevropske orijentacije, Demokratske stranke kao relativno većinske i Demokratske stranke Srbije. Mislim da bi za našu političku scenu jako dobro bilo kada bi prešle cenzus i neke stranke koje bi predstavljale mogućnost zamene podrške koju sadašnja manjinska Vlada ima od socijalista, podrškom koju bi pružili partija Čede Jovanovića i G 17 Plus, jer onda bi korekcija, odnosno u izvesnom smislu konstruktivna opozicija novoj Vladi dolazila sa druge strane, a ne kao sada sa strane SPS-a.
RSE: Da li to znači da zemlje regiona nemaju razlog za strepnju s obzirom na opšte prihvaćenu tezu da bez stabilne Srbije nema stabilnosti regiona?
KOVAČEVIĆ: Ja mislim da je tako. Koliko god da se to odriče, ipak svi u regionu, uključujući i Srbiju, shvataju da je međunarodni činilac ključni činilac, ključni i unutrašnji činilac, odnosno, ako smo se opredelili da idemo prema Evropi i evroatlantskim integracijama, da će se o regionalnoj saradnji, kao jednom od ključnih uslova, morati da vodi računa. Jedna od pozitivnih stvari oko ne očekivanog prijema Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u Partnerstvo za mir je sledeća, da se stranke sada otimaju o to koja je više doprinela tome da budemo primljeni. Drugim rečima, nije to nešto kao što je svojevremeno moglo da bude čega se stranke u izbornoj kampanji treba da plaše, naprotiv, sto je samo po sebi dobro.
RSE: Da li to znači da će Partnerstvo za mir na neki način biti i korektivni faktor u odnosima Srbije, Bosne i Crne Gore?
KOVAČEVIĆ: Kako da ne. Mi dolazimo sad pod taj „kišobran“. Bezbednosni „kišobran“ NATO-a i nema govora o tome da to neće imati direktnog uticaja. I ne treba zapostaviti činjenicu koja je vrlo značajna da je odlučujuću ulogu u tome imao Vašington. Jer ovde u Srbiji, ne znam kako u Crnoj Gori, ali ovde je uvek bila ta ideja o nekoj pogrešnoj dihotomiji kao – treba više da idemo sa Evropom, a manje sa Sjedinjenim Državama. Zna se ko je ko u međunarodnoj zajednici, tako da ovo ima i tu dobru posledicu.
KOVAČEVIĆ: Nema nijednog pitanja u Srbiji u kojem postoji toliki procenat saglasnosti, odnosno podrške kao što je činjenica da dve trećine ispitanika redovno podržavaju pridruživanje evropskoj porodici Ujedinjenih nacija. Ipak, to nekako nije u prvom planu predizborne kampanje. Ona se, doduše, tek zahuktava, ona je neobično duga, prema tome biće zamorna, pokazuje da već počinje da biva i prljava i verovatno tu onda, sem nekog verbalnog zaklinjanja, nema mnogo mesta za suštinsku raspravu šta treba da učinimo da bi brže prevalili put prema Briselu.
RSE: U prvoj polovini ove godine Crna Gora je bila u fokusu političke i ukupne srpske javnosti. Kako tumačite činjenicu da se u ovoj kampanji, svega par mjeseci kasnije, Crna Gora gotovo i ne pominje?
KOVAČEVIĆ: Ja bih tu činjenicu pre svega pozdravio. Ja sam u svojim napisima, javnim istupima tvrdio da je ta jedna od bukagija, kako sam je nazvao, kada se jedanput otkloni da ta tema neće više vladati naslovima u novinama, niti u udarnim emisijama elektronskih medija. Tako da se desilo ono što je realno bilo očekivati. Da to nije nikakvo krucijalno pitanje, niti nikakav novi srpski poraz, kao što se htelo da implicira, već da je to jedan normalan proces u kome Crna Gora postaje jedan od suseda. Tako da ima, razume se i dalje žaoka, ali ništa nalik na ono što se dešavalo ranije. Proces je očekivan i proces koji treba, po mom mišljenju, pozdraviti.
RSE: Uočljivo je i gotovo potpuno odsustvo saradnje srpskih i crnogorskih vlasti, posebno izvršnih, a opet smo u situaciji postojanja velikog broja neriješenih međudržavnih pitanja koja se tiču statusa građana, njihovih prava i slično. Da li je i to posljedica izborne kampanje u kojoj kooperativnost sa Podgoricom ne bi bila politički profitabilna u ovom momentu u u Srbiji?
KOVAČEVIĆ: Jeste, to je sasvim tako. Postoji jedan izuzetak, a to je kooperativnost Podgorice u pogledu mogućnosti da građani Srbije koji žive u Crnoj Gori mogu da glasaju. To je ovde u osnovi pozdravljeno. U drugim stvarima je baš tako kao što govorite. Tako da to ostaje za vremena po završetku izborne kampanje i izboru nove Vlade koja će onda pristupiti potpunoj normalizaciji odnosa sa Crnom Gorom.
RSE: U kom stepenu će odnosi Srbije i Crne Gore zavisiti od rezultata ovih izbora?
KOVAČEVIĆ: Hoće. Ja ne spadam među one koji misle da će se nešto radikalno desiti posle ovih izbora. Drugim rečima, ne računam da radikali imaju šansu da osvoje vlast i s druge strane računam na to da će morati da dođe do koalicije dveju najvećih partija u osnovi proevropske orijentacije, Demokratske stranke kao relativno većinske i Demokratske stranke Srbije. Mislim da bi za našu političku scenu jako dobro bilo kada bi prešle cenzus i neke stranke koje bi predstavljale mogućnost zamene podrške koju sadašnja manjinska Vlada ima od socijalista, podrškom koju bi pružili partija Čede Jovanovića i G 17 Plus, jer onda bi korekcija, odnosno u izvesnom smislu konstruktivna opozicija novoj Vladi dolazila sa druge strane, a ne kao sada sa strane SPS-a.
RSE: Da li to znači da zemlje regiona nemaju razlog za strepnju s obzirom na opšte prihvaćenu tezu da bez stabilne Srbije nema stabilnosti regiona?
KOVAČEVIĆ: Ja mislim da je tako. Koliko god da se to odriče, ipak svi u regionu, uključujući i Srbiju, shvataju da je međunarodni činilac ključni činilac, ključni i unutrašnji činilac, odnosno, ako smo se opredelili da idemo prema Evropi i evroatlantskim integracijama, da će se o regionalnoj saradnji, kao jednom od ključnih uslova, morati da vodi računa. Jedna od pozitivnih stvari oko ne očekivanog prijema Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u Partnerstvo za mir je sledeća, da se stranke sada otimaju o to koja je više doprinela tome da budemo primljeni. Drugim rečima, nije to nešto kao što je svojevremeno moglo da bude čega se stranke u izbornoj kampanji treba da plaše, naprotiv, sto je samo po sebi dobro.
RSE: Da li to znači da će Partnerstvo za mir na neki način biti i korektivni faktor u odnosima Srbije, Bosne i Crne Gore?
KOVAČEVIĆ: Kako da ne. Mi dolazimo sad pod taj „kišobran“. Bezbednosni „kišobran“ NATO-a i nema govora o tome da to neće imati direktnog uticaja. I ne treba zapostaviti činjenicu koja je vrlo značajna da je odlučujuću ulogu u tome imao Vašington. Jer ovde u Srbiji, ne znam kako u Crnoj Gori, ali ovde je uvek bila ta ideja o nekoj pogrešnoj dihotomiji kao – treba više da idemo sa Evropom, a manje sa Sjedinjenim Državama. Zna se ko je ko u međunarodnoj zajednici, tako da ovo ima i tu dobru posledicu.
