Prema procenama, „Delta M“ i „Konzum“ će u momentu spajanja imati drugu poziciju i potencijal za investiranje na svakom tržištu u regionu. Generalna direktora „Delta M grupe“ Ivana Veselinović veruje da će benefite ovog udruživanja osetiti sve kompanije koje posluju kako na teritoriji Srbije tako i Hrvatske:
„Jer smo i mi, kao i ,Agrokor‘, u svim našim izjavama, a i samom poslovanju pokazali da zaista branimo i jačamo domaću privredu i sve proizvođače koji plasiraju svoju robu u našim maloprodajnim lacima.“
Procenjuje se da bi vrednost zajedničke srpsko-hrvatske kompanije mogla biti između tri i po i četiri milijarde eura. Udruživanje „Agrokora“ i „Delte“ oslobodiće, kako kaće starija potpredsednica „Agrokora“ Ljerka Puljić, investicione potencijale ove dve kompanije, i stoga najavljuje veća ulaganja u razvoj i poslovanje, ne samo na prostoru bivše Jugoslavije, već i u čitavoj jugoistočnoj Evropi:
„Naravno da oni koji nemaju regionalne ambicije ili ne mogu regionalni izaći ili su nekonkurentni čak i u regiji, a ima takvih, vrlo teško će se snaći na tržištu od 50 milijuna koje ima jednake tržišne uvjete, i tu je problem otpora.“
Odluka o čvršćem povezivanju dva trgovinska lanca doneta je pošto su vlasnici obe kompanije procenili da bi spajanje bilo ekonomski najracionalnije, i kako bi se spremno dočekala konkurencija iz sveta. Međutim, postavlja se pitanje da li se na domaćem tržištu stvara monopolska pozicija? Nekadašnji ministar za privredu Aleksandar Vlahović:
„Predstojeće spajanje ,Delte‘ i ,Agrokora‘ apsolutno pozdravljam. S druge strane, ako postoji bilo kakva sumnja da se radi o monopolizaciji tržišta, što pretpostavljam da je suština vašeg pitanja, onda država mora sa svojim regulatornim institucijama da interveniše. Jedna od tih institucija je Antimonopolska komisija. Što se tiče stranih trgovinskih lanaca, ja ne verujem da će oni ovde doći sve dotle dok postoji opterećenost srpske tranzicije političkim pitanjima.“
Da je tržišna konkurencija postala osnov privrednog udruživanja u regionu, najbolji je dokaz spajanje srpsko-hrvatske komapnije. Nešto ranije, slovenački „Merkator“ udružio je svoj kapital sa kompanijom „Rodić MB“.
Do udruživanja s „Merkatorom“, kako su ranije tvrdili iz srpskog trgovinskog lanca, nije došlo zato što toj kompaniji, pod neposrednom ili posrednom kontrolom države, nije cilj tržišno poslovanje, već plasiranje slovenske robe na druga tržišta. Peter Frankl, glavni urednik slovenačkog magazina „Finance“:
„Svi sve znamo, ali moramo znati i to da nacionalni interesi mogu biti štetni za integraciju. To što su napravili ,Agrokor‘ i ,Delta‘ – to integriranje – to je, ja mislim, potez nekakvog normalnog biznisa. Da li je to i politički proces, to vam ja teško mogu reći. Mislim da nije, već da je to normalan biznis.“
Potpisivanjem jedinstvenog Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi CEFTA, svi dosadašnji bilateralne sporazumi čine jedan zajednički, na prostoru koji obuhvata 55 miliona stanovnika. Uvode se određena pravila na osnovu kojih će roba na području čitave CEFTA-e biti tretirana kao nacionalna roba, bez obzira gde je proizvedena.
Izvršni direktor grupe „Droga Kolinska“ za jugoistočnu Evropu i osnivač i generalni direktor „Grand kafe“ Slobodan Vućićević kaže da će ovim sporazumom naglo porasti potrebe za investicijama u regionu:
„Mi ne trebamo više da čekamo praksu pošto ona već funkcioniše. Da li će to da bude pre ili kasnije, zavisi od političkih faktora. Evropa vrlo dobronamerno pritiska sa rokovima. Nadam se da će 19. decembra to biti potpisano u Bukureštu. Treba očekivati mnoga ulaganja, mnoge investicije, jer će ovde s veličinom tržišta naglo porasti interesovanje za investicije.“
Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA, kojeg bi trebalo da 19. decembra u Bukureštu potpišu Srbija, Bosna i Hercegovine, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Albanija, Moldavija, a u ime Kosova UNMIK, stupiće na snagu do sredine jula naredne godine.
„Jer smo i mi, kao i ,Agrokor‘, u svim našim izjavama, a i samom poslovanju pokazali da zaista branimo i jačamo domaću privredu i sve proizvođače koji plasiraju svoju robu u našim maloprodajnim lacima.“
Procenjuje se da bi vrednost zajedničke srpsko-hrvatske kompanije mogla biti između tri i po i četiri milijarde eura. Udruživanje „Agrokora“ i „Delte“ oslobodiće, kako kaće starija potpredsednica „Agrokora“ Ljerka Puljić, investicione potencijale ove dve kompanije, i stoga najavljuje veća ulaganja u razvoj i poslovanje, ne samo na prostoru bivše Jugoslavije, već i u čitavoj jugoistočnoj Evropi:
„Naravno da oni koji nemaju regionalne ambicije ili ne mogu regionalni izaći ili su nekonkurentni čak i u regiji, a ima takvih, vrlo teško će se snaći na tržištu od 50 milijuna koje ima jednake tržišne uvjete, i tu je problem otpora.“
Odluka o čvršćem povezivanju dva trgovinska lanca doneta je pošto su vlasnici obe kompanije procenili da bi spajanje bilo ekonomski najracionalnije, i kako bi se spremno dočekala konkurencija iz sveta. Međutim, postavlja se pitanje da li se na domaćem tržištu stvara monopolska pozicija? Nekadašnji ministar za privredu Aleksandar Vlahović:
„Predstojeće spajanje ,Delte‘ i ,Agrokora‘ apsolutno pozdravljam. S druge strane, ako postoji bilo kakva sumnja da se radi o monopolizaciji tržišta, što pretpostavljam da je suština vašeg pitanja, onda država mora sa svojim regulatornim institucijama da interveniše. Jedna od tih institucija je Antimonopolska komisija. Što se tiče stranih trgovinskih lanaca, ja ne verujem da će oni ovde doći sve dotle dok postoji opterećenost srpske tranzicije političkim pitanjima.“
Da je tržišna konkurencija postala osnov privrednog udruživanja u regionu, najbolji je dokaz spajanje srpsko-hrvatske komapnije. Nešto ranije, slovenački „Merkator“ udružio je svoj kapital sa kompanijom „Rodić MB“.
Do udruživanja s „Merkatorom“, kako su ranije tvrdili iz srpskog trgovinskog lanca, nije došlo zato što toj kompaniji, pod neposrednom ili posrednom kontrolom države, nije cilj tržišno poslovanje, već plasiranje slovenske robe na druga tržišta. Peter Frankl, glavni urednik slovenačkog magazina „Finance“:
„Svi sve znamo, ali moramo znati i to da nacionalni interesi mogu biti štetni za integraciju. To što su napravili ,Agrokor‘ i ,Delta‘ – to integriranje – to je, ja mislim, potez nekakvog normalnog biznisa. Da li je to i politički proces, to vam ja teško mogu reći. Mislim da nije, već da je to normalan biznis.“
Potpisivanjem jedinstvenog Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi CEFTA, svi dosadašnji bilateralne sporazumi čine jedan zajednički, na prostoru koji obuhvata 55 miliona stanovnika. Uvode se određena pravila na osnovu kojih će roba na području čitave CEFTA-e biti tretirana kao nacionalna roba, bez obzira gde je proizvedena.
Izvršni direktor grupe „Droga Kolinska“ za jugoistočnu Evropu i osnivač i generalni direktor „Grand kafe“ Slobodan Vućićević kaže da će ovim sporazumom naglo porasti potrebe za investicijama u regionu:
„Mi ne trebamo više da čekamo praksu pošto ona već funkcioniše. Da li će to da bude pre ili kasnije, zavisi od političkih faktora. Evropa vrlo dobronamerno pritiska sa rokovima. Nadam se da će 19. decembra to biti potpisano u Bukureštu. Treba očekivati mnoga ulaganja, mnoge investicije, jer će ovde s veličinom tržišta naglo porasti interesovanje za investicije.“
Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA, kojeg bi trebalo da 19. decembra u Bukureštu potpišu Srbija, Bosna i Hercegovine, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Albanija, Moldavija, a u ime Kosova UNMIK, stupiće na snagu do sredine jula naredne godine.
