RSE: Zbog čega verujete da će novi Ustav Srbiju dalekosežno dovesti u još dublju krizu? To je, naime, bila Vaša poruka u antireferendumskoj kampanji koju ste organizovali sa grupom nevladinih organizacija.
POPOV: Vladajuća garnitura se vodeći kampanju za usvajanje novog Ustava na neki način oprala od svojih greha za prekid pregovora sa Evropskom unijom (EU), tako da je cela pažnja javnosti iščašena od onog problema koji nam je trenutno najbitniji u životu, a to je priključenje EU. Iščašila je tu pažnju prema Kosovu. Znači od jedne bitke koju smo mogli dobiti, koja nam je važna za buduće pokolenje, mi ćemo tu bitku verovatno izgubiti zbog ovog Ustava, a cela je priča zbog toga da se dobije druga bitka koja je već uveliko izgubljena, a to je Kosovo, jer Kosovo već uveliko nije u našoj nadležnosti i sigurno je da će stav Kontakt-grupe biti negativan. Prema tome, umesto da vodimo jednu produktivnu priču o priključenju Evropi i umesto da govorimo o budućnosti, mi ćemo govoriti o Kosovu i o prošlosti, i samim tim smo nabacili loptu Radikalima jer to je njihov teren.
RSE: Po najnovijem ispitivanju javnog mnenja, 70 odsto građana Srbije je opredeljeno za evropski put i priključenje EU. To zvuči gotovo sjajno što se evropske perspektive tiče.
POPOV: Ja mislim da su naši građani ovaj put pametniji od političara. Postoje dva podatka koja se potpuno podudaraju. Taj podatak od poželjnosti evropskog puta i isto toliko građana ne veruje da Kosovo može ostati u sastavu Srbije. Prema tome, to znači da su građani shvatili dve stvari. Prvo da je Evropa naša jedina šansa i drugo da je Kosovo već izgubljena bitka zahvaljujući onima koji sad najviše mašu zastavama Kosova.
RSE: Raspisani su parlamentarni izbori. Ponovo se ima utisak da će biti ključni odgovor za narednu perspektivu Srbije. Šta očekujete?
POPOV: Ja na to gledam sa dosta velikom zabrinutošću, jer crnogorski slučaj je pokazao da kada izbori slede nakon jednog tako važnog referenduma kakav je bio u Crnoj Gori i kakav je bio kod nas, onda izbori postanu drugo poluvreme, dakle samo nastavak referendumskog procesa. To se pokazalo u Crnoj Gori – vladajuća garnitura, koja je bila nosilac projekta o nezavisnoj Crnoj Gori, dobila je ubedljivu većinu i prvi put komotno može da vlada sama u crnogorskom parlamentu. Ja se bojim da će se i kod nas ponoviti ista stvar, da će naši izbori biti nastavak, drugo poluvreme referenduma, da će to biti dalje nadmetanje u patriotizmu, u zaštiti Kosova i tako dalje i da je tu teren za demokratske stranke jako skučen, jako smanjen. Mislim da će se tu u lošoj situaciji naći stranka koju su do sada svi najviše upirali pogled, a to je Demokratska stranka, koja je, nalazeći se sad u tom bloku koji je bio za referendum, na ovaj način i sa ovakvim sadržajem izgubila puno u očima svojih glasača. Ja se bojim da će tu biti i dosta velike apstinencije ljudi koji su strahovito razočarani tim ukupnim zbivanjima.
RSE: S jedne strane imamo 70 odsto građana koji su opredeljeni za evropski put, a sa druge strane čovek iz nevladine organizacije čiji je osnovni kredo – demokratizacija, regionalizam, decentralizacija, evropski put, kaže da se nikad nije osećao ovako usamljeno. Kako rastumačiti tu vrstu paradoksa?
POPOV: Drugim paradoksom – defanzivom demokratskih snaga u vreme kad su imale najveći zamah. Zahvaljujući tome što su demokratske stranke stalno bile u defanzivi, otvarale su bokove ovima koji pričaju tu patriotsku priču i sada se nalaze na repu događaja. Radikalna stranka nam nameće agendu o kojoj ćemo mi sada pričati.
RSE: Vaša nevladina organizacija, zajedno sa jednom drugom iz Prištine već godinama uspostavlja takozvani civilni dijalog. Teško dopire do javnosti da postoji i ta priča o problemu Kosova.
POPOV: To je nastavak ovoga o čemu sam maločas govorio. Izgleda da onima koji vode medije, ali i onima koji nadziru te medije, nije stalo do toga. Civilni dijalog je doneo niz dobrih rezultata u povezivanju. Mi u njemu sada imamo 250 organizacija raznih profila – mladih, žena, medija i tako dalje, koje u tome učestvuju. I umesto da je ta priča afirmisana, imamo jedan tajac oko ovoga što radimo.
RSE: U toj očiglednoj radikalizaciji političke scene, zanima me kako vi vidite situaciju Vojvodine, te – kako se po pravilu kaže – mirne, multietničke i razvijene sredine?
POPOV: Nažalost, ti atributi teško da u punoj meri mogu da opstanu. Ta Vojvodina niti je više toliko mirna kao što je bila, niti je onako na pravi način multietnička kakva je bila. Na primer u jednom Bečeju gde je sastav stanovništva pola-pola, pola Mađara i pola Srba, te dve zajednice maltene ne komuniciraju međusobno. Imamo sad masovnu pojavu jednonacionalnih kafića – mladi Mađari idu u jedne kafiće, mladi Srbi u druge, a rugali smo se ili smo se iščuđavali nad prištinskim korzom gde je nekada jedna strana bila srpska, jedna albanska.
POPOV: Vladajuća garnitura se vodeći kampanju za usvajanje novog Ustava na neki način oprala od svojih greha za prekid pregovora sa Evropskom unijom (EU), tako da je cela pažnja javnosti iščašena od onog problema koji nam je trenutno najbitniji u životu, a to je priključenje EU. Iščašila je tu pažnju prema Kosovu. Znači od jedne bitke koju smo mogli dobiti, koja nam je važna za buduće pokolenje, mi ćemo tu bitku verovatno izgubiti zbog ovog Ustava, a cela je priča zbog toga da se dobije druga bitka koja je već uveliko izgubljena, a to je Kosovo, jer Kosovo već uveliko nije u našoj nadležnosti i sigurno je da će stav Kontakt-grupe biti negativan. Prema tome, umesto da vodimo jednu produktivnu priču o priključenju Evropi i umesto da govorimo o budućnosti, mi ćemo govoriti o Kosovu i o prošlosti, i samim tim smo nabacili loptu Radikalima jer to je njihov teren.
RSE: Po najnovijem ispitivanju javnog mnenja, 70 odsto građana Srbije je opredeljeno za evropski put i priključenje EU. To zvuči gotovo sjajno što se evropske perspektive tiče.
POPOV: Ja mislim da su naši građani ovaj put pametniji od političara. Postoje dva podatka koja se potpuno podudaraju. Taj podatak od poželjnosti evropskog puta i isto toliko građana ne veruje da Kosovo može ostati u sastavu Srbije. Prema tome, to znači da su građani shvatili dve stvari. Prvo da je Evropa naša jedina šansa i drugo da je Kosovo već izgubljena bitka zahvaljujući onima koji sad najviše mašu zastavama Kosova.
RSE: Raspisani su parlamentarni izbori. Ponovo se ima utisak da će biti ključni odgovor za narednu perspektivu Srbije. Šta očekujete?
POPOV: Ja na to gledam sa dosta velikom zabrinutošću, jer crnogorski slučaj je pokazao da kada izbori slede nakon jednog tako važnog referenduma kakav je bio u Crnoj Gori i kakav je bio kod nas, onda izbori postanu drugo poluvreme, dakle samo nastavak referendumskog procesa. To se pokazalo u Crnoj Gori – vladajuća garnitura, koja je bila nosilac projekta o nezavisnoj Crnoj Gori, dobila je ubedljivu većinu i prvi put komotno može da vlada sama u crnogorskom parlamentu. Ja se bojim da će se i kod nas ponoviti ista stvar, da će naši izbori biti nastavak, drugo poluvreme referenduma, da će to biti dalje nadmetanje u patriotizmu, u zaštiti Kosova i tako dalje i da je tu teren za demokratske stranke jako skučen, jako smanjen. Mislim da će se tu u lošoj situaciji naći stranka koju su do sada svi najviše upirali pogled, a to je Demokratska stranka, koja je, nalazeći se sad u tom bloku koji je bio za referendum, na ovaj način i sa ovakvim sadržajem izgubila puno u očima svojih glasača. Ja se bojim da će tu biti i dosta velike apstinencije ljudi koji su strahovito razočarani tim ukupnim zbivanjima.
RSE: S jedne strane imamo 70 odsto građana koji su opredeljeni za evropski put, a sa druge strane čovek iz nevladine organizacije čiji je osnovni kredo – demokratizacija, regionalizam, decentralizacija, evropski put, kaže da se nikad nije osećao ovako usamljeno. Kako rastumačiti tu vrstu paradoksa?
POPOV: Drugim paradoksom – defanzivom demokratskih snaga u vreme kad su imale najveći zamah. Zahvaljujući tome što su demokratske stranke stalno bile u defanzivi, otvarale su bokove ovima koji pričaju tu patriotsku priču i sada se nalaze na repu događaja. Radikalna stranka nam nameće agendu o kojoj ćemo mi sada pričati.
RSE: Vaša nevladina organizacija, zajedno sa jednom drugom iz Prištine već godinama uspostavlja takozvani civilni dijalog. Teško dopire do javnosti da postoji i ta priča o problemu Kosova.
POPOV: To je nastavak ovoga o čemu sam maločas govorio. Izgleda da onima koji vode medije, ali i onima koji nadziru te medije, nije stalo do toga. Civilni dijalog je doneo niz dobrih rezultata u povezivanju. Mi u njemu sada imamo 250 organizacija raznih profila – mladih, žena, medija i tako dalje, koje u tome učestvuju. I umesto da je ta priča afirmisana, imamo jedan tajac oko ovoga što radimo.
RSE: U toj očiglednoj radikalizaciji političke scene, zanima me kako vi vidite situaciju Vojvodine, te – kako se po pravilu kaže – mirne, multietničke i razvijene sredine?
POPOV: Nažalost, ti atributi teško da u punoj meri mogu da opstanu. Ta Vojvodina niti je više toliko mirna kao što je bila, niti je onako na pravi način multietnička kakva je bila. Na primer u jednom Bečeju gde je sastav stanovništva pola-pola, pola Mađara i pola Srba, te dve zajednice maltene ne komuniciraju međusobno. Imamo sad masovnu pojavu jednonacionalnih kafića – mladi Mađari idu u jedne kafiće, mladi Srbi u druge, a rugali smo se ili smo se iščuđavali nad prištinskim korzom gde je nekada jedna strana bila srpska, jedna albanska.
