Mlađen Ćurić, profesor na Institutu za meteorologiju beogradskog Fakulteta za fiziku objasnio je za naš program koje su posledice ovakvog stanja:
„Ako se ozonski omotač smanjuje onda prolazi više ultraljubičastih zraka, a ono što se pokazuje da je štetno, to je njihovo dejstvo na primer na kožu čoveka, i povećana je pojava raka kože kod ljudi koji su dugo izloženi uticaju ultraljubičastih zraka. Postoje organizmi koji se uništavaju pod dejstvom tih ultraljubičastih zraka, a ako se u površinskom sloju Zemlje uništavaju neki organizmi, a ti mikroorganizmi su potrebni na primer za biljku potrebni, onda se to, očigledno, može negativno da odražava.“
Ćurić kaže da se radi o promenama koje svakako treba sprečiti, ali smatra da one nisu sudbonosne po planetu:
„Ljudi to ponekad prenaglašavaju, zato što nemaju dugu evidenciju o tom ponašanju. Postoje tu neki prirodni ciklusi, i sad ako se nešto povećava, mi odmah kažemo – tragedija. Naravno, uvek je bolje da čovek ono što sam može da kontroliše, to i kontroliše.“
Međutim, naučnici koji tvrde da predstoji ekološka katastrofa uzrokovana globalnim zagrevanjem, smatraju da bi ona mogla da se izbegne tako što bi se izgradilo dvadeset puta više nuklearnih elektrana jer bi se na taj način izbegle razne vrste zagađenja. Na pitanje koliko je to dobra ideja za naš program odgovorio je Milojko Kovačević, šeg Laboratorije za zaštitu od zračenja Nuklearnog instituta Vinča:
„U toj izjavi ima osnova, ali očito je da nuklearni lobi hoće da stekne neke prednosti u energetici. To je samo pitanje izbora. Možda se nuklearke moraju graditi ako ne postoje neki drugi izvori energije, to stvarno ne znam. U principu one vrlo malo zagađuju okolinu. Problem je u akcidentalnim situacijama i problem je generalno neke sigurnosti. Mislim da je to dosta uznapredovalo, ali niko ne može da garantuje da se nikada neće dogoditi nikakav akcident.“
S druge strane Dejan Dimov, bivši savetnik za energetiku u Privrednoj komori Jugoslavije tvrdi da višak nuklearnih centrala nikako ne može spasiti svet od oštećenja ozonskog omotača i globalnog zagrevanja:
„Ma kakvi. Šta će sve ti teoretičari da smisle. Svakako da je to zamena teza. To je priča kojom se zabavlja neuki svet. Nuklearne centrale zagađuju ceo svet, jer nemate gde da smestite to gorivo čiji je vek raspada preko 300 hiljada godina. O tome se uopšte ne razgovara.“
Bilo kako bilo, Beograđani su dobro informisani o problemu sa ozonskim omotačem:
„Plašim se naravno. Već postoje posledice – dobijanje raka zbog pojačanog ultravioletnog zračenja.“
„Ne plašim se uopšte. To je neminovna situacija ako se nastavi zagađivati okolina ovakvim tempom.“
„Plašim se kad odem na more zbog ultraljubičastih zraka. Ali zaštitim se i to je to. Ima ljudi koji razmišljaju o tome tako da to vodi ka smaku sveta, ali mislim da je to preterano.“
„Ovog leta meni je bilo najvažnije da se ja dobro osunčam, znači sunčao sam se po ceo dan na plaži i uopšte me ne zanima šta će biti kroz dvadeset godina, da li ću dobiti neku boleštinu zbog toga. Kad bih više znao, možda bih više pazio.“
„Temperatura na Zemlji konstantno raste, dolazi do otapanja glečera, što može da dovede do jedne velike poplave. Svi mi razmišljamo o tome tek kad se dogodi ono najgore. trebalo bi smanjiti upotrebu dezodoransa, parfema koji u sebi sadrže freon i slične gasove. ali izgleda da to nije profitabilno za čovečanstvo. Tako da ćemo sami sebe udaviti.“
„Ako se ozonski omotač smanjuje onda prolazi više ultraljubičastih zraka, a ono što se pokazuje da je štetno, to je njihovo dejstvo na primer na kožu čoveka, i povećana je pojava raka kože kod ljudi koji su dugo izloženi uticaju ultraljubičastih zraka. Postoje organizmi koji se uništavaju pod dejstvom tih ultraljubičastih zraka, a ako se u površinskom sloju Zemlje uništavaju neki organizmi, a ti mikroorganizmi su potrebni na primer za biljku potrebni, onda se to, očigledno, može negativno da odražava.“
Ćurić kaže da se radi o promenama koje svakako treba sprečiti, ali smatra da one nisu sudbonosne po planetu:
„Ljudi to ponekad prenaglašavaju, zato što nemaju dugu evidenciju o tom ponašanju. Postoje tu neki prirodni ciklusi, i sad ako se nešto povećava, mi odmah kažemo – tragedija. Naravno, uvek je bolje da čovek ono što sam može da kontroliše, to i kontroliše.“
Međutim, naučnici koji tvrde da predstoji ekološka katastrofa uzrokovana globalnim zagrevanjem, smatraju da bi ona mogla da se izbegne tako što bi se izgradilo dvadeset puta više nuklearnih elektrana jer bi se na taj način izbegle razne vrste zagađenja. Na pitanje koliko je to dobra ideja za naš program odgovorio je Milojko Kovačević, šeg Laboratorije za zaštitu od zračenja Nuklearnog instituta Vinča:
„U toj izjavi ima osnova, ali očito je da nuklearni lobi hoće da stekne neke prednosti u energetici. To je samo pitanje izbora. Možda se nuklearke moraju graditi ako ne postoje neki drugi izvori energije, to stvarno ne znam. U principu one vrlo malo zagađuju okolinu. Problem je u akcidentalnim situacijama i problem je generalno neke sigurnosti. Mislim da je to dosta uznapredovalo, ali niko ne može da garantuje da se nikada neće dogoditi nikakav akcident.“
S druge strane Dejan Dimov, bivši savetnik za energetiku u Privrednoj komori Jugoslavije tvrdi da višak nuklearnih centrala nikako ne može spasiti svet od oštećenja ozonskog omotača i globalnog zagrevanja:
„Ma kakvi. Šta će sve ti teoretičari da smisle. Svakako da je to zamena teza. To je priča kojom se zabavlja neuki svet. Nuklearne centrale zagađuju ceo svet, jer nemate gde da smestite to gorivo čiji je vek raspada preko 300 hiljada godina. O tome se uopšte ne razgovara.“
Bilo kako bilo, Beograđani su dobro informisani o problemu sa ozonskim omotačem:
„Plašim se naravno. Već postoje posledice – dobijanje raka zbog pojačanog ultravioletnog zračenja.“
„Ne plašim se uopšte. To je neminovna situacija ako se nastavi zagađivati okolina ovakvim tempom.“
„Plašim se kad odem na more zbog ultraljubičastih zraka. Ali zaštitim se i to je to. Ima ljudi koji razmišljaju o tome tako da to vodi ka smaku sveta, ali mislim da je to preterano.“
„Ovog leta meni je bilo najvažnije da se ja dobro osunčam, znači sunčao sam se po ceo dan na plaži i uopšte me ne zanima šta će biti kroz dvadeset godina, da li ću dobiti neku boleštinu zbog toga. Kad bih više znao, možda bih više pazio.“
„Temperatura na Zemlji konstantno raste, dolazi do otapanja glečera, što može da dovede do jedne velike poplave. Svi mi razmišljamo o tome tek kad se dogodi ono najgore. trebalo bi smanjiti upotrebu dezodoransa, parfema koji u sebi sadrže freon i slične gasove. ali izgleda da to nije profitabilno za čovečanstvo. Tako da ćemo sami sebe udaviti.“
