Projekcijom Oskarom nagrađenog filma „Strogo kontrolisani vozovi“ u beogradskom Narodnom pozorištu obeležena je svečanost na kojoj je slavni režiser Jirži Mencl po drugi put dobio „Zlatni pečat“ Jugoslovenske kinoteke za doprinos filmskoj umetnosti u prvom veku njenog postojanja. Uručili su mu ga prvi ljudi Kinoteke Radoslav Zelenović i Dinko Tucaković:
„Jirži Mencl će za sada biti jedini autor kome ćemo ,Zlatni pečat‘ dodeliti po drugi put. A ja se nadam da Angeleopulos, Bačo, Liv Ulman, Mihalkov, Ken Rasel, Končelovski, Kajtel, Aznavur, Vim Venders i drugi dosadašnji dobitnici čuvaju u svojim kolekcijama naše najveće priznanje. Međutim, bude li potrebno, dodelićemo im još jednom kao i Mencelu jer je to uvek dobra prilika da ih ponovo sretnemo i zahvalimo za njihov nemerljiv doprinos veku filma koji je za nama. Ja ovom prilikom gospodinu Mencelu sa velikim zadovoljstvom ponovo uručujem zlatni pečat Jugoslavenske kinoteke.“
Sam Mencl kaže da je za ovo priznanje zamolio čelne ljude Kinoteke, jer je prvi pečat izgubio tokom selidbe:
„Selio sam se, a prilikom selidbe mi ga je neko ukrao.“
Jirži Mencl kaže da sada upravo završava film „Služio sam engleskog kralja“ po najslavnijem romanu svog omiljenog pisca i saradnika, pokojnog Bohumila Hrabala. Podsetio se i ceremonije dodele Oskara za film „Strogo kontrolisani vozovi“ pre tačno četrdeset godina. Sedeo je u društvu svog velikog prijatelja Aleksandra Petrovića koji mu je sa filmom „Skupljači perja“ bio i najozbiljniji konkurent:
„Deni Kej, poznati američki komičar, koji je trebao da pročita kome je Oskar dodeljen je rekao: ,Evo sada je na redu jedan jugoslovenski film…‘, Saša Petrović je počeo da ustaje misleći da se radi o ,Skupljačima perja‘, i onda je čuo: ,Strogo kontrolisani vozovi‘, i maltene ga šlog nije trefio.“
Mencl za Radio Slobodna Evropa objašnjava zašto su najbolji istočnoevropski filmovi snimani u vreme vladavine represivnog komunističkog režima:
„Pre svega bili smo motivisani, imali smo ciljeve zašto da radimo filmove. A s druge strane, u to vreme je vladala ekonomska neodgovornost. Naime, tada nismo bili dužni da taj naš film mora obavezno i da zaradi, da vrati pare.“
„Jirži Mencl će za sada biti jedini autor kome ćemo ,Zlatni pečat‘ dodeliti po drugi put. A ja se nadam da Angeleopulos, Bačo, Liv Ulman, Mihalkov, Ken Rasel, Končelovski, Kajtel, Aznavur, Vim Venders i drugi dosadašnji dobitnici čuvaju u svojim kolekcijama naše najveće priznanje. Međutim, bude li potrebno, dodelićemo im još jednom kao i Mencelu jer je to uvek dobra prilika da ih ponovo sretnemo i zahvalimo za njihov nemerljiv doprinos veku filma koji je za nama. Ja ovom prilikom gospodinu Mencelu sa velikim zadovoljstvom ponovo uručujem zlatni pečat Jugoslavenske kinoteke.“
Sam Mencl kaže da je za ovo priznanje zamolio čelne ljude Kinoteke, jer je prvi pečat izgubio tokom selidbe:
„Selio sam se, a prilikom selidbe mi ga je neko ukrao.“
Jirži Mencl kaže da sada upravo završava film „Služio sam engleskog kralja“ po najslavnijem romanu svog omiljenog pisca i saradnika, pokojnog Bohumila Hrabala. Podsetio se i ceremonije dodele Oskara za film „Strogo kontrolisani vozovi“ pre tačno četrdeset godina. Sedeo je u društvu svog velikog prijatelja Aleksandra Petrovića koji mu je sa filmom „Skupljači perja“ bio i najozbiljniji konkurent:
„Deni Kej, poznati američki komičar, koji je trebao da pročita kome je Oskar dodeljen je rekao: ,Evo sada je na redu jedan jugoslovenski film…‘, Saša Petrović je počeo da ustaje misleći da se radi o ,Skupljačima perja‘, i onda je čuo: ,Strogo kontrolisani vozovi‘, i maltene ga šlog nije trefio.“
Mencl za Radio Slobodna Evropa objašnjava zašto su najbolji istočnoevropski filmovi snimani u vreme vladavine represivnog komunističkog režima:
„Pre svega bili smo motivisani, imali smo ciljeve zašto da radimo filmove. A s druge strane, u to vreme je vladala ekonomska neodgovornost. Naime, tada nismo bili dužni da taj naš film mora obavezno i da zaradi, da vrati pare.“
