“Proglašenje pobednika, ukupni plasman: četvrto mesto Makedonija, treće mesto Bosna i Hercegovina, drugo mesto Crna Gora i prvo mesto ekipa Srbije.”
Svečano zatvaranje sportskog takmičenja, održano u fiskulturnoj sali Vojne akademije u Beogradu, podsetilo je na slične manifestacije za vreme SFRJ. Postrojeni vojnici, svečani program i visoke zvanice. Iako nije bilo himne Hej Sloveni, već je intonirana Bože pravde, sve je izgledalo kao nekada. Tako je bilo, kako kaže pukovnik Vojske Srbije Slobodan Stefanović, i tokom dvodnevnog nadmetanja, ali i u noćnom provodu u Beogradu, gde se složno zapevalo Od Vardara pa do Triglava:
“Bilo je kao u vreme stare Jugoslavije. Bilo je pevanja svih ekipa, svih pesama - od Bosno moja, Oj lijepa svijetla goro, Ko to kaže, ko to laže itd. Bilo je baš onako drugarski, prijateljski.”
Učesnici iz oružanih snaga Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i domaćina Srbije bili su jednostavno prezadovoljni:
“Sve je odlično, super je bilo.”
“Druženje, prijateljstvo.”
“Ja bih volio da su i Hrvati došli, čisto malo da se družimo. Srbija i Crna Gora se već odavno znaju. Ipak ove druge države - s tim ljudima se malo srećemo, tako da bi mi bilo drago da i njih upoznamo, da vidmo šta se radi kod njih i kakvi su oni takmičari, kakvog su duha, da se družimo. ”
“Prošlo je veoma lijepo, u jednom prijateljskom ozračju i druženju. Sinoć smo imali jednu zajedničku večeru svih učesnika. Zabavili smo se i zapjevalo se malo.”
“Super je bilo. Sviđa mi se mnogo. Mislim da je sve fenomenalno. I volio bih, kad bude drugi put, opet da dođem.”
Predstavnici vojski Hrvatske i Slovenije nisu došli iako su bili pozvani, ali su najavili učešće sledeće godine. Za vodnika u Oružanim snagama Bosne i Hercegovine Rešada Hasanbegovića i podoficira u Vojsci Srbije Dragana Selaka susreti sa kolegama su nešto sasvim normalno:
“Zato što je bilo - bilo. Nakon toga tu stranicu zatvoriš i nastaviš dalje da živiš za sebe, za svoju porodicu - i, normalno, svoju djecu usmjeravaš u ispravnom smjeru, jer ne bih želio da se to desi njima ponovo.”
“To što je bilo pre 10, 12 godina, to je bilo pre 10, 12 godina. Sastali se mladi ljudi, ovdje smo da se družimo.”
Bila je ovo prilika da se sretnu stari prijatelji i mogućnost da se i starijima i mlađima ostvare neke davnašnje želje. Pukovnik Davor Jurić, kapiten ekipe Bosne i Hercegovine:
“Mi smo svoje slobodno vrijeme iskoristili za obilazak da vidimo malo, pošto su neki od nas prvi put u Beogradu - malo da se vidi sam grad i šta sve nudi. 1990. i 1991. sam prolazio kroz Beograd, služio sam u Nišu, nisam imao priliku, znači, da ovako ostanem duže vrijeme. Veoma lijep grad, gdje čovjek ima stvarno šta da vidi od kulturnih i od sportskih sadržaja.”
Mlađi članovi makedonske reprezentacije imali su posebne utiske:
“Super, cure su najbolje - to smo sinoć videli.”
Sportski susret vojski bivše Jugoslavije održan je pod pokroviteljstvom Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu i na inicijativu Međunarodnog saveta za vojne sportove. Genarlni sekretar Saveta Missel van Mejers u par reči je sažeo svoj utisak, rekavši da je susret bio jednostavno predivan:
“Pogledajte kakve prekrasne dane smo imali. Hvala Srbija, hvala mnogo.”
I naravno, na radost kadeta Vojne akademije, sve se završilo, kako se to nekada govorilo, prigodnim kulturno-umetničkim programom i plesom.
Svečano zatvaranje sportskog takmičenja, održano u fiskulturnoj sali Vojne akademije u Beogradu, podsetilo je na slične manifestacije za vreme SFRJ. Postrojeni vojnici, svečani program i visoke zvanice. Iako nije bilo himne Hej Sloveni, već je intonirana Bože pravde, sve je izgledalo kao nekada. Tako je bilo, kako kaže pukovnik Vojske Srbije Slobodan Stefanović, i tokom dvodnevnog nadmetanja, ali i u noćnom provodu u Beogradu, gde se složno zapevalo Od Vardara pa do Triglava:
“Bilo je kao u vreme stare Jugoslavije. Bilo je pevanja svih ekipa, svih pesama - od Bosno moja, Oj lijepa svijetla goro, Ko to kaže, ko to laže itd. Bilo je baš onako drugarski, prijateljski.”
Učesnici iz oružanih snaga Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i domaćina Srbije bili su jednostavno prezadovoljni:
“Sve je odlično, super je bilo.”
“Druženje, prijateljstvo.”
“Ja bih volio da su i Hrvati došli, čisto malo da se družimo. Srbija i Crna Gora se već odavno znaju. Ipak ove druge države - s tim ljudima se malo srećemo, tako da bi mi bilo drago da i njih upoznamo, da vidmo šta se radi kod njih i kakvi su oni takmičari, kakvog su duha, da se družimo. ”
“Prošlo je veoma lijepo, u jednom prijateljskom ozračju i druženju. Sinoć smo imali jednu zajedničku večeru svih učesnika. Zabavili smo se i zapjevalo se malo.”
“Super je bilo. Sviđa mi se mnogo. Mislim da je sve fenomenalno. I volio bih, kad bude drugi put, opet da dođem.”
Predstavnici vojski Hrvatske i Slovenije nisu došli iako su bili pozvani, ali su najavili učešće sledeće godine. Za vodnika u Oružanim snagama Bosne i Hercegovine Rešada Hasanbegovića i podoficira u Vojsci Srbije Dragana Selaka susreti sa kolegama su nešto sasvim normalno:
“Zato što je bilo - bilo. Nakon toga tu stranicu zatvoriš i nastaviš dalje da živiš za sebe, za svoju porodicu - i, normalno, svoju djecu usmjeravaš u ispravnom smjeru, jer ne bih želio da se to desi njima ponovo.”
“To što je bilo pre 10, 12 godina, to je bilo pre 10, 12 godina. Sastali se mladi ljudi, ovdje smo da se družimo.”
Bila je ovo prilika da se sretnu stari prijatelji i mogućnost da se i starijima i mlađima ostvare neke davnašnje želje. Pukovnik Davor Jurić, kapiten ekipe Bosne i Hercegovine:
“Mi smo svoje slobodno vrijeme iskoristili za obilazak da vidimo malo, pošto su neki od nas prvi put u Beogradu - malo da se vidi sam grad i šta sve nudi. 1990. i 1991. sam prolazio kroz Beograd, služio sam u Nišu, nisam imao priliku, znači, da ovako ostanem duže vrijeme. Veoma lijep grad, gdje čovjek ima stvarno šta da vidi od kulturnih i od sportskih sadržaja.”
Mlađi članovi makedonske reprezentacije imali su posebne utiske:
“Super, cure su najbolje - to smo sinoć videli.”
Sportski susret vojski bivše Jugoslavije održan je pod pokroviteljstvom Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu i na inicijativu Međunarodnog saveta za vojne sportove. Genarlni sekretar Saveta Missel van Mejers u par reči je sažeo svoj utisak, rekavši da je susret bio jednostavno predivan:
“Pogledajte kakve prekrasne dane smo imali. Hvala Srbija, hvala mnogo.”
I naravno, na radost kadeta Vojne akademije, sve se završilo, kako se to nekada govorilo, prigodnim kulturno-umetničkim programom i plesom.
