Na koji način će pitanje autonomije Vojvodine biti reguilisano u novom ustavu Srbije, u ovom trenutku niko od zaduženih za njegovu izradu sa sigurnošću ne može da kaže, osim uobičajene odrednice da se na novom ustavu radi danonoćno.
Nakon što je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio da se izašlo u susret zahtevima te stranke da Vojvodina ne sme da dobije širu autonomije od postojeće, oglasio je predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, a potom i stranka kojoj pripada – Liga socijaldemokrata Vojvodine sa zatevom da bi Vojvodina trebalo da dobije zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, sopstvenu imovinu i izvorne prihode. Slušamo najpre Tomislava Nikolića:
„Danas sam predsedniku Vlade u zaista kratkom razgovoru rekao da jeto nešto što SRS nikada neće da prihvati ni pod kojim izgovorom. Ni pod kojim izgovorom nećemo da prihvatimo da učestvujemo u referendumu za ustav koji bi od Vojvodine napravio novo Kosovo i Metohiju.“
S druge strane predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš zatražio je od predsednika Srbije Borisa Tadića da, kako je rekao „zaštiti“ Vojvodinu u novom Ustavu Srbije i zapretio pozivom na bojkot referenduma o ustavu, ako Pokrajina ne dobije širu autonomiju od postojeće:
„Mislim da u tom novom ustavu Vojvodina mora da ima zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, imovinu i izvorne prihode, kao što je to definisano Platformom Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine. A što se tiče procene radikala da Vojvodina to ne zaslužuje, mislim da konačno i Srbija i svi politički faktori u Srbiji treba da prestanu da budu taoci miloševićevsko-šešeljevskog načina razmišljanja, da se odlučimo da li želimo da idemo nazad u izolaciju, sukobe i nesreće koje smo doživeli za vreme njihove vladavine, ili želimo da idemo u pravcu Evropske unije.“
Kao i političari, ni eksperti za ustavno pravo nisu složni u oceni koji bi stepen autonomije Vojvodina trebalo da dobije. Profesor Nebojša Šarkić kaže da govoriti o autonomiji, a spominjati oblike državnosti kao što su ustav, sudstvo, kompletna izvrsna vlast i tako ddalje, toliko je nerealno da o tome ne bi trebalo razgovarati. Šarkić smatra da bi trebalo poštovati pravila koja propisuje Evropska unija kada su određeni regioni u pitanju:
„Pravila savremenog, demokratskog sveta insistiraju na decentralizaciji države, što pojednostavljeno rečeno znači – prenošenju određenih oblika vlasti sa centralne vlasti na lokalnu samoupravu. Ali pojedine elemente državnosti svaka država zadržava za sebe. To su pre svega vojska, policija, sudstvo i centralni deo zakonodavne vlasti. Deo vlasti koja se odnosi na donošenje određenih propisa prenosi se naravno i na lokalnu samoupravu, ali ona ne može biti do te mere izgubljena da bi to značilo da bi Vojvodina imala elemente državnosti, što se, po mom mišljenju, u ovom trenutku niti pravno-politički može odobriti, niti za to ima bilo kakvih opravdanja sa stanovišta evropskog uporednog prava.“
S druge strane, profesor Stevan Lilić, predsednik Udruženja Pravnici za demokratiju smatra da bi trebalo imati u vidu ono sto je Vojvodina već imala neku vrstu stečenih prava:
„A to je kako je izgledala autonomija u SFRJ. Znači, po tom osnovu Vojvodina je imala sva ta obeležja koja navodno sada ne mogu da pripadaju regiji, nego samo pripadaju centralnoj državi. U SFRJ su i Kosovo i Vojvodina imali svoje ustave, svoje zakone, svoje vrhovne sudove, svoje ustavne sudove i tako dalje.“
Profesor Lilić takođe skreće pažnju na činjenicu da stručna javnost nije upoznata sa nacrtnom teksta novog ustava:
„To je kao da se radi ispod žita ili iza leđa građanima. To ima jako veliku političku težinu jer se onda pokazuje da zapravo namera, taj animos donošenja ustava nije ustvari nešto što je u opštem interesu, nego nešto što treba da pokrije neki trenutni, politički interes.“
Nakon što je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio da se izašlo u susret zahtevima te stranke da Vojvodina ne sme da dobije širu autonomije od postojeće, oglasio je predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, a potom i stranka kojoj pripada – Liga socijaldemokrata Vojvodine sa zatevom da bi Vojvodina trebalo da dobije zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, sopstvenu imovinu i izvorne prihode. Slušamo najpre Tomislava Nikolića:
„Danas sam predsedniku Vlade u zaista kratkom razgovoru rekao da jeto nešto što SRS nikada neće da prihvati ni pod kojim izgovorom. Ni pod kojim izgovorom nećemo da prihvatimo da učestvujemo u referendumu za ustav koji bi od Vojvodine napravio novo Kosovo i Metohiju.“
S druge strane predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš zatražio je od predsednika Srbije Borisa Tadića da, kako je rekao „zaštiti“ Vojvodinu u novom Ustavu Srbije i zapretio pozivom na bojkot referenduma o ustavu, ako Pokrajina ne dobije širu autonomiju od postojeće:
„Mislim da u tom novom ustavu Vojvodina mora da ima zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, imovinu i izvorne prihode, kao što je to definisano Platformom Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine. A što se tiče procene radikala da Vojvodina to ne zaslužuje, mislim da konačno i Srbija i svi politički faktori u Srbiji treba da prestanu da budu taoci miloševićevsko-šešeljevskog načina razmišljanja, da se odlučimo da li želimo da idemo nazad u izolaciju, sukobe i nesreće koje smo doživeli za vreme njihove vladavine, ili želimo da idemo u pravcu Evropske unije.“
Kao i političari, ni eksperti za ustavno pravo nisu složni u oceni koji bi stepen autonomije Vojvodina trebalo da dobije. Profesor Nebojša Šarkić kaže da govoriti o autonomiji, a spominjati oblike državnosti kao što su ustav, sudstvo, kompletna izvrsna vlast i tako ddalje, toliko je nerealno da o tome ne bi trebalo razgovarati. Šarkić smatra da bi trebalo poštovati pravila koja propisuje Evropska unija kada su određeni regioni u pitanju:
„Pravila savremenog, demokratskog sveta insistiraju na decentralizaciji države, što pojednostavljeno rečeno znači – prenošenju određenih oblika vlasti sa centralne vlasti na lokalnu samoupravu. Ali pojedine elemente državnosti svaka država zadržava za sebe. To su pre svega vojska, policija, sudstvo i centralni deo zakonodavne vlasti. Deo vlasti koja se odnosi na donošenje određenih propisa prenosi se naravno i na lokalnu samoupravu, ali ona ne može biti do te mere izgubljena da bi to značilo da bi Vojvodina imala elemente državnosti, što se, po mom mišljenju, u ovom trenutku niti pravno-politički može odobriti, niti za to ima bilo kakvih opravdanja sa stanovišta evropskog uporednog prava.“
S druge strane, profesor Stevan Lilić, predsednik Udruženja Pravnici za demokratiju smatra da bi trebalo imati u vidu ono sto je Vojvodina već imala neku vrstu stečenih prava:
„A to je kako je izgledala autonomija u SFRJ. Znači, po tom osnovu Vojvodina je imala sva ta obeležja koja navodno sada ne mogu da pripadaju regiji, nego samo pripadaju centralnoj državi. U SFRJ su i Kosovo i Vojvodina imali svoje ustave, svoje zakone, svoje vrhovne sudove, svoje ustavne sudove i tako dalje.“
Profesor Lilić takođe skreće pažnju na činjenicu da stručna javnost nije upoznata sa nacrtnom teksta novog ustava:
„To je kao da se radi ispod žita ili iza leđa građanima. To ima jako veliku političku težinu jer se onda pokazuje da zapravo namera, taj animos donošenja ustava nije ustvari nešto što je u opštem interesu, nego nešto što treba da pokrije neki trenutni, politički interes.“
