Nezavisnost Kosova, uz određene uslove, rešenje je koje pruža najviše šansi za trajan mir i stabilnost Kosova i regiona, navodi se u nacrtu reozolucije o kojoj će početkom oktobra raspravljati Parlamentarna skupština Saveta Evrope u Strazburu. Poštujući interes Srbije i njeno pravo da očuva svoj teritorijalni integritet, Skupština Saveta Evrope veruje da bi nezavisnost Kosova, uz određene uslove, bilo rešenje koje - osim što odgovara volji većine građana Kosova - može da obezbedi najviše šansi za trajni, dugoročni mir i stabilnost čitavog regiona, navodi se u tekstu, usvojenom 18. septembra na Političkom komitetu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Ambasador Srbije pri Savetu Evrope Slađana Prica za Radio Slobodna Evropa komentariše procedura usvajanja rezolucije, za koju kaže da predstavlja lični stav Rasela Džonstona:
«To je izveštaj koji naravno obavezuje samo njega i na osnovu tog izveštaja i ocene stanja na Kosovu, pa donekle i ocene stanja političke situacije u Srbiji, on je predložio nacrt preporuke kako Savet Evrope, na koji način da se ubuduće bavi situacijom na Kosovu, a takođe je predložio nadležnom komitetu i tekst rezolucije koji bi trebalo da usvoji Parlamentarna skupština. Na otvaranju plenarnog zasedanja Skupštine, koja počinje 2. oktobra, već će biti zakazana nova sednica Političkog komiteta, gde naša delegacija ponovo može da uvede svoje amandmane, da bi taj tekst ušao u plenum, gde takođe, proceduralno gledano, parlamentarna delegacija Srbije može da predloži amandmane i da se onda Skupština u plenumu o amandmanima izjašnjava.»
U nacrtu rezolucije navodi se da nerešeni status Kosova dovodi u neizvesnost dalju političku stabilizaciju čitavog zapadnog Balkana i ističe da je Savet Evrope, bez obzira na ishod pregovora o Kosovu, rešen da pomogne i Srbiji i Kosovu u suočavanju sa izazovima koji im predstoje. U rezoluciji se navodi da bi status Kosova trebalo što hitnije definisati kako bi se stvorili uslovi za razvoj u potpunosti odgovornih i reprezentativnih institucija Kosova.
Nacrt rezolucije, o kojem tek treba da se raspravlja i glasa u Skupštini Saveta Evrope, za člana parlamentarne delegacije Srbije Miloša Aligrudića, koji je učestvovao na raspravi u Parizu, predstavlja lični stav ser Rasela Džonstona i neobavezujući dokument za Savet Evrope:
«To je nešto što nije toliko značajno, ali može da zvuči dosta neprijatno, nepotrebno ustvari. I mi smo pokušali tamo da objasnimo da se radi o nepotrebnoj rezoluciji, u tom smislu da ne bi smelo da sadrži stav o statusu, jer stav o statusu je kada zauzme Kontakt grupa i na kraju Savet bezbednosti, a nije to posao Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tim pre što dokument koji bi donela nije obavezujući dokument. Kad je već tako, onda ne vidim čemu ceo posao, s jedne strane. S druge strane, rasprava o tome je tek počela, znači formalno otpočela u Parizu i tu smo razmenili neka mišljenja. Čak smo uspeli, s obzirom na nepovoljan odnos snaga na konkretnom sastanku, i da promenimo nekoliko odredaba tog teksta, tako da smo negde izbacili to nezavisno Kosovo, tu uslovnu nezavisnost, a onda sticajem okolnosti zbog toga što valjda je neko bio tamo u stavu ko je premetio odnos snaga, smo uspeli da izbacimo taj isti stav na nekom drugom paragrafu tog istog teksta. Ne treba tom pridavati veliki značaj, dakle tek početkom oktobra ćemo imati raspravu o tome, pa ćemo da vidimo zapravo šta je stav većine onih koji su u delegaciji u Parlamentarnoj skupštini.»
Ambasador Srbije pri Savetu Evrope Slađana Prica za Radio Slobodna Evropa komentariše procedura usvajanja rezolucije, za koju kaže da predstavlja lični stav Rasela Džonstona:
«To je izveštaj koji naravno obavezuje samo njega i na osnovu tog izveštaja i ocene stanja na Kosovu, pa donekle i ocene stanja političke situacije u Srbiji, on je predložio nacrt preporuke kako Savet Evrope, na koji način da se ubuduće bavi situacijom na Kosovu, a takođe je predložio nadležnom komitetu i tekst rezolucije koji bi trebalo da usvoji Parlamentarna skupština. Na otvaranju plenarnog zasedanja Skupštine, koja počinje 2. oktobra, već će biti zakazana nova sednica Političkog komiteta, gde naša delegacija ponovo može da uvede svoje amandmane, da bi taj tekst ušao u plenum, gde takođe, proceduralno gledano, parlamentarna delegacija Srbije može da predloži amandmane i da se onda Skupština u plenumu o amandmanima izjašnjava.»
U nacrtu rezolucije navodi se da nerešeni status Kosova dovodi u neizvesnost dalju političku stabilizaciju čitavog zapadnog Balkana i ističe da je Savet Evrope, bez obzira na ishod pregovora o Kosovu, rešen da pomogne i Srbiji i Kosovu u suočavanju sa izazovima koji im predstoje. U rezoluciji se navodi da bi status Kosova trebalo što hitnije definisati kako bi se stvorili uslovi za razvoj u potpunosti odgovornih i reprezentativnih institucija Kosova.
Nacrt rezolucije, o kojem tek treba da se raspravlja i glasa u Skupštini Saveta Evrope, za člana parlamentarne delegacije Srbije Miloša Aligrudića, koji je učestvovao na raspravi u Parizu, predstavlja lični stav ser Rasela Džonstona i neobavezujući dokument za Savet Evrope:
«To je nešto što nije toliko značajno, ali može da zvuči dosta neprijatno, nepotrebno ustvari. I mi smo pokušali tamo da objasnimo da se radi o nepotrebnoj rezoluciji, u tom smislu da ne bi smelo da sadrži stav o statusu, jer stav o statusu je kada zauzme Kontakt grupa i na kraju Savet bezbednosti, a nije to posao Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tim pre što dokument koji bi donela nije obavezujući dokument. Kad je već tako, onda ne vidim čemu ceo posao, s jedne strane. S druge strane, rasprava o tome je tek počela, znači formalno otpočela u Parizu i tu smo razmenili neka mišljenja. Čak smo uspeli, s obzirom na nepovoljan odnos snaga na konkretnom sastanku, i da promenimo nekoliko odredaba tog teksta, tako da smo negde izbacili to nezavisno Kosovo, tu uslovnu nezavisnost, a onda sticajem okolnosti zbog toga što valjda je neko bio tamo u stavu ko je premetio odnos snaga, smo uspeli da izbacimo taj isti stav na nekom drugom paragrafu tog istog teksta. Ne treba tom pridavati veliki značaj, dakle tek početkom oktobra ćemo imati raspravu o tome, pa ćemo da vidimo zapravo šta je stav većine onih koji su u delegaciji u Parlamentarnoj skupštini.»
