Učenici što pre moraju da se vrate u škole, politika mora biti van obrazovnih institucija, a nastavnici moraju da potpišu ugovore jer je to garancija za učenike – poručio je u petak na veoma burnom sastanku u Dragašu savetnik ministra za obrazovanje u Vladi Kosova Defrim Gashi povodom novonastale situacije u ovoj komuni. Najveći broj od oko 1.000 učenika osnovnih škola u gorskom delu opštine Dragaš na krajnjem jugu Kosova, iako je školska godina počela pre dve sedmice, još uvek nisu u školskim klupama. O čemu je reč?
“Mi iz opštinske Direkcije za obrazovanje raspisali smo konkurs za ona radna mesta u prosveti na kojima su radili nekvalifikovani radnici. Tako je na celom Kosovu jer nekvalifikovanim radnicima ugovor traje od 1. oktobra do 31. septembra”, kaže direktor obrazovanja u Dragašu Xhemail Ilijazi.
Njegov zamenik Bajram Hodža, Goranac, dodaje:
“Bio je konkurs raspisan dve nedelje, nije se niko javio. Bojkotuju zato što je i Koordinacioni centar (Vlade Srbije za Kosovo) zapretio da ako budu potpisali, prihvatili i izašli na konkurs da će im biti skinute plate koje su primali od strane Ministarstva Srbije za obrazovanje. Plata je bila duplo veća od one koje smo im mi davali.“
U ponedeljak, 11. septembra, je u centru varoši ispred Osnovne škole “Nazim Berati” oko 50 goranskih učenika jajima i paradajzom je gađalo zgradu Osnovne škole. Zahtevali su da ih niko ne tera da uče na bosanskome jeziku. Sve se ovo jako negativno odražava na svakodnevni život u Dragašu, a pogotovu u Gori, čiji politički predstavnici različito reaguju ovim povodom. Nuhi Tairovci, potpredsednik Demokratske stranke Vatan, čiji je predsednik Sadik Idrizi, ministar zdravstva u Vladi Kosova, o tome kaže:
„Suštinski problem je ovde da deo prosvete, tj. profesori koji ne žele da potpišu ugovor sa kosovskom Vladom odnosno sa poslodavcima. Ovde niko nikoga ne uslovljava da mora da predaje na bosanskome, pa zato ne žele ili nezadovoljstvo zbog toga. Jednostavno se radi o tome da se ne prihvata kosovska reforma i rad po obrazovnim planovima Kosova.“
Alija Abdi, predsednik Glavnog odbora Građanske inicijative Gora (GIG), je sasvim drugačijeg mišljenja:
„Ovo je rezultat neaktivnosti UNMIK-a, jer je GIG ukazivao sedam godina unazad na problem prosvete, ali niko iz UNMIK-a niti Ministarstva Kosova nije pokazao razumevanje, da zbog ovakve neizvesne situacije kakvo je u školstvu i Gore poslednjih mesec dana ode oko 200 porodica.“
Direktor Kancelarije za zajednice u opštini Dragaš Mehmet Hamza, pak, ističe da su prosvetni radnici u ovoj opštini izloženih strahovitom pritisku da ne priznaju institucije Kosova:
„Veliki je pritisak iz Srbije, pretnjama i ucenama, moramo kazati da postoji velika politička aktivnost bivsih struktura, koji žive i rade u Beogradu i koji su došli ovde i vršili su propagandu i pritisak, veoma opasan, na te ljude da ne poštuju institucije Kosova.“
Nastavnici, njih oko 160 u Gori, koliko ih ima na nastavi na srpskom jeziku priznaju da od Beograda dobijaju blizu 500 eura platu. Deir Ilmazi, nastavnik razredne nastave u selu Radeša osim što bi izgubio taj novac pojašnjava iz kojih razloga još ne potpisuje ugovor sa MONT-om:
„Te ugovore ukoliko mi potpišemo nije stvar samo plate iz Srbije, ali sa tim ugovorom mi smo obavezni da pohađamo nastavu po planovima Kosova i posto u tim planovima ima i deveti razred. Međutim, pošto nigde u okruženju nema deveti razred, ta deca nemaju perpspektivu.“
A šta na sve ovo kažu roditelji? Neki, kao Nesim Hodža, otac troje učenika iz Reštelice, najvećeg sela u Gori apeluje:
„Ako nastavnici koji neće da rade neka kažu jednom: nećemo ili hoćemo da radimo da naša deca idu u školu.“
Učenici su najveći gubitnici, kaže Rasim Ramadani iz sela Krstac, na samoj granici sa Albanijom:
„Ja sam kao roditelj zabrinut zbog toga, jer stvarno mislim da dete u ovom slučaju ostaje nepismeno.“
I dok traju nesporazumi, već 19 dana od početka školske godine, učenici u tri od ukupno pet skola na teritoriji opštine Dragaš, na nastavi na srpskom, odnosno bosanskome jeziku ne pohađaju nastavu. Oni su ipak u svemu ovome najveće žrtve.“
“Mi iz opštinske Direkcije za obrazovanje raspisali smo konkurs za ona radna mesta u prosveti na kojima su radili nekvalifikovani radnici. Tako je na celom Kosovu jer nekvalifikovanim radnicima ugovor traje od 1. oktobra do 31. septembra”, kaže direktor obrazovanja u Dragašu Xhemail Ilijazi.
Njegov zamenik Bajram Hodža, Goranac, dodaje:
“Bio je konkurs raspisan dve nedelje, nije se niko javio. Bojkotuju zato što je i Koordinacioni centar (Vlade Srbije za Kosovo) zapretio da ako budu potpisali, prihvatili i izašli na konkurs da će im biti skinute plate koje su primali od strane Ministarstva Srbije za obrazovanje. Plata je bila duplo veća od one koje smo im mi davali.“
U ponedeljak, 11. septembra, je u centru varoši ispred Osnovne škole “Nazim Berati” oko 50 goranskih učenika jajima i paradajzom je gađalo zgradu Osnovne škole. Zahtevali su da ih niko ne tera da uče na bosanskome jeziku. Sve se ovo jako negativno odražava na svakodnevni život u Dragašu, a pogotovu u Gori, čiji politički predstavnici različito reaguju ovim povodom. Nuhi Tairovci, potpredsednik Demokratske stranke Vatan, čiji je predsednik Sadik Idrizi, ministar zdravstva u Vladi Kosova, o tome kaže:
„Suštinski problem je ovde da deo prosvete, tj. profesori koji ne žele da potpišu ugovor sa kosovskom Vladom odnosno sa poslodavcima. Ovde niko nikoga ne uslovljava da mora da predaje na bosanskome, pa zato ne žele ili nezadovoljstvo zbog toga. Jednostavno se radi o tome da se ne prihvata kosovska reforma i rad po obrazovnim planovima Kosova.“
Alija Abdi, predsednik Glavnog odbora Građanske inicijative Gora (GIG), je sasvim drugačijeg mišljenja:
„Ovo je rezultat neaktivnosti UNMIK-a, jer je GIG ukazivao sedam godina unazad na problem prosvete, ali niko iz UNMIK-a niti Ministarstva Kosova nije pokazao razumevanje, da zbog ovakve neizvesne situacije kakvo je u školstvu i Gore poslednjih mesec dana ode oko 200 porodica.“
Direktor Kancelarije za zajednice u opštini Dragaš Mehmet Hamza, pak, ističe da su prosvetni radnici u ovoj opštini izloženih strahovitom pritisku da ne priznaju institucije Kosova:
„Veliki je pritisak iz Srbije, pretnjama i ucenama, moramo kazati da postoji velika politička aktivnost bivsih struktura, koji žive i rade u Beogradu i koji su došli ovde i vršili su propagandu i pritisak, veoma opasan, na te ljude da ne poštuju institucije Kosova.“
Nastavnici, njih oko 160 u Gori, koliko ih ima na nastavi na srpskom jeziku priznaju da od Beograda dobijaju blizu 500 eura platu. Deir Ilmazi, nastavnik razredne nastave u selu Radeša osim što bi izgubio taj novac pojašnjava iz kojih razloga još ne potpisuje ugovor sa MONT-om:
„Te ugovore ukoliko mi potpišemo nije stvar samo plate iz Srbije, ali sa tim ugovorom mi smo obavezni da pohađamo nastavu po planovima Kosova i posto u tim planovima ima i deveti razred. Međutim, pošto nigde u okruženju nema deveti razred, ta deca nemaju perpspektivu.“
A šta na sve ovo kažu roditelji? Neki, kao Nesim Hodža, otac troje učenika iz Reštelice, najvećeg sela u Gori apeluje:
„Ako nastavnici koji neće da rade neka kažu jednom: nećemo ili hoćemo da radimo da naša deca idu u školu.“
Učenici su najveći gubitnici, kaže Rasim Ramadani iz sela Krstac, na samoj granici sa Albanijom:
„Ja sam kao roditelj zabrinut zbog toga, jer stvarno mislim da dete u ovom slučaju ostaje nepismeno.“
I dok traju nesporazumi, već 19 dana od početka školske godine, učenici u tri od ukupno pet skola na teritoriji opštine Dragaš, na nastavi na srpskom, odnosno bosanskome jeziku ne pohađaju nastavu. Oni su ipak u svemu ovome najveće žrtve.“
