RSE: Oktobar mesec, odnosno jesen je ključna za nastavak procesa pridruživanja. Da li ima pomaka u onim obavezama koje Srbija preuzima samim tim što želi da bude u članstvu Evropske unije, pre svega mislim na saradnju sa Haškim tribunalom?
MIŠČEVIĆ: To je sada postao preduslov, ne samo obaveza, mada je uvek postojao kao međunarodna obaveza Srbije. Za ispunjavanje ovog osnovnog kriterijuma napravljen je akcioni plan koji je Vlada Srbije prihvatila i pokušava da sprovede. Od uspešnosti uspostavljanja pune saradnje, kako god da definišete to pune saradnje, sa Haškim tribunalom zavisi dakako i nastavak pregovora, ne bih rekla čitav proces integracije, posebno ako ga posmatrate ovako šire - kao proces unutrašnje reforme. Naravno, što pre se ova obaveza ispuni, dobijemo pozitivan stav pre svega Tribunala o uspešnosti te pune saradnje, tim pre će i započeti pregovori. Evo, nedavno je gospodin Ren ponovio da istoga momenta kada Tribunal konstatuje da je uspostavljena puna saradnja, da postoji konkretan rezultat pune saradnje, možemo nastaviti pregovore, što je za nas jako važno.
RSE: Da li vi, kao jedna institucija koja ima značajnu ulogu u sprovođenju efekata akcionog plana, imate podatke o tome da li sprovođenje akcionog plana može doneti rezultate koji bi početkom oktobra pokrenuli proces pridruživanja Srbije, odnosno potpisivanja sporazuma?
MIŠČEVIĆ: Kancelarija nema nikakvu ukogu u sprovođenju akcionog plana. Zapravo, sigurna sam da znate, veoma mali broj ljudi je uključen u sprovođenje ovoga plana, što je jako dobro - efikasnost zavisi od malog broja ljudi na ostvarivanju samog akcionog plana, tako da mi, kao i mnogi drugi, zavisimo od delatnosti tog malog broja ljudi i u tom smislu naš posao i nije da se mešamo u njegovo sprovođenje, mi čekamo rezultate toga sprovođenja. A naša obaveza jeste da spremni dočekamo rezultate sprovođenja akcionog plana.
RSE: Na kom nivou spremnosti je država Srbija za pristup Evropskoj uniji? Možete li dati neku procenu?
MIŠČEVIĆ: Što se spremnosti za pristup Evropskoj uniji tiče, mi imamo tu jako puno još da uradimo za fazu u kojoj se trenutno nalazimo - a to je faza pridruživanja, dakle, to je najpovoljniji odnos koji treća država može imati prema Evropskoj uniji, sa jasnim ciljem da jednog dana postane njena članica. Naša ocena o uspešnosti više neće zavisiti od toga koliki broj zakona ste usvojili, već koliki broj nezavisnih tela je stvoreno na osnovu tih novih, usklađenih zakona, kako ta tela da rade, da li su počela i operativno da donose odluke. To je sada mera naše uspešnosti, što vam zapravo govori da se nalazimo već na jednom većem stadijumu od onoga koji je bio koliko prošle godine.
RSE: Koliko su zemlje regiona usklađene s evropskim standardima i da li je to jedan od uslova da čitav region, uskladivši zakone, lakše priđe, odnosno uđe u Evropsku uniju?
MIŠČEVIĆ: Naravno, to je ključni uslov da u tom svom procesu, svakom pojedinačnom procesu tranzicije, svaka zemlja se u toj meri menja da što više bude kompatibilna Evropi. Naravno da je najdalje u ovom momentu otišla Hrvatska, koja se nalazi, ako mogu tako da merim, dva koraka ispred Srbije što se odnosa sa Evropskom unijom tiče. Jedna od dobrih strana ovakvog položaja u regionu jeste što veći broj država ima iste prioritete, iste potrebe - administrativne reforme, reforme pravosuđa u brobi protiv organizovanog kriminala, integrisanog upravljanja granicama, pa i viznih potreba za viznim olakšicama, tako da se možemo okupiti oko istih ideja i probati da lobiramo zajednički, što je uvek mnogo lakše i mnogo efikasnije, a i pokazuje ono što je jedan od ključnih uslova, a to je regionalna saradnja u zapadnom Balkanu.
RSE: Kada očekujete da Srbija postane punopravni član Evropske unije?
MIŠČEVIĆ: To je sad stvar koja zavisi od jako puno uslova. Naime, zavisi naravno od države, pa i od Srbije, koliko ćete, kako se to često kaže, uspešni biti u ostvarivanju svojih domaćih zadataka - a to znači koliko ćete brzo i uspešno sprovoditi evropske standarde i prihvatati uslove koje Evropska unija definiše za svoje članstvo, ali isto tako zavisi od same Evropske unije. U tom smislu je teško definisati kada vidim Srbiju u Evropskoj uniji. Ono što naša strategija pridruživanja definiše jeste godina u kojoj mi smo preračunali da je moguće da budemo sposobni da preuzmemo obaveze koje prozilaze iz članstva - to je ta agenda 2012. Naravno, ukoliko postoji jasan politički konsenzus, uspostavi se jasan politički konsenzus da oko tempa, brzine reformi i procesa integracija nema nikakvih rasprava, da je to nedvosmisleno tako, ukoliko se naravno politički preduslovi ispune u toj meri da smo mi ali i Evropska unija zadovoljni, moguće je i ubrzavanje ovoga procesa - ali kažem za to je neophodan jasan politički konsenzus.
MIŠČEVIĆ: To je sada postao preduslov, ne samo obaveza, mada je uvek postojao kao međunarodna obaveza Srbije. Za ispunjavanje ovog osnovnog kriterijuma napravljen je akcioni plan koji je Vlada Srbije prihvatila i pokušava da sprovede. Od uspešnosti uspostavljanja pune saradnje, kako god da definišete to pune saradnje, sa Haškim tribunalom zavisi dakako i nastavak pregovora, ne bih rekla čitav proces integracije, posebno ako ga posmatrate ovako šire - kao proces unutrašnje reforme. Naravno, što pre se ova obaveza ispuni, dobijemo pozitivan stav pre svega Tribunala o uspešnosti te pune saradnje, tim pre će i započeti pregovori. Evo, nedavno je gospodin Ren ponovio da istoga momenta kada Tribunal konstatuje da je uspostavljena puna saradnja, da postoji konkretan rezultat pune saradnje, možemo nastaviti pregovore, što je za nas jako važno.
RSE: Da li vi, kao jedna institucija koja ima značajnu ulogu u sprovođenju efekata akcionog plana, imate podatke o tome da li sprovođenje akcionog plana može doneti rezultate koji bi početkom oktobra pokrenuli proces pridruživanja Srbije, odnosno potpisivanja sporazuma?
MIŠČEVIĆ: Kancelarija nema nikakvu ukogu u sprovođenju akcionog plana. Zapravo, sigurna sam da znate, veoma mali broj ljudi je uključen u sprovođenje ovoga plana, što je jako dobro - efikasnost zavisi od malog broja ljudi na ostvarivanju samog akcionog plana, tako da mi, kao i mnogi drugi, zavisimo od delatnosti tog malog broja ljudi i u tom smislu naš posao i nije da se mešamo u njegovo sprovođenje, mi čekamo rezultate toga sprovođenja. A naša obaveza jeste da spremni dočekamo rezultate sprovođenja akcionog plana.
RSE: Na kom nivou spremnosti je država Srbija za pristup Evropskoj uniji? Možete li dati neku procenu?
MIŠČEVIĆ: Što se spremnosti za pristup Evropskoj uniji tiče, mi imamo tu jako puno još da uradimo za fazu u kojoj se trenutno nalazimo - a to je faza pridruživanja, dakle, to je najpovoljniji odnos koji treća država može imati prema Evropskoj uniji, sa jasnim ciljem da jednog dana postane njena članica. Naša ocena o uspešnosti više neće zavisiti od toga koliki broj zakona ste usvojili, već koliki broj nezavisnih tela je stvoreno na osnovu tih novih, usklađenih zakona, kako ta tela da rade, da li su počela i operativno da donose odluke. To je sada mera naše uspešnosti, što vam zapravo govori da se nalazimo već na jednom većem stadijumu od onoga koji je bio koliko prošle godine.
RSE: Koliko su zemlje regiona usklađene s evropskim standardima i da li je to jedan od uslova da čitav region, uskladivši zakone, lakše priđe, odnosno uđe u Evropsku uniju?
MIŠČEVIĆ: Naravno, to je ključni uslov da u tom svom procesu, svakom pojedinačnom procesu tranzicije, svaka zemlja se u toj meri menja da što više bude kompatibilna Evropi. Naravno da je najdalje u ovom momentu otišla Hrvatska, koja se nalazi, ako mogu tako da merim, dva koraka ispred Srbije što se odnosa sa Evropskom unijom tiče. Jedna od dobrih strana ovakvog položaja u regionu jeste što veći broj država ima iste prioritete, iste potrebe - administrativne reforme, reforme pravosuđa u brobi protiv organizovanog kriminala, integrisanog upravljanja granicama, pa i viznih potreba za viznim olakšicama, tako da se možemo okupiti oko istih ideja i probati da lobiramo zajednički, što je uvek mnogo lakše i mnogo efikasnije, a i pokazuje ono što je jedan od ključnih uslova, a to je regionalna saradnja u zapadnom Balkanu.
RSE: Kada očekujete da Srbija postane punopravni član Evropske unije?
MIŠČEVIĆ: To je sad stvar koja zavisi od jako puno uslova. Naime, zavisi naravno od države, pa i od Srbije, koliko ćete, kako se to često kaže, uspešni biti u ostvarivanju svojih domaćih zadataka - a to znači koliko ćete brzo i uspešno sprovoditi evropske standarde i prihvatati uslove koje Evropska unija definiše za svoje članstvo, ali isto tako zavisi od same Evropske unije. U tom smislu je teško definisati kada vidim Srbiju u Evropskoj uniji. Ono što naša strategija pridruživanja definiše jeste godina u kojoj mi smo preračunali da je moguće da budemo sposobni da preuzmemo obaveze koje prozilaze iz članstva - to je ta agenda 2012. Naravno, ukoliko postoji jasan politički konsenzus, uspostavi se jasan politički konsenzus da oko tempa, brzine reformi i procesa integracija nema nikakvih rasprava, da je to nedvosmisleno tako, ukoliko se naravno politički preduslovi ispune u toj meri da smo mi ali i Evropska unija zadovoljni, moguće je i ubrzavanje ovoga procesa - ali kažem za to je neophodan jasan politički konsenzus.
