Od 1967. godine, kada je osnovan, Beogradski internacionalni teatarski festival je neprekidno pratio i podržavao najnovije pozorišne tendencije. Rastući i razvijajući se, postao je jedan od pet najvažnijih i najvećih evropskih festivala, pa je kao takav, zauzeo nezaobilazno mesto na pozorišnoj mapi sveta. Postao je jedna od najznačajnijih kulturnih institucija zemlje, ali i mnogo više od toga. Važnost BITEF-a prevazilazi sve političke i kulturološke granice.
O značaju BITEF-a za Radio Slobodna Evropa govore jedan od njegovih tvoraca Jovan Ćirilov i mlada rediteljka Anja Suša, ko-selektor ovogodišnjeg Festivala:
ĆIRILOV: BITEF je u raznim periodima imao različite funkcije. U početku je bio jedno otvaranje prema svetu, zbog toga je bio i osnovan, i kao mesto gde su se sretali ne samo ljudi sa Istoka i Zapada, koji nisu imali vize jedni za druge, nego i sa Juga i Severa, to jest bio je uključen i Pokret nesvrstanih i taj nezavisni položaj Jugoslavije.
SUŠA: BITEF je u mom sistemu vrednosti ostao najznačajniji pozorišni događaj i pozorišna institucija koju naša zemlja ima. Pri tome ne mislim samo na ovu današnju zemlju koja je skraćena verzija zemlje u kojoj je BITEF nastao, već i na današnji ex-jugoslavenski odnosno nekadašnji jugoslovenski prostor. Tako da ja zaista mislim da je u pitanju festival koji predstavlja redak primer pozitivnog kontinuiteta u oblasti kulture, što baš nije nešto čime se mi kao zemlja možemo podičiti.
ĆIRILOV: Što se tiče umetničkog utiska ili umetničkog traga, on dugo vremena u našoj dosta konzervativnoj sredini nije imao pravi uticaj. Međutim, mogu da kažem da se u poslednjih deset godina, sa mladom generacijom, to menja. Ne da dolazi do toga da on ima uticaja na njih, već oni proveravaju meru svoje hrabrosti i vide da mogu da budu hrabri. Tako da se pojavljuju i na našem Showcase-u, koji imamo drugoga vikenda BITEF-a, i ima, mogu da kažem, pravih tragova, da ne kažem uticaja BITEF-a.
SUŠA: Pošto sam ja mlađa od BITEF-a nekih otprilike sedam godina, nemam neposredno sećanje na prve BITEF-e i mogu o tome da govorim samo sa stanovišta određenih dokumenata koji su nam preostali iz tog perioda, kao i na osnovu razgovora sa ljudima koji to pamte. Dakle, moj pogled se u tom smislu sigurno razlikuje od, na primer, Jovanovog koji je bio jedan od osnivača, a zatim i umetnički direktor i selektor svih ovih godina. Ali ono što je za mene zanimljivo, to je da praktično otkad znam za sebe u nekom pozorišnom smislu, otkad je pozorište racionalno pčelo da me interesuje, kad sam ga postala svesna, BITEF je uvek bio tu negde.
ĆIRILOV: Kad se kaže BITEF prva asocijacija mi je to jedno čudo da to postoji četrdeset godina, da sam ja uspeo to da nadživim u svakom pogledu, i prva mi je asocijacija i prva pomisao na Miru Trajlović koja je imala tu sjajnu ideju da se to stvori.
O značaju BITEF-a za Radio Slobodna Evropa govore jedan od njegovih tvoraca Jovan Ćirilov i mlada rediteljka Anja Suša, ko-selektor ovogodišnjeg Festivala:
ĆIRILOV: BITEF je u raznim periodima imao različite funkcije. U početku je bio jedno otvaranje prema svetu, zbog toga je bio i osnovan, i kao mesto gde su se sretali ne samo ljudi sa Istoka i Zapada, koji nisu imali vize jedni za druge, nego i sa Juga i Severa, to jest bio je uključen i Pokret nesvrstanih i taj nezavisni položaj Jugoslavije.
SUŠA: BITEF je u mom sistemu vrednosti ostao najznačajniji pozorišni događaj i pozorišna institucija koju naša zemlja ima. Pri tome ne mislim samo na ovu današnju zemlju koja je skraćena verzija zemlje u kojoj je BITEF nastao, već i na današnji ex-jugoslavenski odnosno nekadašnji jugoslovenski prostor. Tako da ja zaista mislim da je u pitanju festival koji predstavlja redak primer pozitivnog kontinuiteta u oblasti kulture, što baš nije nešto čime se mi kao zemlja možemo podičiti.
ĆIRILOV: Što se tiče umetničkog utiska ili umetničkog traga, on dugo vremena u našoj dosta konzervativnoj sredini nije imao pravi uticaj. Međutim, mogu da kažem da se u poslednjih deset godina, sa mladom generacijom, to menja. Ne da dolazi do toga da on ima uticaja na njih, već oni proveravaju meru svoje hrabrosti i vide da mogu da budu hrabri. Tako da se pojavljuju i na našem Showcase-u, koji imamo drugoga vikenda BITEF-a, i ima, mogu da kažem, pravih tragova, da ne kažem uticaja BITEF-a.
SUŠA: Pošto sam ja mlađa od BITEF-a nekih otprilike sedam godina, nemam neposredno sećanje na prve BITEF-e i mogu o tome da govorim samo sa stanovišta određenih dokumenata koji su nam preostali iz tog perioda, kao i na osnovu razgovora sa ljudima koji to pamte. Dakle, moj pogled se u tom smislu sigurno razlikuje od, na primer, Jovanovog koji je bio jedan od osnivača, a zatim i umetnički direktor i selektor svih ovih godina. Ali ono što je za mene zanimljivo, to je da praktično otkad znam za sebe u nekom pozorišnom smislu, otkad je pozorište racionalno pčelo da me interesuje, kad sam ga postala svesna, BITEF je uvek bio tu negde.
ĆIRILOV: Kad se kaže BITEF prva asocijacija mi je to jedno čudo da to postoji četrdeset godina, da sam ja uspeo to da nadživim u svakom pogledu, i prva mi je asocijacija i prva pomisao na Miru Trajlović koja je imala tu sjajnu ideju da se to stvori.
