Pregovarački proces o statusu Kosova prelazi od 18. septembra iz faze razgovora o tehničkim pitanjima u fazu statusnih razgovora. Istovremeno je kosovska strana odlučila da započne široku diplomatsku aktivnost u centrima međunarodnog odlučivanja, da bi što snažnije promovisala svoje vizije budućnosti Kosova, rekao je u utorak portparol pregovaračke ekipe Kosova, Skender Hiseni:
«Ima potrebe za reafirmacijom mnogih pitanja, jer, iako se javno u Kontakt grupi i Ujedinjenim nacijama navodi da su ksoovske delegacije u Beču bile vrlo ozbiljne i konstruktivne, to svi ne znaju.“
Hyseni ističe potrebu i agresivnijeg nastupa kosovske strane. Delegacija Kosova za status je poslala pismo glavnom pregovaraču za status Marti Ahtisariju, kojim njega i međunarodnu zajednicu informiše da prihvata međunarodno civilno i vojno prisustvo i posle statusa, za onoliko koliko bude potrebno. Hiseni je rekao da će Kosovo usko sarađivati sa međunarodnom zajednicom i nakon utvrđivanja statusa:
«Pod lakim međunarodnim prisustvom se podrazumeva jedno nadgledanje, monitoring Kosova nakon statusa, ne kontrola. Na kraju krajeva, lako međunarodno prisustvo imaju i suverene države.“
Hyseni ističe da je Kosovo tražilo i dalje traži vojno prisustvo NATO-a. Kosovska delegacija je danas razmatrala i izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina, prema kojoj Rusija može da upotrebi veto prilikom utvrđivana statusa. Hyseni je rekao da Priština očekuje da se Moskva ne izdvoji od drugih zemalja Kontakt grupe i drugih međunarodnih struktura koje se neposredno bave pitanjem statusa Kosova. On je rekao da Kosovo ostaje pri stavu o formiranju 5+1 nove opštine sa srpskom većinom, dok se, kada se radi o Mitrovici, zalaže za grad sa dve opštine pod privremenom međunarodnom upravom. Hyseni je takođe rekao da se ne mogu prihvatiti zaštitne zone oko verskih objekta u obliku kojim ih predlaže Srbija, jer bi u predloženom obliku doveli u pitanje imovinska prava građana Kosova i zato što u takvom obliku nisu primenjene ni u jednoj zemlji u Evropi.
«Ima potrebe za reafirmacijom mnogih pitanja, jer, iako se javno u Kontakt grupi i Ujedinjenim nacijama navodi da su ksoovske delegacije u Beču bile vrlo ozbiljne i konstruktivne, to svi ne znaju.“
Hyseni ističe potrebu i agresivnijeg nastupa kosovske strane. Delegacija Kosova za status je poslala pismo glavnom pregovaraču za status Marti Ahtisariju, kojim njega i međunarodnu zajednicu informiše da prihvata međunarodno civilno i vojno prisustvo i posle statusa, za onoliko koliko bude potrebno. Hiseni je rekao da će Kosovo usko sarađivati sa međunarodnom zajednicom i nakon utvrđivanja statusa:
«Pod lakim međunarodnim prisustvom se podrazumeva jedno nadgledanje, monitoring Kosova nakon statusa, ne kontrola. Na kraju krajeva, lako međunarodno prisustvo imaju i suverene države.“
Hyseni ističe da je Kosovo tražilo i dalje traži vojno prisustvo NATO-a. Kosovska delegacija je danas razmatrala i izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina, prema kojoj Rusija može da upotrebi veto prilikom utvrđivana statusa. Hyseni je rekao da Priština očekuje da se Moskva ne izdvoji od drugih zemalja Kontakt grupe i drugih međunarodnih struktura koje se neposredno bave pitanjem statusa Kosova. On je rekao da Kosovo ostaje pri stavu o formiranju 5+1 nove opštine sa srpskom većinom, dok se, kada se radi o Mitrovici, zalaže za grad sa dve opštine pod privremenom međunarodnom upravom. Hyseni je takođe rekao da se ne mogu prihvatiti zaštitne zone oko verskih objekta u obliku kojim ih predlaže Srbija, jer bi u predloženom obliku doveli u pitanje imovinska prava građana Kosova i zato što u takvom obliku nisu primenjene ni u jednoj zemlji u Evropi.
