Petnaestak novinara iz desetak kosovskih redakcija tri dana je imalo priliku da puni novinske stupce i televizijski program rečima i slikama iz Beograda i Novog sada. Neki od njih, kao što je mladi Špand Ljimoni iz dnevnog lista „Ekspres“, prvi put su u Beogradu:
„Moji prvi utisci su lepi. Družimo se s novinarima iz Inicijative mladih za ljudska prava koji su nas doveli i nije nam loše.“
Razgovarali su sa državnim zvaničnicima, pre svaga onima koji učestvuju u statusnim pregovorima, Vukom Draškovićem i Sandom Rašković Ivić. Ponovili su stav Beograda o neprihvatanju nezavisnosti kao rešenja budućeg statusa Kosova, što za novinare iz Prištine i nije novost. Bujar Tresi, urednik u prištinskoj Televiziji 21:
„To su bila konkretna pitanja, o konkretnim stvarima, kao recimo: ,Šta Srbija čini za Albance u Srbiji?‘, ako već Srbija traži neka prava i odgovornosti Kosova za Srbe na Kosovu, što je njeno pravo i to niko ne može da ospori.“
Prema podatcima koje su izneli predstavnici Koordinacionog centra za Kosovo, u Beogradu živi oko 30 hiljada Albanaca, a predviđeno je osnivanje srpsko-albanskog kluba, što je za Špand Ljimonija svakako novost:
„Za tu cifru sam prvi put čuo, niti znam kako oni tamo žive. Jedini Albanac za kojeg znam da živi u Srbiji je Fehmiju.“
Novinari kosovskih redakcija veruju da bi obični građani, Albanci i Srbi pre svih, ali i ostale zajednice, mogli, bez obzira na finalni status pokrajine, graditi drugačije odnose. Bujar Tresi ima preporuku:
„Mislim da bi političari trebali da paze da ne teraju život u pogrešnim tokovima. Jer, ljudi sami znaju da reše probleme, samo da političari ne teraju vodu na pogrešne mlinove, u pogrešne tokove. Ako to oni ne budu radili, onda neće biti problema.“
Kako danas žive Albanci i Srbi na Kosovu:
„To bi trebalo da pitate pre Srbe nego Albance. Ja mislim da je Priština danas jedan normalan grad u kojem svako može da izađe i da prošeta. U Prištini živi negde oko 60 nacija iz celog sveta. Nisu tu samo Srbi, Gorani i Turci, već tu ima ljudi iz celog sveta, sve boje su tu prisutne. „
Kosovske kolege novinari priznaju da su iznenađene gostoprimstvom i srdačnošću domaćina. Šaip Mustafa iz agencije „Kosova Live“ priznaje da još uvek kod običnih ljudi postoji strah. Kada je šetao ulicom, zazvonio mu je telefon:
„Još postoje barijere i strah od policije. Evo, mama me je juče zvala i pitala kako je ovde, ima li policajaca. Ona još uvek ima u glavi rat.“
Koristili ste isključivo maternji, albanski jezik. da li je bilo nekih neprijatnosti tokom boravka u Beogradu?
„Ne. U gradu smo samo albanski govorili među sobom i nije se desio nijedan problem. Iznenađen sam, nisam ovo očekivao.“
Novinare kosovskih medija u razgovoru sa srpskim tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem najviše su zanimali pojedinačni slučajevi
zločina, o kojima se vodi istraga, kao i pitanja vezana za teritorijalnu nadležnost.
Vukčević je rekao da postoji rešenost da se rasvetle svi zločini i krivci privedu pravdi, i podsetio da su već podignute optužnice za zločine u Suvoj Reci i nad braćom Bitići:
„Ovde su izvršioci, tamo su svedoci, i imamo taj problem pristupa svedocima. I evo ovde sada apelujem na vas kao na predstavnike medija da vaše javno mnenje na Kosovu uverite da se Tužilaštvo za ratne zločine trudi da istraži sve te slučajeve, kako bi lakše dolazili do svedoka očevidaca koji bi nam pomogli u dokazivanju zločina.“
Poseta kosovskih novinara Beogradu uzvratni je susret srpskim kolegama, koje su takođe u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava nedavno boravili na Kosovu.
„Moji prvi utisci su lepi. Družimo se s novinarima iz Inicijative mladih za ljudska prava koji su nas doveli i nije nam loše.“
Razgovarali su sa državnim zvaničnicima, pre svaga onima koji učestvuju u statusnim pregovorima, Vukom Draškovićem i Sandom Rašković Ivić. Ponovili su stav Beograda o neprihvatanju nezavisnosti kao rešenja budućeg statusa Kosova, što za novinare iz Prištine i nije novost. Bujar Tresi, urednik u prištinskoj Televiziji 21:
„To su bila konkretna pitanja, o konkretnim stvarima, kao recimo: ,Šta Srbija čini za Albance u Srbiji?‘, ako već Srbija traži neka prava i odgovornosti Kosova za Srbe na Kosovu, što je njeno pravo i to niko ne može da ospori.“
Prema podatcima koje su izneli predstavnici Koordinacionog centra za Kosovo, u Beogradu živi oko 30 hiljada Albanaca, a predviđeno je osnivanje srpsko-albanskog kluba, što je za Špand Ljimonija svakako novost:
„Za tu cifru sam prvi put čuo, niti znam kako oni tamo žive. Jedini Albanac za kojeg znam da živi u Srbiji je Fehmiju.“
Novinari kosovskih redakcija veruju da bi obični građani, Albanci i Srbi pre svih, ali i ostale zajednice, mogli, bez obzira na finalni status pokrajine, graditi drugačije odnose. Bujar Tresi ima preporuku:
„Mislim da bi političari trebali da paze da ne teraju život u pogrešnim tokovima. Jer, ljudi sami znaju da reše probleme, samo da političari ne teraju vodu na pogrešne mlinove, u pogrešne tokove. Ako to oni ne budu radili, onda neće biti problema.“
Kako danas žive Albanci i Srbi na Kosovu:
„To bi trebalo da pitate pre Srbe nego Albance. Ja mislim da je Priština danas jedan normalan grad u kojem svako može da izađe i da prošeta. U Prištini živi negde oko 60 nacija iz celog sveta. Nisu tu samo Srbi, Gorani i Turci, već tu ima ljudi iz celog sveta, sve boje su tu prisutne. „
Kosovske kolege novinari priznaju da su iznenađene gostoprimstvom i srdačnošću domaćina. Šaip Mustafa iz agencije „Kosova Live“ priznaje da još uvek kod običnih ljudi postoji strah. Kada je šetao ulicom, zazvonio mu je telefon:
„Još postoje barijere i strah od policije. Evo, mama me je juče zvala i pitala kako je ovde, ima li policajaca. Ona još uvek ima u glavi rat.“
Koristili ste isključivo maternji, albanski jezik. da li je bilo nekih neprijatnosti tokom boravka u Beogradu?
„Ne. U gradu smo samo albanski govorili među sobom i nije se desio nijedan problem. Iznenađen sam, nisam ovo očekivao.“
Novinare kosovskih medija u razgovoru sa srpskim tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem najviše su zanimali pojedinačni slučajevi
zločina, o kojima se vodi istraga, kao i pitanja vezana za teritorijalnu nadležnost.
Vukčević je rekao da postoji rešenost da se rasvetle svi zločini i krivci privedu pravdi, i podsetio da su već podignute optužnice za zločine u Suvoj Reci i nad braćom Bitići:
„Ovde su izvršioci, tamo su svedoci, i imamo taj problem pristupa svedocima. I evo ovde sada apelujem na vas kao na predstavnike medija da vaše javno mnenje na Kosovu uverite da se Tužilaštvo za ratne zločine trudi da istraži sve te slučajeve, kako bi lakše dolazili do svedoka očevidaca koji bi nam pomogli u dokazivanju zločina.“
Poseta kosovskih novinara Beogradu uzvratni je susret srpskim kolegama, koje su takođe u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava nedavno boravili na Kosovu.
