KUPCHAN: Mislim da politički lideri Srbije znaju da će krajnji rezultat pregovora o Kosovu verovatno biti neka vrsta nezavisnosti – uslovljena nezavisnost koja će trajati neko vreme, ali da će krajnje rešenje biti izdvajanje kosovske teritorije iz suvereniteta Srbije.
RSE: Kupchan ukazuje na dva razloga zašto srpska elita za to ne priprema svoju javnost:
KUPCHAN: Bilo bi pravo političko samoubistvo za srpske lidere da kažu – Kosovo odlazi, OK, neka ide. Niko ne želi da snosi krivicu za to što je dao zeleno svetlo da se ta pokrajina, od takvog istorijskog i kulturnog značaja za Srbiju, odvoji. Drugi razlog je što Beograd verovatno smatra da mu takva pozicija uvećava šanse da izdiluje sever Kosova. To se verovatno neće dogoditi, ali Beograd veruje da aktuelnom pozicijom bar uvećava svoj uticaj u tim pregovorima.
RSE: Ovde se može čitati da postoje razmišljanja iza zatvorenih diplomatskih vrata o mogućnosti nekog modusa podele Kosova. Čak i neki zapadni analitičari govore o tome. Imate li vi takva ili slična saznanja ili indicije?
KUPCHAN: Prema mojim saznanjima, pitanje podele je još uvek tabu. Ono što mogu da potvrdim jeste da u neformalnim razgovorima u Washingtonu i drugim prestonicama, uključujući i evropske, postoje krugovi, u koje se i sam ubrajam, koji smatraju da nije dobro što je opcija podele isključena iz okvira razgovora. Ja uopšte ne zastupam ideju podele Kosova, ali mislim da ta opcija nije trebalo da bude proskribovana – iz dva razloga. Prvi je što bi ona možda imala potencijal da dovede do neke vrste kompromisa, vodeći tako do modusa nezavisnosti Kosova koji bi bilo manje destabilizirajući. Drugi razlog je što se bojim da ni međunarodna zajednica, niti Priština neće imati dovoljno strpljenja, novca i odlučnosti da osiguraju da se severno Kosovo zaista integriše u nezavisno Kosovo, s obzirom na stanje stvari na terenu, u kojem je ovaj deo kosovske teritorije u velikoj meri deo Srbije – pogledajte infrastrukturu, telekomunikacije, zdravstvo, obrazovanje, čak i bezbednosne snage Srbije operišu na severu Kosova, uprkos rezoluciji UN-a. U tom smislu mi se čini da ne bi bilo mudro da međunarodna zajednica i Priština pritiskom uguraju sever Kosova u neko buduće nezavisno Kosovo ako nisu spremni da učine sve što je neophodno da integrišu taj deo, a ja nisam siguran da je to slučaj.
RFE: Kažete da spadate u grupu ljudi koja nije za isključivanje opcije podele iz pregovora o statusu Kosova. Šta vam govori da bi kosovski Albanci prihvatili da o tome razgovaraju?
KUPCHAN: Ne mislim da bi oni bili oduševljeni tom opcijom na pregovaračkom stolu ili takvim ishodištem. S druge strane, imate glasove koji tvrde da je u jednom trenutku - to nije bilo za vreme mandata ove vlade nego u Đinđićevo vreme - u razgovorima između Prištine i Beograda izneto na sto pitanje podele i da neki elementi kosovsko-albanskog vođstva nisu bili tvrdo protiv te opcije. Ja mislim da bi jedna od opasnosti otvaranja ovog pitanja bio verovatni zahtev Prištine za kompenzaciju - što bi bila Preševska dolina - a to bi zaista otvorilo Pandorinu kutiju.
RSE: Charles Kupchan predviđa da će zbog krize u Libanu i Iranu, kao i zbog preopterećenosti evropske, američke i diplomatije Ujedinjenih nacija, verovatno doći do izvesnog budućeg kosovskog statusa, ali da će krajem ove i u prvoj polovini iduće godine biti poznate bar njegove konture. Budući status će, naglašava, biti zapravo pre proces nego odluka. Na pitanje kakve kratkoročne i dugoročne posledice proglašenja budućeg statusa Kosova je moguće očekivati ukoliko to bude bila uslovljena nezavisnost, naš sagovornik kaže:
KUPCHAN: Kratkoročna konsekvenca biće destabilizacija, ali će, dugoročnije posmatrano, stvari ipak ići u pravcu stabilizovanja regiona. Kažem da će u početku region biti destabilizovan zato što očekujem da će doći do jačanja nacionalističkog talasa u Srbiji, da će politika centra, odnosno političari poput Koštunice i Tadića biti ugroženi. Doći će, dakle, verovatno, do porasta podrške radikalnim nacionalistima. To će, ipak, trajati kratko jer će se vremenom uvideti da program ekstremnih nacionalista vodi Srbiju u pogrešnom pravcu i nakon toga treba očekivati umerenije političke opcije na sceni Srbije.
Na Kosovu će budući status značiti stabilizovanje političkih prilika, a istovremeno će međunarodnoj zajednici dati zeleno svetlo da počne da investira u taj deo regiona, kome su investicije potrebne kao hleb nasušni. Status će takođe voditi ka umerenijim političkim opcijama u albanskoj zajednici i stišavanju ekstremističkih glasova. Može se, međutim, dogoditi da mnogi Srbi koji su ostali na Kosovu, po proglašenju budućeg statusa, odluče da odu, ali, s druge strane, s obzirom na to da će uslovna nezavisnost dovesti do umerenijih političkih opcija na kosovsko-albanskoj sceni, verovatno je da će početi da se uspostavlja i multietnički duh društva, što će biti dobro za ceo region.
RSE: Kupchan ukazuje na dva razloga zašto srpska elita za to ne priprema svoju javnost:
KUPCHAN: Bilo bi pravo političko samoubistvo za srpske lidere da kažu – Kosovo odlazi, OK, neka ide. Niko ne želi da snosi krivicu za to što je dao zeleno svetlo da se ta pokrajina, od takvog istorijskog i kulturnog značaja za Srbiju, odvoji. Drugi razlog je što Beograd verovatno smatra da mu takva pozicija uvećava šanse da izdiluje sever Kosova. To se verovatno neće dogoditi, ali Beograd veruje da aktuelnom pozicijom bar uvećava svoj uticaj u tim pregovorima.
RSE: Ovde se može čitati da postoje razmišljanja iza zatvorenih diplomatskih vrata o mogućnosti nekog modusa podele Kosova. Čak i neki zapadni analitičari govore o tome. Imate li vi takva ili slična saznanja ili indicije?
KUPCHAN: Prema mojim saznanjima, pitanje podele je još uvek tabu. Ono što mogu da potvrdim jeste da u neformalnim razgovorima u Washingtonu i drugim prestonicama, uključujući i evropske, postoje krugovi, u koje se i sam ubrajam, koji smatraju da nije dobro što je opcija podele isključena iz okvira razgovora. Ja uopšte ne zastupam ideju podele Kosova, ali mislim da ta opcija nije trebalo da bude proskribovana – iz dva razloga. Prvi je što bi ona možda imala potencijal da dovede do neke vrste kompromisa, vodeći tako do modusa nezavisnosti Kosova koji bi bilo manje destabilizirajući. Drugi razlog je što se bojim da ni međunarodna zajednica, niti Priština neće imati dovoljno strpljenja, novca i odlučnosti da osiguraju da se severno Kosovo zaista integriše u nezavisno Kosovo, s obzirom na stanje stvari na terenu, u kojem je ovaj deo kosovske teritorije u velikoj meri deo Srbije – pogledajte infrastrukturu, telekomunikacije, zdravstvo, obrazovanje, čak i bezbednosne snage Srbije operišu na severu Kosova, uprkos rezoluciji UN-a. U tom smislu mi se čini da ne bi bilo mudro da međunarodna zajednica i Priština pritiskom uguraju sever Kosova u neko buduće nezavisno Kosovo ako nisu spremni da učine sve što je neophodno da integrišu taj deo, a ja nisam siguran da je to slučaj.
RFE: Kažete da spadate u grupu ljudi koja nije za isključivanje opcije podele iz pregovora o statusu Kosova. Šta vam govori da bi kosovski Albanci prihvatili da o tome razgovaraju?
KUPCHAN: Ne mislim da bi oni bili oduševljeni tom opcijom na pregovaračkom stolu ili takvim ishodištem. S druge strane, imate glasove koji tvrde da je u jednom trenutku - to nije bilo za vreme mandata ove vlade nego u Đinđićevo vreme - u razgovorima između Prištine i Beograda izneto na sto pitanje podele i da neki elementi kosovsko-albanskog vođstva nisu bili tvrdo protiv te opcije. Ja mislim da bi jedna od opasnosti otvaranja ovog pitanja bio verovatni zahtev Prištine za kompenzaciju - što bi bila Preševska dolina - a to bi zaista otvorilo Pandorinu kutiju.
RSE: Charles Kupchan predviđa da će zbog krize u Libanu i Iranu, kao i zbog preopterećenosti evropske, američke i diplomatije Ujedinjenih nacija, verovatno doći do izvesnog budućeg kosovskog statusa, ali da će krajem ove i u prvoj polovini iduće godine biti poznate bar njegove konture. Budući status će, naglašava, biti zapravo pre proces nego odluka. Na pitanje kakve kratkoročne i dugoročne posledice proglašenja budućeg statusa Kosova je moguće očekivati ukoliko to bude bila uslovljena nezavisnost, naš sagovornik kaže:
KUPCHAN: Kratkoročna konsekvenca biće destabilizacija, ali će, dugoročnije posmatrano, stvari ipak ići u pravcu stabilizovanja regiona. Kažem da će u početku region biti destabilizovan zato što očekujem da će doći do jačanja nacionalističkog talasa u Srbiji, da će politika centra, odnosno političari poput Koštunice i Tadića biti ugroženi. Doći će, dakle, verovatno, do porasta podrške radikalnim nacionalistima. To će, ipak, trajati kratko jer će se vremenom uvideti da program ekstremnih nacionalista vodi Srbiju u pogrešnom pravcu i nakon toga treba očekivati umerenije političke opcije na sceni Srbije.
Na Kosovu će budući status značiti stabilizovanje političkih prilika, a istovremeno će međunarodnoj zajednici dati zeleno svetlo da počne da investira u taj deo regiona, kome su investicije potrebne kao hleb nasušni. Status će takođe voditi ka umerenijim političkim opcijama u albanskoj zajednici i stišavanju ekstremističkih glasova. Može se, međutim, dogoditi da mnogi Srbi koji su ostali na Kosovu, po proglašenju budućeg statusa, odluče da odu, ali, s druge strane, s obzirom na to da će uslovna nezavisnost dovesti do umerenijih političkih opcija na kosovsko-albanskoj sceni, verovatno je da će početi da se uspostavlja i multietnički duh društva, što će biti dobro za ceo region.
