Zakon o radiodifuziji usvojen je 2002. godine. Međutim, Skupština Srbije usvojila je prošlog meseca izmene i dopune tog zakona, uprkos zahtevima Misije OEBS-a i novinarskih udruženja. Osim zabrinutosti zbog procesa raspodele radiodifuznih frekvencija, Evropska komisija je zabrinuta i zbog činjenice da je Skupština, bez odgovarajućih konsultacija, usvojila izvesne kontroverzne amandmane na Zakon o radiodifuziji, kojima bi bila povećana diskreciona ovlašćenja Agencije za radiodifuziju. To bi se u isto vreme negativno odrazilo na njenu nezavisnost od izvrne vlasti. Demokratska stranka podseća da je upravo zbog činjenice da ove izmene predstavljaju pretnju slobodi medija i pravu građana na objektivno informisanje i da nisu u skladu sa evropskim standardima, predsednik srbije Boris Tadić vratio ovaj zakon na ponovno izjašnjavanje. Portparol Demokratske stranke Jelena Marković:
„Apsolutno da RRA ima neograničena prava i da bi u potencijalnoj izbornoj proceduri i spremanju vladajuće koalicije za izbore mogla bezrazložno da gasi medije, a da oni onda, u jednom beskrajno dugom – kao što je to poznato u Srbiji – sudskom sporu, dokazuju svoju nevinost. I onda bi tek na kraju izbornog procesa, mediji koji nisu po volji RRA ili vladajuće koalicije, mogli da se vrate u medijski prostor. To je jako opasno. Bez obzira na to ko je u određenom trenutku na vlasti, mediji moraju u svakom trenutku da budu slobodni.“
Vladimir Cvetković iz Saveta Republičke radiodifuzne agencije odbacuje tvrdnje da agencija kontroliše rad ili vrši pritisak na medije. Nije želeo da komentariše učestale zahteve za preispitivanje izmena Zakona o radio difuziji:
„Nije moje da komentarišem rad zakonodavnog organa, po čijim inače uputama treba da funkcionišemo, odnosno po zakonima koje oni donose.“
Spremnost da prihvati odgovornosti, ali i da otkloni sumnje u nameru u pojačanje kontrole vlasti nad medijima ponudila je stranka G17 plus. Ova partija, članica vladajuće koalicije, predlaže javnu raspravu. Ministar za nauku u Vladi Srbije i visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije Aleksandar Popović poriče da vlada želi da izmenama zakona pojača kontrolu nad medijima. On smatra da svaki zakon može da se dopunjuje i popravlja:
„Ovo je zakon koji je usvojen u vreme prethodne vlade, samo je sprovođenje počelo u vreme ove. Ali nezavisno od toga ja duboko verujem da će Vlada Srbije svaku konkretnu primedbu, svako konkretno rešenje razmotriti.“
Jedna od osnovnih zamerki je da izmene nisu prošle kroz javnu raspravu medu stručnjacima i medijskim radnicima i da su dovedeni u pitanje medijski standardi. Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, apsolutno je ubeđen da vlada pojačava pritisak i kontrolu nad medijima, pre svaga u javnom servisu:
„Kroz ove izmene, vlada očigledno želi da olakša sebi postupak ukidanja medija koji im nisu po ukusu, a jednako tako i da zadrži kontrolu nad takozvanim preostalim državnim medijima, a ono što je za nas veoma bitno i nad javnim servisima, dakle republičkim i pokrajinskim javnim servisom.“
Anketirani građani Čačka veruju da su politička lojalnost i kapital presudni za za dodelu frekvencija, dok je zakon paravan za pokriće:
„Mislim da nisu ispoštovani opšti kriterijumi i politika je time imala mogućnost da diktira ko će biti dobitnik frekvencije.“
„Kao i uvek politika. Sigurno će dobiti ovi što su bliži vlasti.“
„Ništa u ovom sistemu nije čisto. Sve je podređeno politici i tu ti je kraj priče.“
„Apsolutno da RRA ima neograničena prava i da bi u potencijalnoj izbornoj proceduri i spremanju vladajuće koalicije za izbore mogla bezrazložno da gasi medije, a da oni onda, u jednom beskrajno dugom – kao što je to poznato u Srbiji – sudskom sporu, dokazuju svoju nevinost. I onda bi tek na kraju izbornog procesa, mediji koji nisu po volji RRA ili vladajuće koalicije, mogli da se vrate u medijski prostor. To je jako opasno. Bez obzira na to ko je u određenom trenutku na vlasti, mediji moraju u svakom trenutku da budu slobodni.“
Vladimir Cvetković iz Saveta Republičke radiodifuzne agencije odbacuje tvrdnje da agencija kontroliše rad ili vrši pritisak na medije. Nije želeo da komentariše učestale zahteve za preispitivanje izmena Zakona o radio difuziji:
„Nije moje da komentarišem rad zakonodavnog organa, po čijim inače uputama treba da funkcionišemo, odnosno po zakonima koje oni donose.“
Spremnost da prihvati odgovornosti, ali i da otkloni sumnje u nameru u pojačanje kontrole vlasti nad medijima ponudila je stranka G17 plus. Ova partija, članica vladajuće koalicije, predlaže javnu raspravu. Ministar za nauku u Vladi Srbije i visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije Aleksandar Popović poriče da vlada želi da izmenama zakona pojača kontrolu nad medijima. On smatra da svaki zakon može da se dopunjuje i popravlja:
„Ovo je zakon koji je usvojen u vreme prethodne vlade, samo je sprovođenje počelo u vreme ove. Ali nezavisno od toga ja duboko verujem da će Vlada Srbije svaku konkretnu primedbu, svako konkretno rešenje razmotriti.“
Jedna od osnovnih zamerki je da izmene nisu prošle kroz javnu raspravu medu stručnjacima i medijskim radnicima i da su dovedeni u pitanje medijski standardi. Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, apsolutno je ubeđen da vlada pojačava pritisak i kontrolu nad medijima, pre svaga u javnom servisu:
„Kroz ove izmene, vlada očigledno želi da olakša sebi postupak ukidanja medija koji im nisu po ukusu, a jednako tako i da zadrži kontrolu nad takozvanim preostalim državnim medijima, a ono što je za nas veoma bitno i nad javnim servisima, dakle republičkim i pokrajinskim javnim servisom.“
Anketirani građani Čačka veruju da su politička lojalnost i kapital presudni za za dodelu frekvencija, dok je zakon paravan za pokriće:
„Mislim da nisu ispoštovani opšti kriterijumi i politika je time imala mogućnost da diktira ko će biti dobitnik frekvencije.“
„Kao i uvek politika. Sigurno će dobiti ovi što su bliži vlasti.“
„Ništa u ovom sistemu nije čisto. Sve je podređeno politici i tu ti je kraj priče.“
