Zahtev za odobrenje predsedničke penzije Slobodanu Miloševiću razmatra se već gotovo četiri godine, a rešenje o njegovom zahtevu nije doneto ni šest meseci nakon njegove smrti. Ukoliko se dogodi da Miloševiću bude odobrena penzija, pravo na njeno korišćenje moći će da preuzme njegova udovica Mirjana Marković. To bi praktično značilo da bi ona svakog meseca ostvarivala prihod od oko 80.000 dinara. Ministar za rad u Vladi Srbije Slobodan Lalović smatra da je rano govoriti o porodičnoj penziji za Mirjanu Marković, ali i naglašava:
„I Mira Marković, kao i svaki drugi naš državljanin, može da nasledi penziju, u smislu porodične penzije, pod određenim uslovima, dakle kao i svaki drugi građanin u Srbiji. Znači, ukoliko su ispunjeni određeni uslovi – u pogledu godina života, u pogledu visine ličnog primanja… U zavisnosti kolika je njena penzija, ona onda bira između svoje ili porodične, a porodična bi bila od pokojnog supruga. Takva je sada situacija.“
U Upravi za zajedničke poslove republičkih organa potvrđeno je da je u postupku obrada predmeta Slobodana Miloševića, a stručnjaci se ne slažu u mišljenju da li će morati i da se donese odluka po zahtevu Miloševića. Ukoliko bi kojim slučajem odluka bila doneta i bila pozitivna, Mirjana Marković ne samo da bi imala pravo na penziju od 80.000 dinara, već bi joj se morala isplatiti i pozamašna suma naime zaostalih neprimljenih penzija u protekle gotovo četiri godine. Dragana Kuzmanović, generalni sekretar JUL-a, stranke Mirjane Marković, smatra da udovica Slobodana Miloševića ima svako pravo na korišćenje njegove penzije:
„Verujemo da je zakon regulisao penzije supruga preminulih predsednika. To se odnosi i na Miru Marković. Problem je što se kod nas koristi pravo sile, a ne sila prava. Pitamo ljude iz vlasti, koji se premišljaju i razmišljaju o tome šta će se uraditi sa dr Mirom Marković, veruju li da će i oni jednog dana umreti i šta će se onda desiti sa njihovim suprugama?“
Istovremeno, otvara se pitanje da li činjenica da se Mirjana Marković nalazi na Interpolovoj poternci zbog neodazivanja sudskom pozivu, kao i ozbiljne indicije koje ukazuju da je bila jedan od mogućih nalogodavaca ubistava političkih protivnika, ima ikakav uticaj na donošenje odluke o korišćenju penzije Slobodana Miloševića. Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava ističe da čitav ovaj slučaj ima dva aspekta, administrativni i politički:
„Administrativno je jako teško ostvariti penziju. Mora da bude ispunjen čitav niz uslova da bi bračni drug dobio penziju. Mora se odreći svojih prihoda, podneti određene dokaze i tako dalje. Ali mislim da je u slučaju Slobodana Miloševića i Mirjane Marković apsolutno licemerno govoriti o tim administrativno-birokratskim stvarima za ostvarivanje penzije, s obzirom da se radi o jednom teškom političkom slučaju. Pošto je Slobodan Milošević optužen za najteže zločine protiv čovečnosti, pošto je on umro u zatvoru, a njegova žena Mirjana Marković se nalazi na poternici i beži od pravde ove zemlje, ni politički, ni moralno ona ne da ne može da ima penziju, već jedino može da provede ostatak života u zatvoru u Srbiji pošto se ispitaju sve okolnosti kako je došlo do određenih zločina.“
S druge strane Dragana Kuzmanović smatra da su razlozi za raspisivanje poternice za Markovićevom sasvim zanemarljivi:
„Dobro znamo da je poternica za dr Mirom Marković raspisana pošto je podstrekivala Cicu Knežević da ona podstrekne tamo nekog ko daje stan. Znači sve je krajnje neozbiljno i sve je politička priča.“
Ministar za rad Slobodan Lalović ovako odgovara na pitanje da li uprkos činjenici da za Markovićevom postoji poternica, ona zaista mogla da nasledi penziju svog pokojnog supruga?
„Druga je stvar da li bi mogla da realizuje penziju. Ja govorim o pravu. Jedno je da se utvrdi nečije pravo, a drugo je pitanje realizacije.“
Na posletku Biljana Kovačević Vučo smatra da je reč o pokušaju sadašnjih vlasti da legalizuju politiku Slobodana Miloševića zarad sopstvenih interesa:
„Tu se radi o jednoj suštinski amoralnoj priči gde nova vlada opet pokušava da se dodvori biračkom telu SPS-a, preko tako tih demagoških stvari kao što je davanje penzije.“
„I Mira Marković, kao i svaki drugi naš državljanin, može da nasledi penziju, u smislu porodične penzije, pod određenim uslovima, dakle kao i svaki drugi građanin u Srbiji. Znači, ukoliko su ispunjeni određeni uslovi – u pogledu godina života, u pogledu visine ličnog primanja… U zavisnosti kolika je njena penzija, ona onda bira između svoje ili porodične, a porodična bi bila od pokojnog supruga. Takva je sada situacija.“
U Upravi za zajedničke poslove republičkih organa potvrđeno je da je u postupku obrada predmeta Slobodana Miloševića, a stručnjaci se ne slažu u mišljenju da li će morati i da se donese odluka po zahtevu Miloševića. Ukoliko bi kojim slučajem odluka bila doneta i bila pozitivna, Mirjana Marković ne samo da bi imala pravo na penziju od 80.000 dinara, već bi joj se morala isplatiti i pozamašna suma naime zaostalih neprimljenih penzija u protekle gotovo četiri godine. Dragana Kuzmanović, generalni sekretar JUL-a, stranke Mirjane Marković, smatra da udovica Slobodana Miloševića ima svako pravo na korišćenje njegove penzije:
„Verujemo da je zakon regulisao penzije supruga preminulih predsednika. To se odnosi i na Miru Marković. Problem je što se kod nas koristi pravo sile, a ne sila prava. Pitamo ljude iz vlasti, koji se premišljaju i razmišljaju o tome šta će se uraditi sa dr Mirom Marković, veruju li da će i oni jednog dana umreti i šta će se onda desiti sa njihovim suprugama?“
Istovremeno, otvara se pitanje da li činjenica da se Mirjana Marković nalazi na Interpolovoj poternci zbog neodazivanja sudskom pozivu, kao i ozbiljne indicije koje ukazuju da je bila jedan od mogućih nalogodavaca ubistava političkih protivnika, ima ikakav uticaj na donošenje odluke o korišćenju penzije Slobodana Miloševića. Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava ističe da čitav ovaj slučaj ima dva aspekta, administrativni i politički:
„Administrativno je jako teško ostvariti penziju. Mora da bude ispunjen čitav niz uslova da bi bračni drug dobio penziju. Mora se odreći svojih prihoda, podneti određene dokaze i tako dalje. Ali mislim da je u slučaju Slobodana Miloševića i Mirjane Marković apsolutno licemerno govoriti o tim administrativno-birokratskim stvarima za ostvarivanje penzije, s obzirom da se radi o jednom teškom političkom slučaju. Pošto je Slobodan Milošević optužen za najteže zločine protiv čovečnosti, pošto je on umro u zatvoru, a njegova žena Mirjana Marković se nalazi na poternici i beži od pravde ove zemlje, ni politički, ni moralno ona ne da ne može da ima penziju, već jedino može da provede ostatak života u zatvoru u Srbiji pošto se ispitaju sve okolnosti kako je došlo do određenih zločina.“
S druge strane Dragana Kuzmanović smatra da su razlozi za raspisivanje poternice za Markovićevom sasvim zanemarljivi:
„Dobro znamo da je poternica za dr Mirom Marković raspisana pošto je podstrekivala Cicu Knežević da ona podstrekne tamo nekog ko daje stan. Znači sve je krajnje neozbiljno i sve je politička priča.“
Ministar za rad Slobodan Lalović ovako odgovara na pitanje da li uprkos činjenici da za Markovićevom postoji poternica, ona zaista mogla da nasledi penziju svog pokojnog supruga?
„Druga je stvar da li bi mogla da realizuje penziju. Ja govorim o pravu. Jedno je da se utvrdi nečije pravo, a drugo je pitanje realizacije.“
Na posletku Biljana Kovačević Vučo smatra da je reč o pokušaju sadašnjih vlasti da legalizuju politiku Slobodana Miloševića zarad sopstvenih interesa:
„Tu se radi o jednoj suštinski amoralnoj priči gde nova vlada opet pokušava da se dodvori biračkom telu SPS-a, preko tako tih demagoških stvari kao što je davanje penzije.“
