Izjava apostolskog nuncija Eugenia Sbarbara, da papa Benedikt XVI želi da poseti Srbiju, kako bi što bolje objedinio crkve, verske zajednice i čitavo društvo, u srpskoj javnosti izazvala je burne, ali i oprečne reakcije, čak i u redovima Srpske pravoslavne crkve.
U jednom od prvih reagovanja na izjavu apostolskog nuncija Eugenia Sbarbara, koju prenosi novosadski Građanski list, da papa Benedikt XVI želi da poseti Srbiju kako bi što bolje objedinio crkve, verske zajednice i čitavo društvo - mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan iznosi mišljenje da bi ta poseta mogla da koristi Srbiji, naročito u kontekstu realnijeg sagledavanja stanja na Kosovu:
«Ako se papa svojim očima uveri u to šta se tamo događa i kakvoj su nepravdi izloženi srpski narod i Srpska pravoslavna crkva, nesumnjivo je da bi njegov glas snažno odjeknuo.»
Mitropolit Jovan dodaje da mu nije jasno zbog čega se neko u Srbiji još toliko boji papine posete:
«Zar bismo mi, ukoliko bi poglavar Rimokatoličke crkve došao u Beograd i zatim posetio srpske enklave na Kosovu i Metohiji, izgubili veru, zametnuli pravoslavlje, šta li?»
Vladika raško-prizrenski Artemije, međutim, smatra da je stav mitropolita Jovana o poseti pape Benedikta XVI Srbiji njegovo lično mišljenje, koje ne predstavlja stav Srpske pravoslavne crkve. Vladika Artemije veruje da papina poseta ne bi doprenila promeni situacije na Kosovu:
«Naprotiv, prema izjavi gospodina nuncija u Beogradu da papa želi da poseti Srbiju i pod uslovima koje je on odredio, smatram da će još mnogo vremena trebati čekati da bi se ta poseta ostvarila, jer one uslove koje je papa Benedikt XVI postavio, koje bi trebala Srpska crkva da ispuni i da mu uputi obećanje da će to moći da uradi - mislim da ne samo da Benedikt XVI neće stići da dođe u Srbiju nego ni benedikt stošesnaesti neće mu se ta namera ostvariti.»
Vladika Artemije, takođe, smatra da postoji spekulacije oko te posete i navodne pomoći za Kosovo:
«Svi jako dobro znamo iz istorije da nam je tokom vekova Vatikan ’pomogao’ i šta bi značila njegova pomoć i sada. Mislim da to jednostavno ne dolazi u obzir. Uostalom, pitanje posete pape Srbiji je stvar celog arhijerejskog sabora, a ne pojedinaca.»
Ministar vera u Vladi Srbije Milan Radulović kaže za naš program da diplomatska inicijativa o poseti pape Srbiji nije nikakva novost, ali napominje da ona još uvek nije zrela za realizaciju, ali da ni u kom slučaju nije odbačena. Ministar Radulović smatra da bi ta poseta morala da ima svoju širu hrišćansku punoću i da prenosi snažnu poruku:
«Ta snažna poruka je da treba nastaviti saradnju između crkava, ali ne i da treba raditi na objedinjavanju verskih zajednica u Srbiji. Uveren sam da je izjava njegove eminencije Sbarabara pogrešno prevedena. Papa nigde ne radi na objedinjavanju crkava i verskih zajednica, zato što su one atonomne, autohtone, svaka ima svoje biće, svoju autonomiju i one međusobno sarađuju, ali se ne stapaju, ne sjedinjuju u neku nadreligijsku ili zajedničku religijsku zajednicu.»
Ministar Radulović, ipak, je uveren da će diplomatska inicijativa za posetu pape Srbiji biti nastavljena i da će biti realizovana:
«Onda kad dve crkve u Srbiji ocene da takva jedna poseta može da donese mnogo više dobrih rezultata nego, eventaulno, nedoumica ili nesporazuma.»
O mogućnosti posete pape Benedikta XVI i iz ugla Marijane Ajzenkol, generalnog sekretara Međureligijskog centra:
«Mnogo mi pojednostavimo kad kažemo Srpska pravoslavna crkva je protiv dolaska pape, ili papa je ovo, ono. Nije. To je mnogo širok pojam. Mnogo široko smo mi otišli i u unutar jedne crkve, udaljili se ljudi od Boga, umešala se zbivanja raznorazna, politička... Ma mi ne znamo ni šta se dešava. Tako da ja mislim: ovako vidljivo ako gledamo, mi možemo da budemo jako zadovoljni - vidljivo crkve se zbližavaju. Ali one i jesu bliske - ljudi njih razdvajaju.»
U jednom od prvih reagovanja na izjavu apostolskog nuncija Eugenia Sbarbara, koju prenosi novosadski Građanski list, da papa Benedikt XVI želi da poseti Srbiju kako bi što bolje objedinio crkve, verske zajednice i čitavo društvo - mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan iznosi mišljenje da bi ta poseta mogla da koristi Srbiji, naročito u kontekstu realnijeg sagledavanja stanja na Kosovu:
«Ako se papa svojim očima uveri u to šta se tamo događa i kakvoj su nepravdi izloženi srpski narod i Srpska pravoslavna crkva, nesumnjivo je da bi njegov glas snažno odjeknuo.»
Mitropolit Jovan dodaje da mu nije jasno zbog čega se neko u Srbiji još toliko boji papine posete:
«Zar bismo mi, ukoliko bi poglavar Rimokatoličke crkve došao u Beograd i zatim posetio srpske enklave na Kosovu i Metohiji, izgubili veru, zametnuli pravoslavlje, šta li?»
Vladika raško-prizrenski Artemije, međutim, smatra da je stav mitropolita Jovana o poseti pape Benedikta XVI Srbiji njegovo lično mišljenje, koje ne predstavlja stav Srpske pravoslavne crkve. Vladika Artemije veruje da papina poseta ne bi doprenila promeni situacije na Kosovu:
«Naprotiv, prema izjavi gospodina nuncija u Beogradu da papa želi da poseti Srbiju i pod uslovima koje je on odredio, smatram da će još mnogo vremena trebati čekati da bi se ta poseta ostvarila, jer one uslove koje je papa Benedikt XVI postavio, koje bi trebala Srpska crkva da ispuni i da mu uputi obećanje da će to moći da uradi - mislim da ne samo da Benedikt XVI neće stići da dođe u Srbiju nego ni benedikt stošesnaesti neće mu se ta namera ostvariti.»
Vladika Artemije, takođe, smatra da postoji spekulacije oko te posete i navodne pomoći za Kosovo:
«Svi jako dobro znamo iz istorije da nam je tokom vekova Vatikan ’pomogao’ i šta bi značila njegova pomoć i sada. Mislim da to jednostavno ne dolazi u obzir. Uostalom, pitanje posete pape Srbiji je stvar celog arhijerejskog sabora, a ne pojedinaca.»
Ministar vera u Vladi Srbije Milan Radulović kaže za naš program da diplomatska inicijativa o poseti pape Srbiji nije nikakva novost, ali napominje da ona još uvek nije zrela za realizaciju, ali da ni u kom slučaju nije odbačena. Ministar Radulović smatra da bi ta poseta morala da ima svoju širu hrišćansku punoću i da prenosi snažnu poruku:
«Ta snažna poruka je da treba nastaviti saradnju između crkava, ali ne i da treba raditi na objedinjavanju verskih zajednica u Srbiji. Uveren sam da je izjava njegove eminencije Sbarabara pogrešno prevedena. Papa nigde ne radi na objedinjavanju crkava i verskih zajednica, zato što su one atonomne, autohtone, svaka ima svoje biće, svoju autonomiju i one međusobno sarađuju, ali se ne stapaju, ne sjedinjuju u neku nadreligijsku ili zajedničku religijsku zajednicu.»
Ministar Radulović, ipak, je uveren da će diplomatska inicijativa za posetu pape Srbiji biti nastavljena i da će biti realizovana:
«Onda kad dve crkve u Srbiji ocene da takva jedna poseta može da donese mnogo više dobrih rezultata nego, eventaulno, nedoumica ili nesporazuma.»
O mogućnosti posete pape Benedikta XVI i iz ugla Marijane Ajzenkol, generalnog sekretara Međureligijskog centra:
«Mnogo mi pojednostavimo kad kažemo Srpska pravoslavna crkva je protiv dolaska pape, ili papa je ovo, ono. Nije. To je mnogo širok pojam. Mnogo široko smo mi otišli i u unutar jedne crkve, udaljili se ljudi od Boga, umešala se zbivanja raznorazna, politička... Ma mi ne znamo ni šta se dešava. Tako da ja mislim: ovako vidljivo ako gledamo, mi možemo da budemo jako zadovoljni - vidljivo crkve se zbližavaju. Ali one i jesu bliske - ljudi njih razdvajaju.»
