Pet tačaka optužnice bivši državni, policijski i vojni vrh Srbije i SR Jugoslavije tereti za progon kosovskih Albanaca na nacionalnoj, verskoj i rasnoj osnovi, višestruka ubistva, masovne deportacije i druga nehumana dela, uključujući prisilno premeštanje civilnog stanovništva. Sam postupak, tokom koga će biti izneti dokazi o devet mesta masovnih ubistava s 924 imena žrtava, obeležilo je podsećanje tužioca Tomasa Henisa na reči Slobodana Miloševića koji je 1999. godine navodno rekao da će pitanje Kosova rešiti tako što će pobiti Albance:
“Mi kažemo da će dokazi u ovom predmetu pokazati da su ova šestorica optuženih zajedno sudjelovali sa Slobodanom Miloševićem i drugim srpskim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima u zajedničkom zločinačkom poduhvatu.”
Tokom procesa Slobodanu Miloševiću, Tužilaštvo je učinilo sve da dokaže kako je strategija tadašnjeg državnog vrha Srbije bila da se pod izgovorom borbi protiv Oslobodilačke vojske Kosova promeni etnički sastav u ovoj pokrajini. Predstavnik sekretarijata Haškog tribunala Aleksandra Milenov pretpostavlja da će već izneti dokazi biti korišćeni i tokom suđenja protiv šestorice bivših funkcionera:
“Predmet protiv Milutinović, Dragoljub Ojdanić, Nikola Šainović, Sreten Lukić, Vladimir Lazarević i Nebojša Pavković što se tiče krivičnih dela koja su počinjena na Kosovu, projektuje ista krivična dela za koja je Slobodan Milošević bio optužen. Bitno je u ovom suđenju da će se ustanoviti da li su ti šest optuženika stvarno imali ulogu u proterivanju 850.000 kosovskih Albanaca sa teritorije Kosova i da li su oni učestvovali na neki način u ubistvima više od 700 kosovskih Albanaca koji su imenovani u optužnici.”
Dok su svedoci od samog početka suđenja svedočili o hiljadama proteranih i stotinama ubijenih kosovskih Albanaca, optuženi su poricali svoju krivicu. General Dragoljub Ojdanić pozvao se, između ostalog, i na svoju vojničku čast:
“Nisam kriv ni po jednoj tački optužnice i suočavam se sa njima čiste savesti.”
Krivicu svog branjenika Nikole Šainovića, koji je bio glavni poverenik Slobodana Miloševića za Kosovo, negira za naš program i njegov advokat Toma Fila:
«Nije u pitanju mišljenje, nego dokazi da ne stoji to.»
Tužilaštvo najavljuje da će tokom suđenja nekadašnjem srpskom vrhu biti uključena i svedočenja mnogih insajdera iz tadašnje vlasti. Da li bi završene presude mogle da sruše zid ćutanja o onome što se zbivalo na Kosovu 1999. godine, koji još uvek postoji u Srbiji, upitali smo hroničara rada Haškog tribunala Mirka Klarina:
«Nažalost, mi smo videli da mnoge dosadašnje presude Haškog tribunala nisu uspele da sruše taj zid poricanja zločina. Svaka presuda je, istina, napravila po jednu malu pukotinu u tom zidu, pa će verovatno, zavisi kakva bude naravno, to uspeti i presuda u slučaju Kosova. Međutim, mislim da odnos srpske javnosti prema događajima iz devedestih godina i prema ratovima i onome što je počinjeno u tim ratovima manje zavisi od toga šta radi ili ne radi Haški tribunal, a mnogo više zavisi od toga na koji se način prema tim događajima postavljaju političke snage u Srbiji. I malo je previše očekivanje da se polaže u Haški tribunal u situaciji kada vodeće političke snage i vodeći mediji u Srbiji imaju drugačiji stav - znači, nisu u nekoj velikoj meri zainteresovane za otkrivanje istine o onome šta se događalo tokom tih ratova.»
“Mi kažemo da će dokazi u ovom predmetu pokazati da su ova šestorica optuženih zajedno sudjelovali sa Slobodanom Miloševićem i drugim srpskim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima u zajedničkom zločinačkom poduhvatu.”
Tokom procesa Slobodanu Miloševiću, Tužilaštvo je učinilo sve da dokaže kako je strategija tadašnjeg državnog vrha Srbije bila da se pod izgovorom borbi protiv Oslobodilačke vojske Kosova promeni etnički sastav u ovoj pokrajini. Predstavnik sekretarijata Haškog tribunala Aleksandra Milenov pretpostavlja da će već izneti dokazi biti korišćeni i tokom suđenja protiv šestorice bivših funkcionera:
“Predmet protiv Milutinović, Dragoljub Ojdanić, Nikola Šainović, Sreten Lukić, Vladimir Lazarević i Nebojša Pavković što se tiče krivičnih dela koja su počinjena na Kosovu, projektuje ista krivična dela za koja je Slobodan Milošević bio optužen. Bitno je u ovom suđenju da će se ustanoviti da li su ti šest optuženika stvarno imali ulogu u proterivanju 850.000 kosovskih Albanaca sa teritorije Kosova i da li su oni učestvovali na neki način u ubistvima više od 700 kosovskih Albanaca koji su imenovani u optužnici.”
Dok su svedoci od samog početka suđenja svedočili o hiljadama proteranih i stotinama ubijenih kosovskih Albanaca, optuženi su poricali svoju krivicu. General Dragoljub Ojdanić pozvao se, između ostalog, i na svoju vojničku čast:
“Nisam kriv ni po jednoj tački optužnice i suočavam se sa njima čiste savesti.”
Krivicu svog branjenika Nikole Šainovića, koji je bio glavni poverenik Slobodana Miloševića za Kosovo, negira za naš program i njegov advokat Toma Fila:
«Nije u pitanju mišljenje, nego dokazi da ne stoji to.»
Tužilaštvo najavljuje da će tokom suđenja nekadašnjem srpskom vrhu biti uključena i svedočenja mnogih insajdera iz tadašnje vlasti. Da li bi završene presude mogle da sruše zid ćutanja o onome što se zbivalo na Kosovu 1999. godine, koji još uvek postoji u Srbiji, upitali smo hroničara rada Haškog tribunala Mirka Klarina:
«Nažalost, mi smo videli da mnoge dosadašnje presude Haškog tribunala nisu uspele da sruše taj zid poricanja zločina. Svaka presuda je, istina, napravila po jednu malu pukotinu u tom zidu, pa će verovatno, zavisi kakva bude naravno, to uspeti i presuda u slučaju Kosova. Međutim, mislim da odnos srpske javnosti prema događajima iz devedestih godina i prema ratovima i onome što je počinjeno u tim ratovima manje zavisi od toga šta radi ili ne radi Haški tribunal, a mnogo više zavisi od toga na koji se način prema tim događajima postavljaju političke snage u Srbiji. I malo je previše očekivanje da se polaže u Haški tribunal u situaciji kada vodeće političke snage i vodeći mediji u Srbiji imaju drugačiji stav - znači, nisu u nekoj velikoj meri zainteresovane za otkrivanje istine o onome šta se događalo tokom tih ratova.»
