RSE: Ubedljivo većina pitanja koje su vam slušaoci uputili, bez obzira da li je, po njihovom shvatanju, reč o otcepljenju Vojvodine od Srbije ili zalaganju za veću samostalnost do osamostaljenja Vojvodine, odnosi se na položaj Vojvodine ili odnos Vojvodine i Srbije. Kako vi tumačite toliko interesovanje za tu temu?
PAJTIĆ: Verovatno je logično da se ta tema, s obzirom na to da se u ovom trenutku nalazimo u procesu donošenja novog republičkog ustava, potencira više nego što je to uobičajeno, a logično je i da se predsedniku pokrajinske vlade postavljaju pitanja na koji način će biti definisan položaj Vojvodine u budućnosti. Nažalost, samo se kod nas, od svih drugih evropskih zemalja, regionalizacija, kod velikog broja ljudi, doživljava kao atak na celovitost zemlje. Sve druge evropske zemlje su regionalizovane, sve su decentralizovane. Bez decentralizacije i regionalizacije nema ni brže administracije, nema ni snažnijeg razvoja regije. Bili smo pre neki dan u Ulmu, posle u Minhenu, dakle u Bavarskoj – tamo su regije nosioci razvoja. Dakle, prirodno je da ljudi koji rukovode regijama deluju efikasnije u pravcu razvoja te pokrajine, prirodno je da se rešavaju problemi tamo gde oni nastanu, sama centralizacija čini administraciju preskupom, neefikasnom. Samo jedan podatak radi ilustracije. Preko 95 posto upravnih predmeta koji se rešavaju u pokrajini, rešavaju se u zakonskom roku. Kada to primenite na srpske uslove, ali i uslove u drugim zemljama, vidite da je to izuzetno dobar rezultat. To je samo jedan od argumenata u prilog tome zašto je nama taj regionalni status važan. Ili još jedan argumenat – mi smo kao pokrajinska vlada sva sredstva od privatizacije preduzeća sa teritorije pokrajine koje dobijamo, a dobijamo 50 posto tih sredstava, usmerili direktno privrednicima i poljoprivrednicima, dakle usmerili smo ih direktno u razvoj Vojvodine, preko toga da smo do sad zaposlili preko 5.000 ljudi direktno i još nekoliko hiljada ljudi posredno, odnosno obezbedili egzistencije svim tim ljudima, odnosno njihovim porodicama, a to ne bi bilo moguće da nemamo poseban regionalni status. Postoji čitav niz primera koji govori o tome da je regionalizacija prosto preduslov za razvoj jedne države. Tome u prilog govore i uspešne regije u Italiji, Nemačkoj i svim drugim zemljama Evropske unije, ali isto tako u prilog tome govori činjenica da se i u ostatku Srbije sve više govori o tome da je potrebno da nastanu neke nove regije i da ljudi iz tih regija prosto počnu da rešavaju svoje probleme brže, efikasnije i ozbiljnije nego što je to slučaj kada je država strogo centralizovana.
RSE: Pre više od godinu dana Izvršno veće Vojvodine je utvrdilo Platformu o ustavnom položaju Vojvodine. Dakle, šta je ono što vi smatrate da Vojvodina treba da ima, kakav njen položaj treba da bude i kakve su to relevantne reakcije na taj dokument?
PAJTIĆ: Ja sam razgovarao sa nekoliko ljudi o toj temi. Dakle, praktično, nekoliko dana nakon što je Platforma prosleđena dalje republičkom parlamentu. Razgovarao sam sa gospodinom Draškovićem koji je kao predsednik Srpskog pokreta obnove rekao da je ta platforma zasnovana na evropskim principima. Razgovarao sam i sa predsednikom Skupštine Srbije, gospodinom Markovićem, koji mi je obećao da će predstavnici pokrajinske administracije učestvovati u izradi onog dela ustava koji se odnosi na autonomiju Vojvodine. A ono što bih izdvojio iz te Platforme jeste da smo definisali potrebu da Vojvodina, u okviru ustavom predviđenih nadležnosti, dobije zakonodavnu i izvršnu vlast i delimičnu sudsku vlast. Ali ono što je najvažnije jeste da dobije izvorne prihode i izvorne nadležnosti, odnosno mogućnost da ima svoju imovinu ili da bude titular imovine koja je u državnoj svojini na teritoriji Vojvodine. Dakle, mi smo pre svega tražili razvojne mehanizme, odnosno mehanizme kojima bismo mogli poboljšati položaj privrede u Vojvodini, kojim bismo povećali broj radnih mesta, kojim bismo mogli uticati na dovođenje stranih i drugih investitora i na poboljšavanje poslovne klime u pokrajini.
RSE: Postoji li nešto što se može nazvati minimumom koji Vojvodinu zadovoljava kada je reč o definisanju njenog položaja u budućem ustavu? Da li je to taj minimum i šta, hipotetički, u slučaju da taj minimum ne bude zaista u novom ustavu?
PAJTIĆ: Mi nismo pošli od maksimuma. Mi smo, rekao bih, definisali optimum. Teško je definisati šta je minimum, a šta je maksimum. Recimo da u ovom trenutku Vojvodina funkcioniše sa minimalnim nadležnostima i da ovakva situacija prosto nije održiva. Dakle, potrebno je da tih nadležnosti bude više i da pokrajina dobije izvorne prihode. Bez izvornih prihoda nema autonomije. Dobijanje izvornih prihoda je elementarni minimum za funkcionisanje same autonomije, ali nismo ostavili stvari tako da taj sistem bude konzistentan. Dakle, sve manje od onoga što je postavljeno u Platformi Izvršnog veća dovodi u pitanje smisao postojanja Vojvodine, odnosno smisao uopšte funkcionisanja pokrajinske administracije. Dakle, nismo se postavili trgovački pa sad definisali u Platformi maksimum od koga može da se odustane, nego smo definisali Vojvodinu kao funkcionalnu autonomiju. Ukoliko se bilo koji od ovih elemenata istrgne, tada nemamo više funkcionalnu autonomiju, nego imamo jednu ljušturu od pokrajinske administracije koja u suštini ne zadovoljava svrhu zbog koje postoji. Dakle, sve ovo što postoji u platformi Izvršnog veća je neophodno da bi Vojvodina bila zaista uspešna i da bi bila moderna evropska regija.
RSE: Budući da su u toku pregovori o statusu Kosova, često se u pojedinim analizama ukazuje i na moguću eventualnu vezu, ne u smislu upoređivanja dve pokrajine i dve situacije, koliko o eventualnom uticaju konačne odluke o statusu Kosova na Vojvodinu, pa moguće i na pojavu nekih tenzija u Vojvodini. Kakvo je vaše mišljenje?
PAJTIĆ: Ja mislim da se pomalo precenjuju efekti onoga što bi moglo da proizađe kao posledica konačnog rešenja statusa Kosova. U svakom slučaju, naše opredeljenje jeste takvo da mislimo da je nezavisnost presedan koji bi na loš način uticao na ceo region, jer su sve države regiona multietničke, ukoliko se uspostavi princip da se po nacionalnom principu mogu konstituisati neke nove države. Tada bi u celom regionu došlo do negativnih tendencija. Ali ne verujem, kakvo god razrešenje kosovske krize bude bilo, da ono može uticati na relevantniji način na atmosferu u Vojvodini, osim na frustraciju koja bi bila posledica rešenja koje ne bi zadovoljilo obe strane, odnosno koje bi ustanovilo princip da je moguće da se jedna nacionalna zajednica izdvoji čak u državnopravnom smislu iz teritorije na kojoj se nalazila kao manjinska i konstituiše svoju državu.
RSE: Još se postavlja pitanje etničkih autonomija. Ima pojedinih političara i stranaka koje se zalažu i za etničke autonomije unutar Vojvodine. Kako vi gledate na to pitanje?
PAJTIĆ: Vojvodina jeste zaokružena kao moderna, multietnička regija u kojoj su isprepleteni mnogobrojni narodi, koja je jedina regija u Evropi sa šest službenih jezika, i u tome je kvalitet Vojvodine. Ukoliko bi se svaka etnička zajednica izdvojila u neku posebnu, svoju administrativnu celinu, tada, prvo, Vojvodina kao takva ne bi imala smisla. A druga stvar, to bi dovelo do praktično nemoguće i nerazrešive situacije. Mi danas pričamo o etničkoj autonomiji mađarske nacionalne zajednice na severu Bačke, a pri tom se zaboravlja da polovina pripadnika te zajednice, ili gotovo polovina – 45 posto, uopšte ne živi na tom području, kao što se isto zaboravlja da bi, recimo, centar te etničke autonomije verovatno bila Subotica kao najveći grad, u kome Mađari nemaju apsolutnu većinu, dakle mađarska nacionalna zajednica ne čini više od 50 posto stanovništva. Dakle, generalno, opštine u kojima dominantno živi mađarska nacionalna zajednica su etnički izmešane, kao i one opštine u kojima živi srpska ili slovačka nacionalna zajednica. I u toj ideji leži jedan veliki rizik i leži praktično rebus koji je nemoguće rešiti, a to je – kako se etnički grupisati na teritoriji koja je potpuno etnički mešovita. Ja se plašim da su neki na takvu vrstu rebusa pokušavali da odgovore devedesetih godina prošlog veka i da posledice svega toga nikako nisu bile pozitivne, nego smo dobili ratove, dobili smo stalno trvenje i stalne pokušaje da se neko istisne sa područja u kome tradicionalno živi.
RSE: Demokratska stranka, u kojoj ste vi potpredsednik, zalaže se za raspisivanje izbora najesen. Istovremeno se onda postavlja pitanje mogućnosti eventualnog okupljanja demokratskih snaga. Vi ste na čelu tima za pregovore i razgovore sa takvim strankama. Dakle, na osnovu dosadašnjih kontakata, kakve su uopšte – po vašoj oceni – šanse u Srbiji za okupljanje demokratskih političkih snaga u jedan blok? Praktično, kako su tekli dosadašnji razgovori?
PAJTIĆ: Mi smo do sada kao stranka razgovarali sa strankom G17 plus. Očekujem da budu održani i razgovori sa Savezom vojvođanskih Mađara, iako sa Savezom vojvođanskih Mađara mi inače imamo stalnu komunikaciju pošto se nalazimo ovde u koalicionom odnosu, tako da je ta komunikacija dnevna. Tu verovatno nema potrebe za mnogo zakazivanja nekih posebnih sastanaka. Sa G17 plus smo razgovarali o nekim konkretnim pitanjima na lokalnom nivou. Definisali smo, dakle, da će ubuduće, uoči svakih lokalnih izbora, izvršni odbori lokalnih stranaka, zajedno sa opštinskim organizacijama, razgovarati o mogućnosti zajedničkih lista ili zajedničkih kandidata na tim lokalnim izborima. Dogovarali smo se oko toga kakav je naš zajednički pristup novom ustavu Srbije. Osim po pitanju izbora predsednika, gde se G17 plus zalaže da se predsednik Srbije bira u parlamentu, a DS da se bira na neposrednim izborima, manje-više postoji saglasnost oko mnogih drugih pitanja vezanih za novi ustav Srbije. I svakako da je neophodno da se taj princip razgovora i komunikacije sa drugim demokratskim strankama o važnim nacionalnim pitanjima nastavi. Da li će i kako će stranke izaći na izbore, dakle da li će to biti neke zajedničke liste ili odvojeno, to je, u principu, na strankama da definišu. Mi principijelno mislimo da je ukrupnjavanje političke scene nešto što je bitno, ali isto tako naš će zadatak sigurno biti na sledećim izborima da dobijemo najviše glasova, odnosno da dobijemo više glasova od Srpske radikalne stranke, što ne isključuje mogućnost da se neke političke organizacije nađu i na listi Demokratske stranke.
RSE: Mesecima se već špekuliše sa sudbinom ili bolje reći sastavom vladajuće koalicije u Vojvodini – eventualnim ulaskom u G17 plus i DSS-a, a izlaskom Karićevog PSS-a. Kakva je tu, zapravo, prava situacija?
PAJTIĆ: U suštini je DSS lansirao jednu tezu da postoji nestabilnost unutar većine u pokrajinskoj skupštini, što je apsolutno netačno. I ne samo to, nego mislim da bi većina u republičkoj skupštini mogla, ne da nam zavidi, već mislim da bi to mogao biti njihov san – na koji način da postignu onu vrstu i efikasnosti i korektnosti u radu koju ima većina u pokrajinskom parlamentu. Naime, mi nismo imali pauzu zbog kvoruma nijedne sekunde otkako postoji ova većina. Mi nismo kasnili više od pet ili 10 minuta sa početkom sednica skupštine. Mi nismo imali problem sa izglasavanjem nijedne odluke. Dakle, apsolutno je izuzetno čvrsta i stabilna većina koja postoji. DSS postavlja otpočetka neke neprihvatljive uslove. Ti uslovi su nakon izbora bili da je neophodno da se isključi iz koalicije Savez vojvođanskih Mađara i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Pri čemu su kasnije odustali od Saveza vojvođanskih Mađara, ali je Liga socijaldemokrata Vojvodine ostala kao politički uslov. To za nas nije prihvatljivo i na tu vrstu razgovora ne pristajemo. Dakle, razgovore o tome da teramo neku stranku samo zato što se ona nekom drugom ne dopada, a pri tom je ta stranka podržala Vojislava Koštunicu kao kandidata za predsednika Srbije na izborima 2000. godine, prosto ne možemo da prihvatimo. G17 plus ima uslov da PSS izađe iz većine u pokrajinskoj skupštini, a ja moram da naglasim da se PSS pridržava, ne samo platforme izvršnog veća, nego i svih onih programskih opredeljenja koja imamo. Sa druge strane, G17 plus je, nažalost, postigao vrlo loš rezultat na pokrajinskim izborima. Dakle, dobili su samo dva većinska poslanika i još tri poslanika grupe građana, dakle oni imaju samo pet poslanika, dok PSS ima nekoliko poslanika više. Sa izlaskom PSS-a, a ulaskom G17, već bismo mogli govoriti o tome da je većina mala i da ona, prosto, u jednom trenutku može biti nedovoljna. To je osnovni razlog zašto se čini, ukoliko se takvi gestovi G17 plus nastave, da nismo baš blizu toga da ćemo do novih izbora napraviti neku većinu sa G17 plus u pokrajinskom parlamentu, iako imamo korektnu saradnju i komunikaciju. Ali, kažem, građanima Vojvodine, pre svega našim biračima, dugujemo stabilnu demokratsku većinu u Skupštini Vojvodine i ta stabilna demokratska većina ne sme biti ugrožena i to je osnovni princip koji će nas voditi.
RSE: Da vas za trenutak vratim na međustranačke razgovore. Traju li oni između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije? dešava li se tu nešto u smislu međustranačkog dijaloga o budućoj situaciji?
PAJTIĆ: Ne postoji neko telo koje bi vodilo razgovore između ove dve stranke, odnosno u njihovo ime. Komunikacija između pojedinaca, naravno, postoji. Sigurno da i predsednik republike i pokrajinska vlada i gradonačelnik Beograda imaju potrebu da komuniciraju i sa ljudima iz DSS-a, ali u svakom slučaju, posle novih izbora, izvesno je da je DSS potencijalni partner Demokratske stranke i to nije nešto što je novost. Mi jednostavno imamo odgovornost, i pred sobom i pred budućim generacijama, da održimo stabilno i demokratsko upravljanje ovom zemljom, a ono može biti ostvareno samo, kako istraživanja javnog mnenja pokazuju, koalicijom DS-a i DSS-a i poslanicima stranaka nacionalnih manjina. I očigledno je da će razvoj situacije posle izbora biti takav da će te stranke, i možda još neka stranka demokratske orijentacije koja pređe cenzus, konstituisati većinu.
RSE: Poslednjih godina Vojvodina je razvila respektabilnu regionalnu saradnju. Koliko Evropa, koliko svet, razume potrebu Vojvodine da se na pravi način definiše njen položaj unutar Srbije?
PAJTIĆ: Mi nailazimo na potpuno razumevanje kod naših kolega iz drugih evropskih regija, jer sve države u Evropi funkcionišu tako što imaju regije, tako što su regionalizovane, i nijedna se ne plaši da bi regionalizacija dovela do separatizma. Dakle, to je nešto što je potpuna i apsolutna zamena teza. Mi, nažalost, još uvek ovde imamo otpora, iako kod malog broja ljudi, ali još uvek je to previše ljudi za jedu evropsku i ozbiljnu državu. Dakle, sve kolege iz drugih regija u Evropi završile su taj posao definisanja svog statusa pre nekoliko decenija, možda čak i pre nekoliko vekova. Mi, nažalost, zbog istorijskih okolnosti, nalazimo se u trenutku kada to moramo da činimo sada. Ali ja sam siguran da će ipak razum prevladati i da će oni koji budu glasali u republičkom parlamentu za novi ustav Srbije shvatiti da uspešna i bogata Vojvodina čini Srbiju uspešnijom i bogatijom.
PAJTIĆ: Verovatno je logično da se ta tema, s obzirom na to da se u ovom trenutku nalazimo u procesu donošenja novog republičkog ustava, potencira više nego što je to uobičajeno, a logično je i da se predsedniku pokrajinske vlade postavljaju pitanja na koji način će biti definisan položaj Vojvodine u budućnosti. Nažalost, samo se kod nas, od svih drugih evropskih zemalja, regionalizacija, kod velikog broja ljudi, doživljava kao atak na celovitost zemlje. Sve druge evropske zemlje su regionalizovane, sve su decentralizovane. Bez decentralizacije i regionalizacije nema ni brže administracije, nema ni snažnijeg razvoja regije. Bili smo pre neki dan u Ulmu, posle u Minhenu, dakle u Bavarskoj – tamo su regije nosioci razvoja. Dakle, prirodno je da ljudi koji rukovode regijama deluju efikasnije u pravcu razvoja te pokrajine, prirodno je da se rešavaju problemi tamo gde oni nastanu, sama centralizacija čini administraciju preskupom, neefikasnom. Samo jedan podatak radi ilustracije. Preko 95 posto upravnih predmeta koji se rešavaju u pokrajini, rešavaju se u zakonskom roku. Kada to primenite na srpske uslove, ali i uslove u drugim zemljama, vidite da je to izuzetno dobar rezultat. To je samo jedan od argumenata u prilog tome zašto je nama taj regionalni status važan. Ili još jedan argumenat – mi smo kao pokrajinska vlada sva sredstva od privatizacije preduzeća sa teritorije pokrajine koje dobijamo, a dobijamo 50 posto tih sredstava, usmerili direktno privrednicima i poljoprivrednicima, dakle usmerili smo ih direktno u razvoj Vojvodine, preko toga da smo do sad zaposlili preko 5.000 ljudi direktno i još nekoliko hiljada ljudi posredno, odnosno obezbedili egzistencije svim tim ljudima, odnosno njihovim porodicama, a to ne bi bilo moguće da nemamo poseban regionalni status. Postoji čitav niz primera koji govori o tome da je regionalizacija prosto preduslov za razvoj jedne države. Tome u prilog govore i uspešne regije u Italiji, Nemačkoj i svim drugim zemljama Evropske unije, ali isto tako u prilog tome govori činjenica da se i u ostatku Srbije sve više govori o tome da je potrebno da nastanu neke nove regije i da ljudi iz tih regija prosto počnu da rešavaju svoje probleme brže, efikasnije i ozbiljnije nego što je to slučaj kada je država strogo centralizovana.
RSE: Pre više od godinu dana Izvršno veće Vojvodine je utvrdilo Platformu o ustavnom položaju Vojvodine. Dakle, šta je ono što vi smatrate da Vojvodina treba da ima, kakav njen položaj treba da bude i kakve su to relevantne reakcije na taj dokument?
PAJTIĆ: Ja sam razgovarao sa nekoliko ljudi o toj temi. Dakle, praktično, nekoliko dana nakon što je Platforma prosleđena dalje republičkom parlamentu. Razgovarao sam sa gospodinom Draškovićem koji je kao predsednik Srpskog pokreta obnove rekao da je ta platforma zasnovana na evropskim principima. Razgovarao sam i sa predsednikom Skupštine Srbije, gospodinom Markovićem, koji mi je obećao da će predstavnici pokrajinske administracije učestvovati u izradi onog dela ustava koji se odnosi na autonomiju Vojvodine. A ono što bih izdvojio iz te Platforme jeste da smo definisali potrebu da Vojvodina, u okviru ustavom predviđenih nadležnosti, dobije zakonodavnu i izvršnu vlast i delimičnu sudsku vlast. Ali ono što je najvažnije jeste da dobije izvorne prihode i izvorne nadležnosti, odnosno mogućnost da ima svoju imovinu ili da bude titular imovine koja je u državnoj svojini na teritoriji Vojvodine. Dakle, mi smo pre svega tražili razvojne mehanizme, odnosno mehanizme kojima bismo mogli poboljšati položaj privrede u Vojvodini, kojim bismo povećali broj radnih mesta, kojim bismo mogli uticati na dovođenje stranih i drugih investitora i na poboljšavanje poslovne klime u pokrajini.
RSE: Postoji li nešto što se može nazvati minimumom koji Vojvodinu zadovoljava kada je reč o definisanju njenog položaja u budućem ustavu? Da li je to taj minimum i šta, hipotetički, u slučaju da taj minimum ne bude zaista u novom ustavu?
PAJTIĆ: Mi nismo pošli od maksimuma. Mi smo, rekao bih, definisali optimum. Teško je definisati šta je minimum, a šta je maksimum. Recimo da u ovom trenutku Vojvodina funkcioniše sa minimalnim nadležnostima i da ovakva situacija prosto nije održiva. Dakle, potrebno je da tih nadležnosti bude više i da pokrajina dobije izvorne prihode. Bez izvornih prihoda nema autonomije. Dobijanje izvornih prihoda je elementarni minimum za funkcionisanje same autonomije, ali nismo ostavili stvari tako da taj sistem bude konzistentan. Dakle, sve manje od onoga što je postavljeno u Platformi Izvršnog veća dovodi u pitanje smisao postojanja Vojvodine, odnosno smisao uopšte funkcionisanja pokrajinske administracije. Dakle, nismo se postavili trgovački pa sad definisali u Platformi maksimum od koga može da se odustane, nego smo definisali Vojvodinu kao funkcionalnu autonomiju. Ukoliko se bilo koji od ovih elemenata istrgne, tada nemamo više funkcionalnu autonomiju, nego imamo jednu ljušturu od pokrajinske administracije koja u suštini ne zadovoljava svrhu zbog koje postoji. Dakle, sve ovo što postoji u platformi Izvršnog veća je neophodno da bi Vojvodina bila zaista uspešna i da bi bila moderna evropska regija.
RSE: Budući da su u toku pregovori o statusu Kosova, često se u pojedinim analizama ukazuje i na moguću eventualnu vezu, ne u smislu upoređivanja dve pokrajine i dve situacije, koliko o eventualnom uticaju konačne odluke o statusu Kosova na Vojvodinu, pa moguće i na pojavu nekih tenzija u Vojvodini. Kakvo je vaše mišljenje?
PAJTIĆ: Ja mislim da se pomalo precenjuju efekti onoga što bi moglo da proizađe kao posledica konačnog rešenja statusa Kosova. U svakom slučaju, naše opredeljenje jeste takvo da mislimo da je nezavisnost presedan koji bi na loš način uticao na ceo region, jer su sve države regiona multietničke, ukoliko se uspostavi princip da se po nacionalnom principu mogu konstituisati neke nove države. Tada bi u celom regionu došlo do negativnih tendencija. Ali ne verujem, kakvo god razrešenje kosovske krize bude bilo, da ono može uticati na relevantniji način na atmosferu u Vojvodini, osim na frustraciju koja bi bila posledica rešenja koje ne bi zadovoljilo obe strane, odnosno koje bi ustanovilo princip da je moguće da se jedna nacionalna zajednica izdvoji čak u državnopravnom smislu iz teritorije na kojoj se nalazila kao manjinska i konstituiše svoju državu.
RSE: Još se postavlja pitanje etničkih autonomija. Ima pojedinih političara i stranaka koje se zalažu i za etničke autonomije unutar Vojvodine. Kako vi gledate na to pitanje?
PAJTIĆ: Vojvodina jeste zaokružena kao moderna, multietnička regija u kojoj su isprepleteni mnogobrojni narodi, koja je jedina regija u Evropi sa šest službenih jezika, i u tome je kvalitet Vojvodine. Ukoliko bi se svaka etnička zajednica izdvojila u neku posebnu, svoju administrativnu celinu, tada, prvo, Vojvodina kao takva ne bi imala smisla. A druga stvar, to bi dovelo do praktično nemoguće i nerazrešive situacije. Mi danas pričamo o etničkoj autonomiji mađarske nacionalne zajednice na severu Bačke, a pri tom se zaboravlja da polovina pripadnika te zajednice, ili gotovo polovina – 45 posto, uopšte ne živi na tom području, kao što se isto zaboravlja da bi, recimo, centar te etničke autonomije verovatno bila Subotica kao najveći grad, u kome Mađari nemaju apsolutnu većinu, dakle mađarska nacionalna zajednica ne čini više od 50 posto stanovništva. Dakle, generalno, opštine u kojima dominantno živi mađarska nacionalna zajednica su etnički izmešane, kao i one opštine u kojima živi srpska ili slovačka nacionalna zajednica. I u toj ideji leži jedan veliki rizik i leži praktično rebus koji je nemoguće rešiti, a to je – kako se etnički grupisati na teritoriji koja je potpuno etnički mešovita. Ja se plašim da su neki na takvu vrstu rebusa pokušavali da odgovore devedesetih godina prošlog veka i da posledice svega toga nikako nisu bile pozitivne, nego smo dobili ratove, dobili smo stalno trvenje i stalne pokušaje da se neko istisne sa područja u kome tradicionalno živi.
RSE: Demokratska stranka, u kojoj ste vi potpredsednik, zalaže se za raspisivanje izbora najesen. Istovremeno se onda postavlja pitanje mogućnosti eventualnog okupljanja demokratskih snaga. Vi ste na čelu tima za pregovore i razgovore sa takvim strankama. Dakle, na osnovu dosadašnjih kontakata, kakve su uopšte – po vašoj oceni – šanse u Srbiji za okupljanje demokratskih političkih snaga u jedan blok? Praktično, kako su tekli dosadašnji razgovori?
PAJTIĆ: Mi smo do sada kao stranka razgovarali sa strankom G17 plus. Očekujem da budu održani i razgovori sa Savezom vojvođanskih Mađara, iako sa Savezom vojvođanskih Mađara mi inače imamo stalnu komunikaciju pošto se nalazimo ovde u koalicionom odnosu, tako da je ta komunikacija dnevna. Tu verovatno nema potrebe za mnogo zakazivanja nekih posebnih sastanaka. Sa G17 plus smo razgovarali o nekim konkretnim pitanjima na lokalnom nivou. Definisali smo, dakle, da će ubuduće, uoči svakih lokalnih izbora, izvršni odbori lokalnih stranaka, zajedno sa opštinskim organizacijama, razgovarati o mogućnosti zajedničkih lista ili zajedničkih kandidata na tim lokalnim izborima. Dogovarali smo se oko toga kakav je naš zajednički pristup novom ustavu Srbije. Osim po pitanju izbora predsednika, gde se G17 plus zalaže da se predsednik Srbije bira u parlamentu, a DS da se bira na neposrednim izborima, manje-više postoji saglasnost oko mnogih drugih pitanja vezanih za novi ustav Srbije. I svakako da je neophodno da se taj princip razgovora i komunikacije sa drugim demokratskim strankama o važnim nacionalnim pitanjima nastavi. Da li će i kako će stranke izaći na izbore, dakle da li će to biti neke zajedničke liste ili odvojeno, to je, u principu, na strankama da definišu. Mi principijelno mislimo da je ukrupnjavanje političke scene nešto što je bitno, ali isto tako naš će zadatak sigurno biti na sledećim izborima da dobijemo najviše glasova, odnosno da dobijemo više glasova od Srpske radikalne stranke, što ne isključuje mogućnost da se neke političke organizacije nađu i na listi Demokratske stranke.
RSE: Mesecima se već špekuliše sa sudbinom ili bolje reći sastavom vladajuće koalicije u Vojvodini – eventualnim ulaskom u G17 plus i DSS-a, a izlaskom Karićevog PSS-a. Kakva je tu, zapravo, prava situacija?
PAJTIĆ: U suštini je DSS lansirao jednu tezu da postoji nestabilnost unutar većine u pokrajinskoj skupštini, što je apsolutno netačno. I ne samo to, nego mislim da bi većina u republičkoj skupštini mogla, ne da nam zavidi, već mislim da bi to mogao biti njihov san – na koji način da postignu onu vrstu i efikasnosti i korektnosti u radu koju ima većina u pokrajinskom parlamentu. Naime, mi nismo imali pauzu zbog kvoruma nijedne sekunde otkako postoji ova većina. Mi nismo kasnili više od pet ili 10 minuta sa početkom sednica skupštine. Mi nismo imali problem sa izglasavanjem nijedne odluke. Dakle, apsolutno je izuzetno čvrsta i stabilna većina koja postoji. DSS postavlja otpočetka neke neprihvatljive uslove. Ti uslovi su nakon izbora bili da je neophodno da se isključi iz koalicije Savez vojvođanskih Mađara i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Pri čemu su kasnije odustali od Saveza vojvođanskih Mađara, ali je Liga socijaldemokrata Vojvodine ostala kao politički uslov. To za nas nije prihvatljivo i na tu vrstu razgovora ne pristajemo. Dakle, razgovore o tome da teramo neku stranku samo zato što se ona nekom drugom ne dopada, a pri tom je ta stranka podržala Vojislava Koštunicu kao kandidata za predsednika Srbije na izborima 2000. godine, prosto ne možemo da prihvatimo. G17 plus ima uslov da PSS izađe iz većine u pokrajinskoj skupštini, a ja moram da naglasim da se PSS pridržava, ne samo platforme izvršnog veća, nego i svih onih programskih opredeljenja koja imamo. Sa druge strane, G17 plus je, nažalost, postigao vrlo loš rezultat na pokrajinskim izborima. Dakle, dobili su samo dva većinska poslanika i još tri poslanika grupe građana, dakle oni imaju samo pet poslanika, dok PSS ima nekoliko poslanika više. Sa izlaskom PSS-a, a ulaskom G17, već bismo mogli govoriti o tome da je većina mala i da ona, prosto, u jednom trenutku može biti nedovoljna. To je osnovni razlog zašto se čini, ukoliko se takvi gestovi G17 plus nastave, da nismo baš blizu toga da ćemo do novih izbora napraviti neku većinu sa G17 plus u pokrajinskom parlamentu, iako imamo korektnu saradnju i komunikaciju. Ali, kažem, građanima Vojvodine, pre svega našim biračima, dugujemo stabilnu demokratsku većinu u Skupštini Vojvodine i ta stabilna demokratska većina ne sme biti ugrožena i to je osnovni princip koji će nas voditi.
RSE: Da vas za trenutak vratim na međustranačke razgovore. Traju li oni između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije? dešava li se tu nešto u smislu međustranačkog dijaloga o budućoj situaciji?
PAJTIĆ: Ne postoji neko telo koje bi vodilo razgovore između ove dve stranke, odnosno u njihovo ime. Komunikacija između pojedinaca, naravno, postoji. Sigurno da i predsednik republike i pokrajinska vlada i gradonačelnik Beograda imaju potrebu da komuniciraju i sa ljudima iz DSS-a, ali u svakom slučaju, posle novih izbora, izvesno je da je DSS potencijalni partner Demokratske stranke i to nije nešto što je novost. Mi jednostavno imamo odgovornost, i pred sobom i pred budućim generacijama, da održimo stabilno i demokratsko upravljanje ovom zemljom, a ono može biti ostvareno samo, kako istraživanja javnog mnenja pokazuju, koalicijom DS-a i DSS-a i poslanicima stranaka nacionalnih manjina. I očigledno je da će razvoj situacije posle izbora biti takav da će te stranke, i možda još neka stranka demokratske orijentacije koja pređe cenzus, konstituisati većinu.
RSE: Poslednjih godina Vojvodina je razvila respektabilnu regionalnu saradnju. Koliko Evropa, koliko svet, razume potrebu Vojvodine da se na pravi način definiše njen položaj unutar Srbije?
PAJTIĆ: Mi nailazimo na potpuno razumevanje kod naših kolega iz drugih evropskih regija, jer sve države u Evropi funkcionišu tako što imaju regije, tako što su regionalizovane, i nijedna se ne plaši da bi regionalizacija dovela do separatizma. Dakle, to je nešto što je potpuna i apsolutna zamena teza. Mi, nažalost, još uvek ovde imamo otpora, iako kod malog broja ljudi, ali još uvek je to previše ljudi za jedu evropsku i ozbiljnu državu. Dakle, sve kolege iz drugih regija u Evropi završile su taj posao definisanja svog statusa pre nekoliko decenija, možda čak i pre nekoliko vekova. Mi, nažalost, zbog istorijskih okolnosti, nalazimo se u trenutku kada to moramo da činimo sada. Ali ja sam siguran da će ipak razum prevladati i da će oni koji budu glasali u republičkom parlamentu za novi ustav Srbije shvatiti da uspešna i bogata Vojvodina čini Srbiju uspešnijom i bogatijom.
